Obnova francuskog patriotizma

Piše Zoran MILOŠEVIĆ

Predsednik Nacionalnog fronta Francuske Marin le Pen ističe „da će izbori za Evropski parlament projaviti snagu patriotskih pokreta, kao što se to dogodilo u Austriji, Švedskoj, Belgiji, Francuskoj i Italiji“

Marin le Pen je u intervjuu portalu rus.ruvr.ru navela da je Evropska unija pokazala nekompetentnost i da ne može dovesti do razvoja naroda Evrope. Takođe, ne može ni da obezbedi elementarnu bezbednost stanovnicima, kao ni zaštitu nacionalnog identiteta. Zato vetrovi istorije duvaju u jedra patriotskih pokreta koji žele da sačuvaju narodni suverenitet. Upravo je on danas razrušen, jer je Evropska unija lišila narode teritorijalne, ekonomske, budžetske i zakonodavne suverenosti. Zato smatra da treba da zaštiti slobodu i demokratiju, jer su ove vrednosti povezane, ne idu jedna bez druge. Le Penova ističe „da će izbori za Evropski parlament projaviti snagu patriotskih pokreta, kao što se to dogodilo u Austriji, Švedskoj, Belgiji, Francuskoj i Italiji“.

NEGACIJA SUVERENITETA Za Le Penovu je Evropska unija anomalija. „Smatram da je Unija slična Sovjetskom Savezu, te da ju je nemoguće reformisati jer je u svoj temelj položila negaciju suvereniteta različitih nacija. Nije moguće graditi imperiju lišavanjem naroda suverenosti. Evropska unija mora da vrati svakom narodu suverenost u oblasti zakonodavstva kako bi nacionalni zakoni bili iznad evropskih direktiva. Dalje, da se narodu vrati ekonomska sloboda sa mogućnošću uspostavljanja ‚ekonomskog patriotizma‘, takođe, da se na granicama ekonomski zaštiti. To znači da se mora obnoviti i teritorijalni suverenitet, tj. apsolutna kontrola nacionalnih granica. Takođe, moraju se vratiti nacionalne valute – osloboditi novčani sistem. Pošto sam uverena da se Unija nikada neće saglasiti sa ovim promenama, što znači da je nije moguće reformisati, onda je jedini izlaz da ona umre, tj. ostaviti je da propadne sama od sebe.“ Potom, ističe Le Penova, „treba formirati veliku Evropu nacija i saradnje, upravo onakvu kakvu ja vidim i kako je to zapisano u programu moje partije“.

Brojni analitičari upravo u Marin le Pen vide ličnost koja na najbolji mogući način obnavlja francuski patriotizam, upravo onako kako je to uradio Vladimir Putin u Rusiji. Patriotizam je nit koja spaja ove političare. Zato ne čudi njeno često prisustvo u ruskim medijima, što čak izgleda i mistično. Ova „ljubav“ Rusije i Marin le Pen nailazi i na zavist, pa je poljski list „Žečpospolita“ (24. marta 2014.) sa velikom dozom zluradosti konstatovao da je Putin heroj Nacionalnog fronta Marin le Pen, kao što je i Le Penova heroj Putinove Rusije.

U intervjuu ruskom listu „Komersant“, Francuskinja je istakla: „Globalizacija je ubrzala negaciju nacionalnog identiteta. Ljude po svaku cenu pokušavaju da odvoje od korena i da ih pretvore u potrošače. Ukoliko se i stvara identitet, on nije nacionalni već religijski. U Francuskoj se veoma često može čuti: nisam Francuz, već musliman. Globalizacija ubrzava ovaj fenomen, naravno pored toga i nezaposlenost, korupciju itd.“ Isti problemi muče i Rusiju.

Marin le Pen smatra da je došlo vreme da se parola „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“ zameni parolom „Nacionalisti svih zemalja, ujedinite se!“ Francuska je na pragu demokratske mirne revolucije konzervativnog tipa. U okviru te revolucije dogodiće se promene ne samo u unutrašnjoj nego i u spoljnoj politici Francuske. U tom smislu ona mora izaći iz NATO-a i radikalno popraviti odnose sa Rusijom. Interesantno je da su i druge francuske partije (socijalistička i neodegolisti) dosta toga preuzeli iz programa Marin le Pen, odnosno Nacionalnog fronta, tako da njene ideje više nisu samo vlasništvo Nacionalnog fronta, a kako se stvari odvijaju u državama Evropske unije, i drugi nagoveštavaju preuzimanje tih ideja. To je realnost od koje se briselska birokratija ježi, pa neki već razmišljaju o napuštanju broda koji tone.

Ova francuska političarka se ne plaši da govori o najvažnijim i najtežim socijalnim i nacionalnim pitanjima francuskog društva. O čemu drugi pričaju šapatom, onagovori glasno, jasno i javno, ističe stručnjak za francusku politiku, Sergej Fedorov, komentarišući uspeh partije Nacionalni front na lokalnim izborima. To je tajna njenog uspeha kao lidera Nacionalnog fronta, ali i same partije.

Da ideje Marin le Pen o obnovi (francuskog i svakog drugog) patriotizma padaju na plodno tlo, svedoče i nedavno održani lokalni izbori u Francuskoj. Nacionalni front značajno je ojačao pozicije posle prvog kruga lokalnih izbora u Francuskoj, dok je, istovremeno, popularnost vlade i predsednika, socijaliste Fransoa Olanda pala na rekordno nizak nivo. Nacionalni front, kako su i predviđala istraživanja javnog mnjenja, dobio je oko četvrtinu svih glasova na proteklim lokalnim izborima. Na taj način Front se predstavio kao treća partija po snazi i podršci u francuskom biračkom telu sa pet odsto glasova (prva su socijalisti, a druga neodegolisti). „To što se dogodilo zadivljuje. To je znak da se nada obnavlja“, izjavila je posle zatvaranja birališta lider Nacionalnog fronta Marin le Pen. U Marselju, drugom gradu po značaju u Francuskoj, gde su se socijalisti nadali ubedljivoj podršci, Nacionalni front je osvojio drugo mesto, a socijalisti treće.

[restrictedarea]

POLITIČKI ZEMLJOTRES Nacionalni front se zalaže da se pooštri imigraciono zakonodavstvo i onemogući masovnije doseljavanje iz siromašnih država. Kritikuje Evropsku uniju i NATO. Odneo je na severu Francuske ubedljivu pobedu nad socijalistima. Na primer, u gradu Enan-Bomon, rudarskom centru (eksploatiše se ugalj) Front je dobio više od 50 odsto glasova birača, tako da će gradonačelnik biti iz ove partije. Takođe, Front je najviše dobio u Avinjonu, te u još nekoliko gradova gde će se u drugom krugu 30. marta rešavati ko će dobiti gradonačelnička mesta, ističe Marina Baltačeva za ruski portal vz.ru.

Francuski „Mond“ je izborne rezultate Nacionalnog fronta na lokalnim izborima ocenio kao „politički zemljotres“. Već u prvom krugu glasanja, koji je juče održan u Francuskoj uz rekordno nisku izlaznost, Front je od levice „oteo“ Enan-Bomon, izbio je na čelo u desetak drugih gradova, dok je na drugom mestu u Nimu i još nekim mestima, a proboj je zabeležio u Marseju, Mecu, Lilu, Sent-Etjenu…

U više od 200 gradova u kojima će, zbog prisustva Fronta, biti organizovana trostranačka vlast, partija na čelu sa kćerkom evroskeptika Žan-Marija le Pena će se, zasigurno, zabavljati između dva kruga glasanja, brojeći poene između levice, koja nudi „republikanski front“ i desnice koja to odbacuje, piše francuski dnevnik „Mond“.

Marin le Pen ističe da tek očekuje uspeh Nacionalnog fronta na sledećim izborima za francuski parlament i predsednika države 2017. godine. „Ovi lokalni izbori su prva značajnija pobeda, ali osećam svim srcem da će Marin le Pen pobediti na izborima 2017. godine“, ističe njen otac, 85-godišnji Žan, koji je i osnovao Nacionalni front, istupajući pred istomišljenicima u Tuluzu.

ISPRAVLJENE GREŠKE O tome zašto Francuska obnavlja patriotizam govori i Sergej Fedorov, saradnik Centra za socijalne probleme Instituta Evrope Ruske akademije nauka.

Sve prognoze govorile su da Nacionalni front ima veliku popularnost, jer je Marin le Pen ispravila greške oca koji je koketirao sa antisemitizmom. Ona je uspela da Front postane normalna desničarska partija. Na taj način je ušla u polje neodegolista, tj. sarkozista iz Saveza narodnog pokreta. Trenutno, Le Penova se ne orijentiše samo na glasače desnice, nego i na one iz sredine, umerene desničare. Savez narodnog pokreta je izgubio popularnost i simpatije birača i oni se okreću Frontu koji ima nove, patriotske ideje, a da pritom nije povezan ni sa kakvim aferama vladajućih socijalista.

Front se predstavio kao treća partija po popularnosti u Francuskoj, kao sposoban da reformiše socijalističku i neodegolističku dosadašnju politiku, što mu je i obezbedilo podršku oko 25 odsto birača.

Posebno je interesantno da Marin le Pen predviđa krah Evropske unije, jer put kojim ona ide je put propasti, a nema alternative. Narod više ne veruje u Uniju, a o tome govori i mala izlaznost na biračka mesta. Na parlamentarne izbore Evropske unije jedva izađe 30 odsto glasača, što svedoči da je sama ideja Unije devalvirana, čega se mnogi u Briselu plaše, ali i u Francuskoj. Broj evroskeptika i evropesimista raste, dok broj evrooptimista konstantno pada.

Le Penova podržava Rusiju i smatra da je za Francusku rešenje u obnovi tradicionalne privilegovane politike između dve države, kako je to bilo za vreme De Gola. Izuzetno je važno što je Le Penova imala političke hrabrosti da prisustvuje nedavno održanom referendumu na Krimu, te da prizna izjašnjavanje stanovnika Krima kao demokratsko i slobodno. „Kako vidim, rezultati referenduma ne izazivaju nikakvu sumnju. To je bilo očekivano.“ Pored toga, Le Penova je istakla da Evropska unija mora da se odredi. Ukoliko želi da sačuva jedinstvenu Ukrajinu, onda je Viktor Janukovič predsednik i moraju se organizovati novi izbori. Ako ne želi to, onda nema ni Ustava, ni Ustavnog suda, a aktuelna vlada je revolucionarna i onda ju je moguće negirati. Krim može da izađe iz Ukrajine, jer je Ukrajina ukinula samu sebe.

Šta (još) hoće Marin le Pen?

„U slučaju da budem izabrana za predsednika Francuske, Francuska će izaći iz NATO-a“, istakla je Marin le Pen u intervjuu ruskom portalu dnny.ru 20. oktobra 2011. godine. „Od početka sam bila protiv ulaska Francuske u NATO. Evropske države su obavezne da sarađuju u oblasti bezbednosti i ne vidim zašto tu ne bi učešće uzela Rusija.“

Posle toga Marin le Pen je skrenula pažnju na sebe zahtevom upućenim predsedniku Olandu da organizuje referendum u Francuskoj o izlasku iz Evropske unije u januaru 2014. godine. „I zvanično sam zatražila od predsednika Olanda da raspiše referendum o izlasku Francuske iz Evropske unije u januaru 2014. godine. Ukoliko predsednik to odbije, onda će Nacionalni front skorašnje izbore za Evropski parlament pretvoriti u takav referendum“, navodi portal ronsslav.com.

Treći zahtev Le Penove je da se raspusti Evropska unija. Naime, portal L’avenir.fr prenosi izjavu lidera Nacionalnog fronta iz januara 2014. godine „da je potrebno učiniti sve da se uništi Evropska unija“. Evropska unija se ne može popraviti reformama. Ona mora propasti da bi se posle toga izgradila Evropa slobodnih nacija.

 „DA LI JE MOGUĆE ZAUSTAVITI …?“

Na lokalnim izborima u Francuskoj vladajuća Socijalistička partija je dobila 40,6 odsto glasova birača, opozicioni desničarski Savez za narodni pokret dobio je 45,9 odsto, a Nacionalni front, takođe opozicioni, dobio je 6,8 odsto glasova. Nezavisni kandidati su dobili 6,6 odsto glasova, navodi „Dojče vele“. Iako je Nacionalni front dobio najmanje glasova, on je moralni pobednik s obzirom na medijski bojkot, kao i na crnu propagandu protivnika iz redova vladajuće Socijalističke partije.

Lokalni izbori u Francuskoj doneli su krah vladajućim socijalistima i uspon Nacionalnog fronta Marin le Pen. Tim povodom Radio „Frans internacional“ u veoma dramatičnom tonu prenosi događaje vezane za izbore i pita se da li je moguće zaustaviti Marin le Pen, za koju tvrdi da je velika opasnost po Francusku i Evropsku uniju. Suština je da lokalni izbori nisu toliko važni kao republički, ali pored bitke za pojedine velike gradove (daju moć partijama i pojedincima) lokalni izbori su i test popularnosti partija. Vladajući socijalisti su upravo po ovom kriterijumu doživeli debakl, koji je dobio i konkretnu dijagnozu: biti na vlasti ne osnažuje „zdravlje“ partije, te je vlast dobila od naroda poruku: „Nezadovoljni smo partijama na vlasti i dobili ste samo 38 odsto glasova, pri rekordno slaboj izlaznosti“.

Marin le Pen je u ponedeljak 30. Marta, slaveći rezultate lokalnih izbora, svojim biračima obećala da će, gde god je pobedio Nacionalni front, smanjiti lokalne poreze, a „što se tiče stranaca, ostavićemo ih na miru, jer taj problem ne spada u lokalne već u republičke nadležnosti“.

Vladajuće partije su zabrinute prodorom desnice i već su naručile analize o tome kako da ih onemoguće da osvoje republičku vlast. Premijer Francuske Žan-Mark Ero je pozvao birače na mobilizaciju, i da postave živi zid na putu Nacionalnog fronta. „No pasaran“. Drugi ministri iz Socijalističke partije najavljuju da neće sarađivati sa novoizabranom vlašću iz redova Nacionalnog fronta.

OSTAVKA VLADE FRANCUSKE

Vlada Francuske dala je ostavku na čelu sa premijerom Žan-Markom Eroom, objavila je 31. Marta njena pres služba. Odluka o ostavci doneta je posle poraza levih na lokalnim izborima. Kako prenosi agencija „Frans pres“, predsednik je skoro ceo dan vodio „teške“ pregovore u Jelisejskoj palati. Koalicioni partner Socijalističke partije, partija „Evropa, ekologija, zeleni“, iznela je svoj uslov za učešće u obnovljenoj vladi, a to je da predsednik ne objavi najavljeni „Pakt odgovornosti“ o snižavanju poreza biznismenima radi otvaranja novih radnih mesta.

[/restrictedarea]