Program za „gušenje“ Rusije

Piše Zoran Milošević

Najavljeno „kažnjavanje Putina i Rusije“ zbog „upada u Ukrajinu“ predviđa sveobuhvatne mere, a prema planu Bele Kuće , pritisci na Moskvu biće opsežniji i rigorozniji u odnosu na one koje je posle agresije Gruzije na Južnu Osetiju 2008. odobrio Buš Mlađi

Početkom marta za specijalno izabrane američke novinare organizovan je susret sa nekoliko važnih političara iz Bele kuće a predstavnicima medija nije bilo dozvoljeno da prave beleške, niti pak da snimaju razgovor. Tema je bila „kažnjavanje Putina i Rusije“ zbog „upada u Ukrajinu“, navodi Sergej Duhanov za portal „Slobodna štampa“ (svpressa.ru). Novinari su upoznati sa tim da se u zdanju Eisenhower Executive Office Building, gde se nalazi veći deo personala Bele kuće i aktuelnog predsednika SAD, kao i Ministarstvo finansija, razrađuju „planovi za ekonomski napad na Rusiju“, što uključuje i spasak mera koje će se preduzeti protiv Moskve. Mere će biti opsežnije u odnosu na mere Buša Mlađeg posle agresije Gruzije 2008. godine na Južnu Osetiju i suprotstavljanja ruske vojske toj agresiji.

 

PRIDOBIJANJE SAVEZNIKA Najveći udar pretrpeće „visoki ruski oficiri, vodeći poslovni ljudi i ruskojezički separatisti u Ukrajini“. Pored toga, Obamina administracija analizira i „sve trgovačko-ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom“. Mere američkog predsednika predviđaju i pridobijanje saveznika iz Evropske unije da prihvate američki plan kako bi efekat bio potpun. Zadatak nije lak, jer „28 država za minut ne možeš da postrojiš“ da prihvate i sankcije protiv Rusije, jer to neko treba da plati a očigledno je da će to biti oni što uvode sankcije. Pošto su ekonomski odnosi SAD i Rusije minimalnog obima, jasno je da najveću cenu treba da plati Evropska unija. Činjenice pokazuju da  Evropska unija preko 30 odsto gasa dobija iz Rusije, te države koje se snabdevaju ovim energentom nisu voljne da ga se odreknu. Međutim, Bela kuća smatra uspehom i da se ne povećava količina uvezenog gasa iz Rusije.

No, to je sve apstraktno i još nejasno, na nivou plana. Koje su to konkretne kazne SAD protiv Rusije?

 

STROGO I SA – MUZIČARIMA Opstrukcija susreta „Osmorke“ (G-8, najuticajnijih država sveta) u Sočiju već je odrađena. Ekonomske sankcije, tzv. „exposure“ (bez zaštite) znače da ukoliko neka ruska kompanija ima u SAD novac, on mora biti zamrznut, odnosno oduzet, a predstavništva zatvorena. Amerikancima se zabranjuje da učestvuju na međunarodnim forumima koje organizuje Rusija i ruske kompanije. Obustavljaju se posete ruskih trgovačkih predstavnika SAD. Otkazuju se susreti predstavnika vojske SAD sa kolegama iz Rusije. Pored toga, Bela kuća će uvesti sankcije prema ruskim oficirima, organizacijama i pojedincima koji su uzeli aktivno učešće u proruskim akcijama na Krimu, kao i na jugu i istoku Ukrajine. Tu se spominju sankcije čak i prema muzičarima, uključujući Hor kubanskih kozaka i Crnomorske flote, i bajkerima „Noćni vukovi“. To znači da horovi kubanskih kozaka i Crnomorske flote, kao i spomenuti bajkeri neće moći da gostuju u SAD. Pod „udar“ Vašingtona će doći sve ruske kompanije i pojedinci, zainteresovani da investiraju u Krim ili u jugoistok Ukrajine, uključujući čak i „Rosavtodor“ koji gradi put do Krima preko Kerčenskog moreuza. Obama, navodno, još ima dilemu da li da u spisak unese sve „krimske separatiste“ ili da se ograniči na „Ruse, koji pomažu separatistima“. Takođe, nije se operedelio da li da se fokusira samo na Krim ili da se odluka odnosi na celu terotoriju nekadašnje Ukrajine.

[restrictedarea]

Administracija Bele kuće je pred novinarima priznala da su ih akcije Ruske Federacije iznenadile, jer su bili fokusirani samo na mere protiv Janukoviča, a dogodila se neočekivana konfuzija. Kada predsednik SAD Barak Obama bude izdao ukaz o sankcijama protiv Ruske Federacije, kao i protiv određenih organizacija i pojedinaca, pozvaće se na to da kriza u Ukrajini „predstavlja izuzetnu opasnost za nacionalnu bezbednost SAD“.

Kongres SAD takođe priprema mere protiv Rusije. Mekejn već radi na proširenju Zakona Magnitskog, kao i na predlogu odluke o brzom postavljanju sistema protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi, što Obama ne razmatra. Spominje se i obustavljanje prevoza tereta ruskim raketama u kosmos, kao i zatvaranje vojnog centra za transport vojnika u Avganistan u Uljanovsku.

 

PRETNJA KAO FARSA Pošto je posle sastanka sa izabranim novinarima (3. marta) predsednik SAD Barak Obama požurio da već 6. marta 2014. godine potpiše prvu uredbu za uvođenje viznih sankcija prema nekim građanima Rusije i Krima, a „koji ugrožavaju teritorijalnu celovitost Ukrajine“, to je izazvalo Igora Pankratenka, savetnika direktora ruskog Instituta spoljnopolitičkih istraživanja i inicijativa, da za portal stoletie.ru odgovori na pitanje: Koliko su opasne sankcije Zapada?

Pankratenko piše da ratni bubnjevi danas odjekuju na Zapadu pokušavajući da zbune neiskusne u svetu politike. Takođe, ova propaganda nailazi na podršku ruskih liberala u nastojanju da u javnom mnjenju Rusije prošire defetističku misao „Strašno, svi ćemo pomreti, kako se možemo suprotstavljati svemoćnom Zapadu!“

Šta je suština, pita se Igor Pankratenko. Zapadna sankcionistička histerija predstavlja, zapravo, farsu. Oštre izjave zvaničnika SAD o sankcijama prema Rusiji i stanovnicima Krima namenjene su za unutrašnju upotrebu kako bi se stekao utisak „da teško i mukotrpno rade na obuzdavanju Rusije“, jer se bliže izbori za Kongres a demokrate u spoljnoj politici nisu zabeležile uspeh. Odsustvo realnih pobeda kompenzuje se emotivnim i pretećim izjavama, pri čemu se sve prebacuje na saveznike iz Evropske unije. Naime, nema neke velike ekonomske saradnje SAD i Rusije, pa i najavljene sankcije nemaju smisla. No, ako se uključi Evropska unija, onda to može da bude smisleno, pod uslovom da izostane ruski odgovor. Ukoliko bi SAD zaista istrajale na sankcijama prema Rusiji i to podržala Evropska unija, onda bi došlo do urušavanja finansijskog sistema SAD. Zato sankcije SAD prema Rusiji nisu realne. Postoji i primer. Naime, tokom februara  2013. godine Vašington je Rusiji pretio sankcijama zbog rusko-iranskog dogovora o kupovini iranske nafte. Kada Rusija nije odustala, Vašington je zaćutao.

Treba znati da je Rusija danas četvrta u svetu po deviznim rezervama a one su u dolarima. SAD su ranije ovo tumačile kao „rusku zavisnost“, ali danas je to neprijatni kamen o vratu Vašingtona, jer predstavlja polugu uticaja Moskve na SAD. Ukoliko bi Moskva dolare zamenila za neku drugu valutu (juan ili evro) posledice za SAD bi bile teške a Obama to ne želi. Zato pokušava da sankcije prema Rusiji postanu obaveza Evropske unije, a ne SAD, pravdajući se da nema neke velike saradnje dve zemlje. Ipak, ministri Evropske unije, na sastanku održanom 3. marta 2014. godine, nisu, osim ratnohuškačke retorike, pokazali i pravu spremnost da sprovode ekonomske sankcije. Spominjali su suspendovanje pregovora o ukidanju viznog režima i slične mere, ali ne i ekonomske sankcije. Otkazivanje održavanja Samita G-8 takođe ne pogađa Rusiju, jer organizacija već niz godina nije donela važnu odluku i sve se svodilo na fotografisanje i razgovor uz koktel.

 

PAT-POZICIJA EU Činjenica je da je Rusija 2012. godine izbila na drugo mesto u spoljnoj trgovini Evropske unije (prvo zauzimaju SAD i treće Kina) te ozbiljne sankcije ne mogu biti donesene a da ne izazovu ozbiljne probleme u evropskoj ekonomiji. Takođe, finansijske sankcije su nemoguće jer postoji pat-pozicija. Nemačke, engleske i francuske banke dale su oko 40 milijardi evra kredita ruskim i ukrajinskim kompanijama a devalvacija grivne zarobljava ovaj novac. Ukoliko Evropska unija zamrzne ruski novac u bankama na svojoj teritoriji, Rusija ima odgovor – zamrzavanje novca kompanija Evropske unije a ima ga više nego ruskog u Uniji. Drugim rečima, na svaki korak Brisela Rusija ima snažniji i bolniji odgovor. To bi prvo osetila Nemačka. Zato je šef američkog Odeljenja trgovačko-privredne komore Folker Trajer, skoro plačući, zatražio od Brisela da uvede bilo kakve ekonomske sankcije Rusiji, bar „sankcije prema ruskim oligarsima“.

Udarajući, dakle, u bubnjeve i praveći buku, Vašingtonu, ali i Evropskoj uniji je jasno da ničim velikim i važnim ne mogu da zaprete Rusiji. Zato zapadna propaganda skreće u smeru „viših demokratskih vrednosti“ a to je već informativno-psihološki rat, koji i nije prestajao uprkos proglašenju kraja Hladnog rata.

Rusija neće na eventualne mere SAD i Evropske unije odgovoriti antisankcijama (jer ni Rusija ne može uvesti sankcije Zapadu, kao ni Zapad Rusiji, zbog povezanosti ekonomije) ali može doneti zakon o konfiskaciji imovine i novca američkih i evropskih kompanija uključenih u sankcije prema Rusiji. Zatim, na američki spisak „visokih ruskih oficira, vodećih poslovnih ljudi i ruskojezičkih separatista u Ukrajini“ kojima se uvode sankcije, Rusija može odgovoriti sankcijama prema ljudima i institucijama „koji su pripremili i izveli prevrat u Ukrajini sa angažovanjem ekstremističkih i nacističkih bandi“. Na ruskom spisku bi se našle vrlo zanimljive ličnosti i institucije Zapada a posebno oni što u Rusiji „razvijaju humanitarne i prosvetiteljske projekte“. Sledeći dokument bi bio spisak ekstremističkih organizacija: „Trizuba“, „Volje“, „Patriota Ukrajine“, „Desnog sektora“ i sličnih, aktivnih tokom prevrata u Kijevu, ali sankcijama bi bili obuhvaćeni i njihovi saradnici i simpatizeri iz same Rusije.

Obama i njegovi savetnici, navodi Sergej Duhanov za spomenuti portal, zaboravljaju jedno: danas su SAD te koje duguju Rusiji 164,4 milijarde dolara, a ne obrnuto. Rusija još uvek drži deo deviznih rezervi u zlatu u SAD, a ne obratno. Rusija je ta koja može da se odrekne dolara kao rezervne valute, a ne SAD rublje. Drugim rečima: račun bez krčmara! Ovaj stav potvrđuje i trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, Tomas Fridman, pa je na stranicama „Njujork tajmsa“ napisao: „Ne želim da počne rat protiv Putina, jer danas on skoro da nema slabosti koje bi objavile našu snagu. Međutim, nama treba dugoročna strategija da bismo napali dve osnove njegove vlasti – naftu i gas.“

„NEUTRALIZACIJA”

Amerikanac Majk Vitni za portal warandpeace.ru Obamin plan o uvođenju sankcija Rusiji naziva „besmislenim”. Prvo treba znati, kaže Vitni, da su SAD tokom Drugog svetskog rata pomogle da se nacizam pobedi, a sada ga oživljavaju. Kao što je poznato, „Obama i kompanija“ odstranili su sa vlasti demokratski izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča uz pomoć radikalnih desničara i fašističkih bandi. To su novi američki saveznici u novoj „velikoj igri“. Američki plan za Rusiju objavljen je svojevremeno na stranicama časopisa „Forin afers“ i predviđa „neutralizaciju Rusije“ stvaranjem niza malih nacionalnih država na njenoj teritoriji. Jačanje Rusije i njeno teritorijalno proširenje se smatraju glavnim grehom „moskovskih političara, posebno Putina“.

BUMERANG

Zapad ne može finansijski „kazniti“ Rusiju za događaje u Ukrajini a da pritom ne nanese sam sebi štetu, ističe američka agencija „Blumberg“. Računica pokazuje da, prema stanju u septembru 2013. godine, Rusi i ruske kompanije u stranim bankama imaju 160 milijardi dolara, dok 24 države Zapada imaju u Rusiji 242 milijarde dolara.

Predstavnici velikih američkih kompanija upozorili su vlast SAD da će primenom sankcija protiv Rusije udariti po njihovim interesima, piše „Vašington post“ 7. marta 2014. godine. Poslovni ljudi SAD su uveravali kongresmene i administraciju Baraka Obame da će „jednostrane američke sankcije ugroziti njihov kapital uložen u Rusiju, što su već dogovoreni poslovi vredni desetine milijardi dolara“. Posebno su zahtevni bili predstavnici kompanija „Pepsi“ „Dženeral elektrik“ i „Boing“, tvrdeći da im je prodor na rusko tržište najvažniji deo globalne strategije.

Poslovni ljudi iz SAD, posle razgovora sa predstavnicima Obamine administracije i Kongresa, mišljenja su da nekih velikih sankcija neće biti, čemu se protive i kolege iz Evropske unije jer su uložili ukupno 200 milijardi dolara u kupovinu nafte i gasa, dajući kredite ovom sektoru i investirajući novac.

[/restrictedarea]