Nenad Popović: Zabranićemo prodaju zemlje strancima

Razgovarala Nataša Jovanović 

DSS nije protiv Evrope, ali jeste protiv Evropske unije, jer želimo samostalnu i slobodnu Srbiju

Posle ideje o političkoj neutralnosti, Demokratska stranka Srbije je pred srpske birače, uoči predstojećih parlamentarnih izbora, izašla i sa obimnim (299 stranica) Programom razvoja Srbije 2014-2019, u kojem je predstavljena ekonomija političke neutralnosti.

Sa Nenadom Popovićem, potpredsednikom DSS-a, razgovaramo o ovom programu, o ekonomskim posledicama našeg puta ka Evropskoj uniji i mogućnostima proširenja saradnje sa Rusijom, o razvoju srpske poljoprivrede…

Šta je ono što DSS razlikuje od drugih stranaka na ovim izborima?

Demokratska stranka Srbije je jedina stranka koja na ovim izborima nastupa sa jasnim političkim i ekonomskim programom. Naša politička platforma sadržana je u knjizi Vojislava Koštunice „Politička neutralnost i Evropska unija“, dok je suština naše ekonomske politike predstavljena u dokumentu „Program razvoja Srbije od 2014. do 2019: Ekonomija političke neutralnosti“. Oba naša programa zasnovana su na ideji o političkoj neutralnosti, odnosno ideji da Srbija treba da odustane od članstva u EU i da se okrene ravnopravnoj saradnji sa svim našim partnerima kako na Istoku tako i na Zapadu. DSS nije protiv Evrope, ali jeste protiv Evropske unije, jer želimo samostalnu i slobodnu Srbiju. Kao politički neutralna država Srbija treba da razvija najbolju ekonomsku saradnju sa EU, ali ta saradnja treba da bude zasnovana na čistom računu i obostranoj koristi, a ne kao do sada da se odvija na štetu Srbije.

Kakvu štetu Srbija trpi od saradnje sa EU?

Zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju državni budžet Srbije za proteklih šest godina izgubio je blizu dve milijarde evra. Iako uvoz robe u Srbiju stalno raste, prihodi od carina zbog SSP-a iz godine u godinu padaju. Tako je 2008. godine, poslednje godine pre početka primene SSP-a, od carina naplaćeno 800 miliona evra, da bi 2013. godine prihodi od carina pali na svega 280 miliona evra. Za novac koji smo direktno izgubili od primene SSP-a mogli smo da izgradimo nekoliko stotina kilometara auto-puta kroz Srbiju. Ali indirektna šteta od primene SSP-a je još veća. Od prvog januara 2014. godine ukinute su carine na uvoz svih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz EU u Srbiju. Ukidanje carina donosi realnu opasnost da roba iz EU na domaćem tržištu potpuno istisne robu srpskog seljaka. Ne može naš seljak da se takmiči sa seljakom iz EU koji ima 15 puta veće subvencije. Ne može naš seljak, koji je imao sankcije i bio bombardovan, da se takmiči sa seljakom iz EU koji nije imao nijednu od ovih nesreća. Zbog primene SSP-a Srbiji preti još jedna velika opasnost a to je odluka vlade da dozvoli prodaju našeg zemljišta strancima.

Šta to konkretno znači za srpskog seljaka?

To znači da će od 2017. godine stranci moći slobodno da kupuju zemljište u Srbiji. Na jugu će našu zemlju kupovati Albanci, na severu Mađari, u Sremu Hrvati. To ne smemo da dozvolimo. Srbija će biti jedina zemlja koja je dozvolila prodaju zemljišta strancima a da još nije postala članica EU. Češka je to dozvolila deset godina posle ulaska u EU, Poljska će dozvoliti tek nakon 12 godina a Hrvatska ne pomišlja da dozvoli prodaju svoje zemlje u sledećih deset godina. Mađarska je Ustavom zabranila prodaju zemljišta strancima a Litvanija će organizovati referendum da zabrana prodaje zemljišta ostane na snazi. Kada DSS dođe na vlast, zabranićemo prodaju zemljišta strancima.

Šta DSS u svom programu nudi srpskom seljaku?

Od poljoprivrede danas u Srbiji živi blizu dva miliona ljudi, ali poljoprivreda ne može da se razvija sve dok Srbija primenjuje pogubni SSP. Prva mera biće redefinisanje SSP-a, tako da zaštitimo srpskog seljaka. Takođe, neophodno je formiranje Poljoprivredne razvojne banke koja bi omogućila jeftinije kredite našim poljoprivrednicima. Ne može naš seljak, koji ima godišnju kamatu na kredite 20 odsto, da bude konkurentan sa seljakom iz okruženja koji ima godišnju kamatu 2 odsto. Sve što srpski seljak zaradi, kamate „pojedu“. To moramo da zaustavimo. Budžet za poljoprivredu mora da bude najmanje na nivou od 5 odsto ukupnog državnog budžeta, a ne kao sada 3,5 odsto. Stočarstvo je potpuno zamrlo u Srbiji a zna se da bez razvijenog stočarstva ne možemo da imamo razvijenu poljoprivredu. Srbija svakog meseca uveze 2.000 svinja iz Hrvatske i Mađarske. Broj krava i steonih junica za poslednjih 10 godina smanjen je za oko 250.000 grla a krmača za blizu 400.000 grla. Subvencije po grlu stoke moraju da se povećaju.

Koliko bescarinski sporazum sa Rusijom utiče na razvoj srpske poljoprivrede?

Naše jabuke, kruške i šljive već godinama imaju najveću konkurenciju poljskih proizvođača koji, zbog geografske pozicije, imaju i do 50 odsto niže transportne troškove za izvoz u Rusiju. Može se slobodno reći, da nema sporazuma o bescarinskom izvozu, naši seljaci bi veoma teško mogli bilo šta da prodaju na ruskom tržištu. Zahvaljujući ovom sporazumu, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Rusiju svake godine raste dva puta. Izvoz sira u Rusiju porastao je prošle godine četiri puta, izvoz mesa tri puta. Srbija 95 odsto ukupnog roda jabuka izveze u Rusiju. To su izvanredni rezultati, ali naš izvoz u Rusiju mogao bi da bude još veći kada bi država stala iza naših proizvođača. Najveći problem naših seljaka je nedostatak otkupnih centara, gde bi se njihova roba prikupljala i odatle plasirala ruskim kupcima. Vodio sam razgovore sa ministrom poljoprivrede Ruske Federacije da srpska i ruska strana zajednički investiraju u izgradnju ovakvih otkupnih centara. Ocenjeno je da je to u interesu obe strane i kada DSS dođe na vlast, pokrenućemo izgradnju otkupnih centara za izvoz u Rusiju.

Šta je po vama neophodno da država uradi kako bi saradnja sa Rusijom bila još bolja?

Saradnji sa Rusijom mora da se pristupi sistemski, a ne kao do sada stihijski. Za proteklih 13 godina Srbija je razvila više od 30 institucionalnih mehanizama za razvoj ekonomske saradnje sa EU. Imamo desetine agencija za saradnju sa EU, potpredsednika vlade za evropske integracije, dva skupštinska odbora koji se bave saradnjom sa EU, a nemamo nijedno telo zaduženo za razvoj saradnje sa Rusijom. Zato će DSS, kada dođe na vlast, osnovati Kancelariju za saradnju sa Rusijom, čiji će zadaci biti razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, promocija našeg izvoza kao i investicionih potencijala. Garantujem vam, kada bi samo deo sredstava koji je za ovih 13 godina uložen u saradnju sa EU bio uložen u razvoj saradnje sa Rusijom, naš izvoz u Rusiju bi za nekoliko godina prestigao sadašnji izvoz u EU.

Kakve su, po vašem mišljenju, perspektive za saradnju sa Evroazijskim ekonomski savezom?

Zemlje koje čine okosnicu Evroazijskog ekonomskog saveza, Rusija, Belorusija i Kazahstan, predstavljaju tržište od blizu 200 miliona ljudi gde mi praktično sve naše proizvode možemo da izvozimo bez carina. Kazahstan je država koja je po površini jednaka celoj kontinentalnoj Evropi. Prošle godine počeo je izvoz naših traktora u ovu zemlju na osnovu bescarinskog sporazuma. Ovo tržište ima ogroman potencijal za srpsku proizvodnu industriju. Ali šansa za saradnju sa ovim zemljama ne leži samo u trgovini. Ove zemlje imaju potencijal da budu najveći investitori u Srbiji u sledećih deset godina. Ruski „Gazprom“ je već jedan od najvećih investitora u Srbiji. Do sada je u NIS investirano preko milijardu evra a planiraju se investicije od dodatnih milijardu i po evra. Od toga će koristi imati cela srpska privreda, budući da stotine malih preduzeća rade kao dobavljači za NIS. Koliko je NIS važan za našu državu, govori podatak da je ova kompanija prošle godine na ime poreza uplatila 15 odsto ukupnih prihoda državnog budžeta, što je isto kao celokupna srpska poljoprivreda. S druge strane, u Srbiji je krenula izgradnja gasovoda „Južni tok“, koja će našoj zemlji doneti preko dve milijarde evra direktnih investicija, kao i posao za nekoliko desetina hiljada ljudi. Početak izgradnje „Južnog toka“ otvoriće vrata za dolazak velikog broja ruskih kompanija u Srbiju a na našem tržištu već se nalaze dve najveće ruske banke Vneštorgbank i Sberbank, kao i jedna od najvećih ruskih osiguravajućih kuća Sogaz.

Na koji način naša građevinska operativa može da bude angažovana na ovom tržištu?

U prošloj godini više od 40 hiljada srpskih radnika i inženjera bilo je angažovano na izgradnji infrastrukture i objekata za Zimske olimpijske igre u Sočiju, kao i na drugim građevinskim projektima u Rusiji. To znači da je u prošloj godini 40 hiljada porodica u Srbiji živelo od izvoza naših građevinskih usluga u Rusiju. Takođe, za izgradnju i opremanje objekata u Sočiju naša zemlja izvezla je građevinskog materijala i nameštaja u vrednosti od preko 100 miliona evra. Odmah po završetku Olimpijskih igara u Sočiju, širom Rusije je započeta izgradnja infrastrukture i stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. To je velika šansa za našu građevinsku industriju, koju ne smemo da propustimo.

Kako ocenjujete odluku Ustavnog suda da proglasi vladinu Uredbu o katastru neustavnom?

Ustavni sud je konačno pokazao spremnost da obavlja onu ulogu za koju je i dobio mandat a to je očuvanje ustavnog poretka Srbije. Odluka Ustavnog suda da proglasi Uredbu o katastru neustavnom je ohrabrujuća i očekujemo da Ustavni sud poništi sve briselske sporazume. Ukidanje briselskih sporazuma je preduslov kako za očuvanje celovitosti Srbije tako i za ekonomski razvoj Kosova i Metohije, budući da je prosperitet KiM, a posebno srpske zajednice na KiM, nemoguć bez njegove duboke integracije sa ekonomskim tokovima ostatka Srbije.

DSS zahteva referendum o pitanju Evropske unije, ali mnogi smatraju da on nije neophodan jer se sve druge stranke zalažu za članstvo u EU.

Srbija ne bi bila jedini slučaj u političkoj istoriji Evrope da se želja naroda drastično razlikuje od želje političke elite. Kada je 1992. godine u Švajcarskoj raspisan referendum za ulazak u EU, sve stranke su bile za članstvo u EU, osim jedne, tada male, Švajcarske narodne partije. Ali uprkos tome što je protiv članstva u EU bila samo jedna stranka – narod je glasao protiv članstva u EU. Danas je ta, nekada mala Švajcarska narodna partija jedna od vodećih političkih organizacija u Švajcarskoj. Sličnost sa Srbijom je očigledna. I u našoj zemlji samo je jedna stranka protiv ulaska u EU, DSS, ali uveren sam da bi rezultati referenduma u Srbiji bili kao ‘92. u Švajcarskoj. Nijedna stranka ne mora da bude sa nama, važno je da je narod sa nama.

Koja je vaša poruka biračima?

Danas se sve stranke u Srbiji, osim DSS-a, zalažu za nastavak evropskih integracija i primenu Briselskog sporazuma koji odvaja Kosovo od Srbije. Jedino se DSS zalaže da Srbija odustane od članstva u EU i da se ukine Briselski sporazum. To je glavna razlika između DSS-a i ostalih stranaka. U vremenu kada srpsku političku elitu, ali ne i narod, trese groznica evrofanatizma, ideja o političkoj neutralnosti predstavlja glas otrežnjenja i poziv na povratak principima državotvorne politike. Glas za političku neutralnost je glas za jedinstvenu i celovitu Srbiju. Glas za političku neutralnost je glas za zaposlenu i ekonomski snažnu Srbiju. Glas za političku neutralnost je glas za samostalnu i slobodnu Srbiju.