После „Евромајдана“ – „антимајдан“!

Пише Сергеј Белоус

Док се по Украјини гомилају и амерички специјалци окупљени у приватним војним компанијама, дотле источни и јужни део земље жели да се, попут Крима, припоји матици Русији, где једино препознаје сигурност од лицемерних пучиста у Кијеву

Кажу да се историја понавља – први пут као трагедија, а други пут као фарса. Друго издање „наранџасте револуције“, односно „Евромајдан“, управо се завршило трагедијом: људском смрћу, државним превратом, конфронтацијом са Русијом, отцепљењем Крима, економском кризом и драстичном поделом друштва. Као што је познато из физике – акција изазива реакцију: традиционално политички пасивни југоисток Украјине (чији су становници долазили на „антимајдан“ у Кијев углавном због новца) почео је да се буни. И, што је најзанимљивије – служећи се и неким методама преузетим од „Евромајдана“, што је довело до заузимања административних зграда у Доњецку, Луганску и Харкову (мада са мањим сукобима) а затим до симболичког проглашавања (са веома спорним легитимитетом) најпре „Доњецке Народне Републике“ (Доњецка и Луганска област) а после и „Харковске Народне Републике“.

Одраз у историјском огледалу Али, највећи парадокс је у нечем другом: одговор на „антимајдане“ у Харкову, Доњецку и Луганску, који су послали данашњи властодршци (а јучерашње вође „Евромајдана“) агресивнији је него што су биле некадашње противмере „крвавог диктатора“ Виктора Јануковича! Ексмајдановци нимало се не устручавају да прете „антитерористичком операцијом“, увођењем ванредног стања (истог оног којег су се сами страшно плашили пре два месеца) на истоку земље – и чак су провукли у парламенту пооштравање казне за „сепаратизам“ и „претњу државној безбедности“. На пример, сада, ако сепаратистичке акције доведу до нереда у којима ће тешко настрадати или умрети украјински држављанин – уместо 12 година починилац добија доживотну робију. Али, дефиниција „сепаратизма“ није прецизно одређена, тако да за позивање на референдум о федерализацији проруски активиста може добити пет година затвора.

Истовремено, зачуђује понашање САД, чији су званичници у јануару и фебруару инсистирали на „уздржаности“, „поштовању демократске воље народа“ и „политичком решавању конфликта“ – данас, не само што не изражавају критику према „новом руководству“ Украјине већ га бране а истовремено оптужују Русију, речима америчког државног секретара Џона Керија, за „незаконите напоре усмерене ка дестабилизацији суверене државе и стварање измишљене кризе“.

Енигма „руских агената“ Логично и природно је да су скоро у сваку политичку кризу од међународног значаја умешане и специјалне службе других „неравнодушних“ земаља. Али, у случају са побуном на истоку Украјине, која је сада на помолу и на југу, тврдња о руководећој „руци Кремља“ изгледа претерано. Нереди су почели 6. априла – у Доњецку су проруски активисти заузели зграду администрације области и поставили заставу Русије, у Луганску је уз узвике „Русија, Русија“ била заузета канцеларија Службе државне безбедности, а у Харкову је као повод послужила туча између група „евромајдановаца“ и „антимајдановаца“, после које је, као резултат, такође освојена зграда руководства области. Следећег дана уследио је јуриш специјалних полицијских јединица, који је привремено ослободио администрацију од активиста, али су се они увече опет вратили тамо. У јутарњим часовима осмог априла у Харкову је било ухапшено 70 демонстраната.

[restrictedarea]

Срећом у несрећи, током сукоба није било значајних жртви, али баш то је и наљутило народне посланике ултрадесничарске, скоро пронацистичке странке „Слобода“. Председник „Слободе“ назвао је учеснике тих наступа „антихристима“, а фамозна Ирина Фарион љуто је рекла у камеру: „Ја бих деловала много суровије, ја бих њих просто стрељала! Та створења (мисли на Русе из РФ) која долазе овде, заслужују само једно – смрт.“

Конфронтација са повременим успехом час ове, час оне стране, још увек је трајала у тренутку закључења овог текста, а напетост је нагло нарастала. Било је чак и гласина о скором уласку руске војске на исток Украјине, мада Москву на тај потез отворено позивају демонстранти у „Доњецкој Републици“ (и већ најављују за 11. мај референдум о уласку у Русију). Поред свега тога, ситуација је постала опаснија већ и због саме чињенице, коју је изнело руско Министарство спољних послова – да у операцији смиривања истока Украјине учествује 150 америчких специјалаца из приватне војне компаније „Грејстон“ , пресвучених у униформу украјинске полицијске јединице „Сокол“.

Са друге стране, вршилац дужности челника МУП Арсен Аваков морао је да призна да међу ухапшенима у Харкову – нема руских држављана.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *