Posle „Evromajdana“ – „antimajdan“!

Piše Sergej Belous

Dok se po Ukrajini gomilaju i američki specijalci okupljeni u privatnim vojnim kompanijama, dotle istočni i južni deo zemlje želi da se, poput Krima, pripoji matici Rusiji, gde jedino prepoznaje sigurnost od licemernih pučista u Kijevu

Kažu da se istorija ponavlja – prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa. Drugo izdanje „narandžaste revolucije“, odnosno „Evromajdan“, upravo se završilo tragedijom: ljudskom smrću, državnim prevratom, konfrontacijom sa Rusijom, otcepljenjem Krima, ekonomskom krizom i drastičnom podelom društva. Kao što je poznato iz fizike – akcija izaziva reakciju: tradicionalno politički pasivni jugoistok Ukrajine (čiji su stanovnici dolazili na „antimajdan“ u Kijev uglavnom zbog novca) počeo je da se buni. I, što je najzanimljivije – služeći se i nekim metodama preuzetim od „Evromajdana“, što je dovelo do zauzimanja administrativnih zgrada u Donjecku, Lugansku i Harkovu (mada sa manjim sukobima) a zatim do simboličkog proglašavanja (sa veoma spornim legitimitetom) najpre „Donjecke Narodne Republike“ (Donjecka i Luganska oblast) a posle i „Harkovske Narodne Republike“.

Odraz u istorijskom ogledalu Ali, najveći paradoks je u nečem drugom: odgovor na „antimajdane“ u Harkovu, Donjecku i Lugansku, koji su poslali današnji vlastodršci (a jučerašnje vođe „Evromajdana“) agresivniji je nego što su bile nekadašnje protivmere „krvavog diktatora“ Viktora Janukoviča! Eksmajdanovci nimalo se ne ustručavaju da prete „antiterorističkom operacijom“, uvođenjem vanrednog stanja (istog onog kojeg su se sami strašno plašili pre dva meseca) na istoku zemlje – i čak su provukli u parlamentu pooštravanje kazne za „separatizam“ i „pretnju državnoj bezbednosti“. Na primer, sada, ako separatističke akcije dovedu do nereda u kojima će teško nastradati ili umreti ukrajinski državljanin – umesto 12 godina počinilac dobija doživotnu robiju. Ali, definicija „separatizma“ nije precizno određena, tako da za pozivanje na referendum o federalizaciji proruski aktivista može dobiti pet godina zatvora.

Istovremeno, začuđuje ponašanje SAD, čiji su zvaničnici u januaru i februaru insistirali na „uzdržanosti“, „poštovanju demokratske volje naroda“ i „političkom rešavanju konflikta“ – danas, ne samo što ne izražavaju kritiku prema „novom rukovodstvu“ Ukrajine već ga brane a istovremeno optužuju Rusiju, rečima američkog državnog sekretara Džona Kerija, za „nezakonite napore usmerene ka destabilizaciji suverene države i stvaranje izmišljene krize“.

Enigma „ruskih agenata“ Logično i prirodno je da su skoro u svaku političku krizu od međunarodnog značaja umešane i specijalne službe drugih „neravnodušnih“ zemalja. Ali, u slučaju sa pobunom na istoku Ukrajine, koja je sada na pomolu i na jugu, tvrdnja o rukovodećoj „ruci Kremlja“ izgleda preterano. Neredi su počeli 6. aprila – u Donjecku su proruski aktivisti zauzeli zgradu administracije oblasti i postavili zastavu Rusije, u Lugansku je uz uzvike „Rusija, Rusija“ bila zauzeta kancelarija Službe državne bezbednosti, a u Harkovu je kao povod poslužila tuča između grupa „evromajdanovaca“ i „antimajdanovaca“, posle koje je, kao rezultat, takođe osvojena zgrada rukovodstva oblasti. Sledećeg dana usledio je juriš specijalnih policijskih jedinica, koji je privremeno oslobodio administraciju od aktivista, ali su se oni uveče opet vratili tamo. U jutarnjim časovima osmog aprila u Harkovu je bilo uhapšeno 70 demonstranata.

[restrictedarea]

Srećom u nesreći, tokom sukoba nije bilo značajnih žrtvi, ali baš to je i naljutilo narodne poslanike ultradesničarske, skoro pronacističke stranke „Sloboda“. Predsednik „Slobode“ nazvao je učesnike tih nastupa „antihristima“, a famozna Irina Farion ljuto je rekla u kameru: „Ja bih delovala mnogo surovije, ja bih njih prosto streljala! Ta stvorenja (misli na Ruse iz RF) koja dolaze ovde, zaslužuju samo jedno – smrt.“

Konfrontacija sa povremenim uspehom čas ove, čas one strane, još uvek je trajala u trenutku zaključenja ovog teksta, a napetost je naglo narastala. Bilo je čak i glasina o skorom ulasku ruske vojske na istok Ukrajine, mada Moskvu na taj potez otvoreno pozivaju demonstranti u „Donjeckoj Republici“ (i već najavljuju za 11. maj referendum o ulasku u Rusiju). Pored svega toga, situacija je postala opasnija već i zbog same činjenice, koju je iznelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova – da u operaciji smirivanja istoka Ukrajine učestvuje 150 američkih specijalaca iz privatne vojne kompanije „Grejston“ , presvučenih u uniformu ukrajinske policijske jedinice „Sokol“.

Sa druge strane, vršilac dužnosti čelnika MUP Arsen Avakov morao je da prizna da među uhapšenima u Harkovu – nema ruskih državljana.

[/restrictedarea]