Velika seoba Roma u Srbiju

Agenda 21 UN  i nasilne demografske promene

Piše Biljana Đorović

Jedan od ključnih programskih dokumenata savremenog globalizovanog sveta – Agenda 21 UN, postavila je kao cilj do 2020. uspostavljanje apsolutne kontrole nad vodom, zemljom, biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama  i populacijom.

Kontrola populacije u kontekstu Agende 21 za Srbiju podrazumeva  i nasilnu promenu demografske strukture.

Nakon 2000. godine otpočelo je sprovođenje ovog programa. Reč je pre svega  o nasilnoj promeni demografske strukture u Srbiji koja se realizuje tajnim deportovanjem Roma (iz EU u Srbiju) i to onih Roma koji nikada nisu bili srpski državljani – a koji će do kraja ove godine – biti upisani u matične knjige kao da su rođeni u Srbiji. Sa druge strane, favorizuje se masovni odliv mladih, obrazovanih ljudi iz Srbije. Ovaj proces podržan je u oba slučaja moćnim finansijskim instrumentarijem Zapada, odnosno evroatlantske zajednice. Kako stvari sada stoje, građani Srbije u velikoj meri sami finansiraju nastanak nove države na svom tlu, i to nastanak nekakve specifične vrste romske države u kojoj će živeti nesrazmerno uvećan (u odnosu na stanje do pre jedne decenije) broj Roma .Poduhvat će se postepeno realizovati u okviru regionalizacije Srbije koju je nametnuta formula evropskih integracija postavila kao (pred)uslov za njihov nastavak.

Promena Ustava je u tom smislu prioritetni zadatak a cilj održavanja prevremenih republičkih izbora je obezbeđivanje dvotrećinske većine za izglasavanje ove promene.

Petar Iskenderov, stariji naučni saradnik Ruske akademije nauka, u svojoj analizi „Evropska unija se priprema da dokusuri srpsku državnost“ (2009) analizirajući proces „administrativnoteritorijalne reforme kojom se srpska država transformiše u Zajednicu srpskih regiona‘ (ZSR)“ sagledao je iz perspektive regionalizacije kao konačno rešenje za Srbiju i Srbe: regionalizacija predstavlja formu predaje srpske teritorije Albancima (u Južnom – preševskom regionu) Turskoj i Bosni u Zapadnom (raškom) regionu, Mađarskoj u Vojvođanskom a Rumuniji i Bugarskoj u Istočnom regionu.

Centralni region (oblast Šumadije i Pomoravlja) prema ovoj analizi – predviđen je za postepeno prebacivanje iz EU deportovane romske populacije bez državljanstva, romske populacije sa Kosova i Metohije, te one iz drugih republika bivše Jugoslavije.

 

Jurisprudencija „civilizovane Evrope“ Demografska politika Evrope, u prošlosti opterećena rasnim zakonima i rasističkom i genocidnom praksom, u aktuelnom poretku ograničava se na deportaciju, za „civilizovane Evropljane“ manje poželjnih i nepoželjnih etničkih grupa – u Srbiju i pravoslavne zemlje Jugoistočne Evrope, kao i na preduzimanje opsežnih mera i programa – kako se oni slučajno ne bi vratili na prostore sa kojih su potekli ili se u njima naselili. Da bi se taj plan realizovao, evropska jurisprudencija angažovala je timove pravnih eksperata koji su osvojili čitav novi pravni instrumentarij, nove zakone o migracijama i azilantima, plasiranim pod nazivima: „upravljanje migracijama“, „readmisija“, „sigurna treća zemlja“. Promena demografske strukture u Srbiji odvija se po istoj formuli po kojoj Globalni poredak premrežava svet: globalna politika migracija nameće se ultimativno i sprovodi lokalno preko vlade, saveznih i lokalnih vlasti, NVO sektora (u ovom trenutku u Srbiji deluje 218 romskih nevladinih organizacija) neformalnih grupa, grupa za pritisak i flek kao i medija čiji su poslenici u obavezi da se strogo pridržavaju veoma jasnih zakona političke korektnosti, kao i obaveza da motre i onemoguće odnosno napadnu bilo koga ko se usudi da kritički progovori o problemima koji se otvaraju i perspektivama ovog procesa.

Projekat trajnog preseljenja romske populacije iz Evrope i stvaranje preduslova za nastanak – na tlu Srbije – države sa nesrazmerno velikom romskom populacijom, preuzeo je na svoja pleća Džordž Soroš, član grupe Bilderberg, bivši član Borda direktora Saveta za inostrane odnose, mađarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista i vodeći humanista Novog svetskog poretka (uz Bila Gejtsa). Soroš i njegov Fond realizuju program „Decenija uključenja Roma“ koji obuhvata sve aspekte života i rada: obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, stanovanje.

Sorošev program se predstavlja kao projekat od prioritetnog značaja za rešenje problema sa kojima se suočava romska populacija – koju treba po merilima protestantske etike – uzdići na nivo građana na tržištu rada. I malo ko razuman bi odbio da se složi sa ovim plemenitim idejama. Sa plemenitim zamislima, razume se,slažemo se u potpunosti i mi, tako da poruku ovog teksta nikako ne bi trebalo razumeti kao razmatranje upereno protiv Roma i unapređenja njihovog ukupnog položaja. Naprotiv, predočavanjem činjenica o postupku „rešenja romskog pitanja” želimo da ukažemo na neke netransparentne i problematične aspekte ovog poduhvata.  Problem je i u tome što se pomenute ideje realizuju isključivo izvan – plavokrvnog jezgra EU iz kojeg se Romi kontinuirano i masovno deportuju u Srbiju (od 2001. godine – najpre neobeleženim avionima koji su fantomski sletali na Surčinski aerodrom) na najsurovije načine, veoma često uz vezivanje lisicama, držanje u zatvorenom prostoru i slične metode, o kojima postoje kredibilna svedočanstva.

[restrictedarea]

Readmisija – pravni osnov Readmisija je usko vezana za koncept „sigurne treće zemlje“ usvojen Dablinskom konvencijom iz 1990. kada je konstituisana zajednička politika Evropske unije o azilu. Evropskom konvencijom o pravu na azil iz 1992. godine uspostavljene su jedinstvene mere i procedure o odobravanju azila kako bi se sprečila (zlo)upotreba toga prava, čime su članice EU prepustile svoja ovlašćenja iz oblasti imigracije i „azilanata“ Briselu.

Koncept „sigurne treće zemlje“ omogućio je da EU prenese odgovornost za zaštitu svojih  granica – na treće zemlje – preko kojih bi tražilac azila ušao u jedinstveni prostor EU. Tzv. „treća zemlja“  postala je nadležna za razmatranje zahteva za azil osoba koje su tranzitno prešle preko njene teritorije. Tražioci azila u EU se na osnovu tog zakona vraćaju na teritoriju zemlje preko koje su ušli u EU.

Savet ministara EU je 1997. naložio potpisivanje bilateralnih ugovora o readmisiji (vraćanju) azilanata i to ne samo državljana zemalja potpisnica već i lica iz trećih zemalja u tranzitu.

Srbija je u sklopu Sporazuma o pridruživanju prihvatila sve „bilateralne ugovore“ o readmisiji. U skladu sa ovim ugovorima je krajem 2007. donela Zakon o azilu koji je stupio na snagu 1. aprila 2008.

Potpisan je veliki broj bilateralnih ugovora o readmisiji kojima se Srbija obavezala da prihvati sve azilante koje Evropska unija isporuči, uključujući i one koji nisu njeni državljani, kako to objašnjava prof. dr Drenka Vuković u radu „Readmisija i upravljanje migracijama“:

„Sporazumom o readmisiji Srbije i EU, Srbija je prihvatila da preuzme sve (1) sopstvene državljane; (2) državljane trećih zemlja i (3) lica bez bilo čijeg državljanstva“ – pri čemu se procedura preuzimanja i daljeg tretmana deportovanih odvija u najvećoj tajnosti pod klauzulom ugovora koja se naziva zaštita podataka‘. Zaštita podataka takođe je sastavni deo Sporazuma o readmisiji Srbije i EU kao i pitanja sprovođenja i primene putem zajedničke komisije za readmisiju“.

Ugovor o readmisiji podržan klauzulom o tajnosti (zaštita podataka) otvorio je Evropskoj uniji prostor za deportaciju Roma i ostalih grupacija stanovništva u neograničenom broju u Srbiju, kao i mogućnost da se broj deportovanih drži u tajnosti.

Prema Popisu stanovništva iz 2002. godine, u Republici Srbiji su se 108.193 građanina izjasnili kao pripadnici romske nacionalne manjine. Sadašnji broj Roma drži se u strogoj tajnosti a zvaničnici kažu da evidencija ne postoji. Jasno je da se time prikrivaju podaci o broju deportovanih Roma sa teritorije EU koji nikada nisu mogli da dobiju državljanstvo neke od evropskih zemalja u kojima su živeli, Roma iz bivših republika SFRJ i Roma izbeglih sa prostora Kosova i Metohije.

Zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije dr Dragoljub Acković je na sastanku na kojem je razmatrana politika stanovanja romske populacije, gde su učestvovali sekretar ekspertske grupe Saveta Evrope CAHROM Majkl Guet i predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije, u svom uvodnom izlaganju izneo analizu po kojoj u Srbiji živi 600.000 Roma.

U naučnom radu: „Romi u jugoistočnoj Srbiji od deftera do popisa“, prof. dr Dragan Todorović kaže da „Procene predstavnika romskih organizacija i civilnog sektora upućuju na 450.000 do 800.000 pripadnika romske nacionalne manjine naseljenih u Srbiji“ (do 2011. godine).

Evidentiranje kretanja deklarisanih Roma u Srbiji u novijem periodu započinje 1948. godine i nastavlja se u zvanično vođenim popisima iz 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine. Prema podacima Popisa iz 2002. godine (sproveden na teritoriji Centralne Srbije i Vojvodine) u etničkoj strukturi Srbije (bez Kosova i Metohije) Srbi kao većinski narod čine 82,9 odsto ukupnog stanovništva, dok su najzastupljenije nacionalne manjine Mađari (3,9 odsto) Bošnjaci/muslimani

(2,1 odsto) Romi (1,4 odsto) i Jugosloveni (1,1 odsto).

Ova razlika u broju Roma po Popisu iz 2002. i pretpostavljenog broja koji navode dr Acković i pripadnici NVO sektora pokazuju da je „civilizovana Evropa“ do 2011. godine u Srbiju deportovala između 500.000 i 700.000 Roma,  nakon čega je proces deportacije nastavljen.

 

Falsifikovanje podataka je zakon Posebna briga EU je da svi readministrirani Romi dobiju srpsko državljanstvo i to po hitnom postupku.

U tu svrhu, za upis Roma u matične knjige obezbeđena su (prema podacima „Obrazloženja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u RS“ do 2015.) donatorska sredstva u iznosu od 317.464 evra. No, nije bilo dovoljno dati samo novac – Globalistan nije nijedan detalj pretvaranja Srbije u romsku državu prepustio slučaju: posao združenim snagama obavljaju Ministarstvo pravde,  Centar za socijalni rad i Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

 

Do 2015 – svi Romi moraju dobiti „krštenicu“ Pošto inicijativu za izdavanje dokumenata zasnovanih na lažnim podacima ne mogu da prepuste samim Romima, za ovaj posao od najveće važnosti za sprovođenje Agende 21 za Srbiju angažovan je Centar za socijalni rad. (Nema sumnje da na Zapadu postoji  savršena evidencija o deportovanim Romima sa prostora svojih zemalja i da će se spiskovi prosleđivati do osoba zaduženih za rešenje ovog više nego urgentnog problema).

Evo orvelijanske elaboracije državne sekretarke Ministarstva pravde Gordane Stamenić, izrečene na konferenciji za medije održanoj u sedištu Evroaktiva u Beogradu 27. januara:

„Od 2009. godine u Srbiji je u matičnu knjigu rođenih naknadno upisano 20.679 Roma a plan je da do 2015. budu upisani svi koji su trenutno pravno nevidljivi‘“.

Predstavnik UNHCR-a u Srbiji naglasio je da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja aktivno radi na rešavanju problema „pravno nevidljivih“.

Kako je tekao proces uzdizanja falsifikovanja u rang zakona, takođe možemo sagledati iz izjave Gordane Stamenić:

„Zakon o matičnim knjigama iz 2009. doprineo je mnogo, ali 2012. godine bilo je neophodno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.“

Na osnovu dopuna, Zakon o matičnim knjigama počeo je da podrazumeva i decu bez roditeljskog staranja i upisivanje „van propisanog vremena“ ali to nije bilo dovoljno jer je bilo slučajeva „kada lica nisu mogla da dokažu tačan datum rođenja“, pa se išlo u vanparnični postupak.

Šta je omogućio vanparnični postupak?

Vanparnični postupak je omogućio – upisivanje ma kog lica u matične knjige Republike Srbije na osnovu davanja lažnih iskaza.

Na osnovu promena Zakona o vanparničnom postupku „činjenica rođenja sastavlja se na osnovu izjave osobe koja nije upisana u matičnu knjigu rođenih i iskaza dva punoletna svedoka“.

Pogledajmo dalje: „Ako se u postupku sastavljanja isprave o činjenici rođenja ne može utvrditi dan, čas i godina rođenja, smatra se da je to lice rođeno 1. januara u 00:01 sati one godine za koju je verovatno da je godina njegovog rođenja, a ukoliko se ne može utvrditi mesto rođenja, smatra se da je rođeno u gradu, odnosno sedištu opštine za koju je verovatno da je na njenom području došlo do rođenja“.

Budući da naši pravnici, sudije i socijalni radnici nisu bili edukovani za ovaj tip kriminalnih dela, „organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma“.

Organizavani kriminal je procvetao nakon potpisivanja Sporazuma o razumevanju, koji su u aprilu 2012. potpisali Ministarstvo pravde, zaštitnik građana i Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

No, ulog je toliko veliki da se ništa ne sme prepustiti samim Romima, već će upisivanje Roma u matične knjige postati glavni zadatak u tu svrhu obučenih eksperata iz Centra za socijalni rad:

„Zahtev za upis u matične knjige rođenih, pored lica koja žele da ostvare to pravo, može da podnese i Centar za socijalni rad, pri čemu su oslobođeni svih sudskih i administrativnih taksi“.

„Ima još puno da se radi, jer sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, dok je kod onih koji nemaju prebivalište omogućeno da budu upisani kod Centra za socijalni rad kako bi se obezbedili uslovi za dobijanje ličnih karata“, rekao je zadovoljni predstavnik UNHCR-a, Arboleda.

Dakle: „Sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana u  matičnu knjigu rođenih“ – reakao je gospodin Arboleda.

Ali, ovde se ne radi o realizaciji tog prava, gospodine Arboleda. Ovde se radi o preseljenju romskog stanovništva iz „civilizovane EU“ u Srbiju. I radi se o tome da se,  po vašim nalozima, instrukcijama i uputstvima, pravosuđe u Srbiji upustilo u teške kriminalne radnje falsifikovanja podataka, krivokletstva i izdavanja ličnih dokumenata na osnovu toga, zbog čega je moralo da promeni zakone koji to zabranjuju u čitavom svetu i zbog čega se u čitavom svetu dobija zatvorska kazna.

Quod erat demonstrandum.

Stepenom krivotvorenja podataka zadovoljan je, međutim, zamenik zaštitnika građana Robert Sepi. Po pisanju agencije Beta – on je „izrazio zadovoljstvo što je partnerstvo sa Ministarstvom pravde i UNHCR-om dalo rezultate i ocenio da se problem upisivanja Roma rešava brzo i dobrom dinamikom“.

Nema nikakve sumnje da će upis u matične knjige rođenih poslužiti kao – pravna činjenica koja se neće dovoditi u pitanje. O tome svedoči Strategija za unapređenje Roma Republike Srbije (2009) u kojoj se readmisija Roma sa teritorije EU (srpskih državljana, bivših državljana  SFRJ, kao i onih bez bilo čijeg državljanstva) ne razmatra kao UZROK za promenu demografskog stanja u Srbiji, već se u njoj kaže da broj po popisu nije bio precizan jer „mnoga istraživanja ukazuju na to da je broj pripadnika romske nacionalnosti u Republici Srbiji znatno veći, pa se procenjuje da iznosi između 250.000 i 500.000“.

Da će laži zadobiti status planetarne istine – veoma je jasno. Na tom poslu sudeluju združeno svi akteri Novog svetskog poretka. Tako je jedan od medija koji je osnovala CIA – Al Džazira još 2012. izjavila da je Roma na Balkanu daleko više nego po statistici (Roma u regiji mnogo više nego u statistici | Al Jazeera Balkans balkans.aljazeera.net/…/roma-u-regiji-mn…‎)

Činjenica da vlasti u Srbiji falsifikuju i krivotvore matične knjige rođenih veoma je obradovala Majkla Devenporta, šefa evropske delegacije u Srbiji (onog istog koji je Srbima obznanio da je pregovaračka platforma za pridruživanje EU – tajna). Tokom nedavne posete Srbiji on je izrazio svoje veliko zadovoljstvo što je dvadeset opština koje su prihvatile poziv da sarađuju sa EU i OSCE -om jasno iskazalo i založilo se za ideju da se položaj njihovih sugrađana Roma – mora poboljšati.

 

Dekada promene demografske strukture Genealogija pretvaranja Srbije u državu sa nesrazmerno (na demografskim i istorijskim činjenicama nimalo utemeljenim) velikim brojem Roma u vidljivom prostoru realizacije izgleda ovako: 2003. godine u Budimpešti održana je konferencija o pravima i položaju Roma u zemljama Jugoistočne Evrope kada je, uz učešće predstavnika Roma, vlada zemalja Jugoistočne Evrope (Srbija i Crna Gora, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Makedonija) Soroševog Fonda za otvoreno društvo, Caveta Evrope, OEBS-a, UNICEF-a, UNDP-a, Svetske banke, Razvojne banke Caveta Evrope, Evropskog foruma Roma i Putnika, Evropskog centra za prava Roma, Romskog obrazovnog fonda, dogovoreno  da se u svim zemljama Jugoistočne Evrope pokrenu inicijative i obezbede značajnija finansijska sredstva za rešavanje problema Roma u tim državama. Na toj konferenciji plasirana je Soroševa ideja o „Dekadi uključenja Roma 2005–2015“, usmerena ka inkluziji Roma u sve procese i tokove društvenog života u zemljama Istočne i Srednje Evrope.

U Sofiji, 2. februara 2005, šefovi vlada država Jugoistočne Evrope usvojili su „Deklaraciju o Dekadi uključenja Roma 2005-2015‘“ i ustanovili pravila i program Dekade. Svetska banka se te 2005. pridružila Institutu Otvoreno društvo Džordža Soroša, Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju kao i vladama zemalja iz Srednje i Istočne Evrope u pokretanju inicijative „Decenija inkluzije Roma“.

Prema rečima predsednika Svetske banke, Jima Jonga Kima i Džejmsa Volfensona (predsedavajućeg Wolfensohn&Company) iznetim 27. juna prošle godine u tekstu „Podržavanje Roma je dobro za biznis“ – „Grupacija Svetske banke radi sa Evropskom komisijom i državama EU iz Srednje i Istočne Evrope na pružanju podrške Romima. Radimo i sa Bugarskom i Rumunijom na obrazovanju Roma u ranom detinjstvu, poboljšanju lokalnih škola u Srbiji, poboljšanju obrazovnih ishoda u BJR Makedoniji, kao i na upisu imovine u zemljišne knjige u Rumuniji. Zemlje Srednje i Istočne Evrope imaju istorijsku priliku da iskoriste sedmogodišnji budžet EU za manje razvijene članice EU da unaprede integraciju Roma. Sredstva su tu – treba ih samo iskoristiti.“

Ova „istorijska“ šansa nije pružena ostatku Evrope.

 

Bezobalna hipokrizija U Francuskoj je romska populacija izložena bespoštednom proterivanju. Nikola Sarkozi je 2010. godine poveo „rat protiv Roma“ (Manuši, kako se nazivaju Romi na frankofonom području, naselili su se u Francuskoj još u 15. veku).

Zvanična Sarkozijeva politika za Rome u Francuskoj bila je uništavanje kartonskih naselja i surovo proterivanje uz kartu u jednom pravcu a istu politiku je zadržao i ministar policije u novoj socijalističkoj vladi, Manuel Vals.

Gradonačelnik mesta Šole, u dolini Loare, ni najmanje nije šokirao svoje sugrađane izjavom da Rome „Hitler izgleda nije dovoljno pobio“.

Burne reakcije nezadovoljstva izazvalo je kod Devenportovih sunarodnika – Britanaca, ukidanje ograničenja za radnu migraciju državljana iz Rumunije i Bugarske, koje je stupilo na snagu 1. januara ove godine u zemljama EU. Britanski premijer Dejvid Kameron  je izjavio da vlada namerava da bitno ograniči migrante iz Istočne Evrope u pravima na sticanje socijalne pomoći a u slučaju pritiska od strane Brisela postavi pitanje o napuštanju EU. „Takav stav može da dobije podršku od strane političkih snaga koje zastupaju tesnu saradnju s EU“, istakao je tim povodom u intervjuu za „Glas Rusije“ ekspert Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja, Vladimir Bruter.

No, pored toga što evropska jurisprudencija ima bogatu pravnu tradiciju – bilo je teško, pa i nemoguće bilo kome objasniti – po kom, ako ne etničkom osnovu – da se Romima, državljanima Rumunije i Bugarske, koji imaju pravo na slobodno kretanje unutar EU, ovo pravo uskraćuje, a zemljama Srednje i Istočne Evrope „koje imaju istorijsku priliku da prosperiraju inkluzijom Roma“, neprekidno preti oduzimanjem viza i prava na rad u EU, ukoliko romsko stanovništvo ne zadrže na svojim granicama?

Stvari su ovako rešene – EU nema nikakvu nameru da Srbiju primi u svoje redove a tu činjenicu najbolje potvrđuje broj readministriranih Roma na njenoj teritoriji – koji su se tu – po drugi put rodili.

Ukidanje ograničenja za radnu migraciju državljana iz Rumunije i Bugarske, koje je stupilo na snagu 1. januara ove godine u zemljama EU, možemo videti kao deo mehanizma za prebacivanje Roma iz Rumunije i Bugarske na osnovu readmisije u Srbiju – „prvu zemlju na Zapadnom Balkanu koja aktivno radi na rešavanju problema pravno nevidljivih‘“. Ovde će se po kratkom postupku roditi i  biti upisani u matične knjige i „civilizovana“ Evropa neće imati više problema – neće morati da preduzima hajke, organizovani lov na ljude, zatvaranje, okivanje u lance ili progone, koji u eri medijskih tehnologija ne mogu da ostanu potpuno skriveni.

 

Strategija za unapređenje Republika Srbija se u januaru 2005. godine priključila  soroševskoj „Dekadi inkluzije Roma“. Vlada RS je usvojila četiri  akciona plana koji sadrže mere za poboljšanje položaja Roma, u stanovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.

Na nivou vlade je u martu 2008. osnovan Savet za unapređenje položaja Roma u cilju međuministarske koordinacije. U  okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava obrazovan je Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju – koji koordinira aktivnosti „Dekade inkluzije Roma“ na nacionalnom i lokalnom nivou.

U Beogradu je 2011. godine osnovana Internacionalna romska akademija nauka i umetnosti.

Sorošev Institut Fonda za otvoreno društvo iz Budimpešte u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo – Srbija uložio je značajna sredstva u cilju formiranja romske intelektualne elite. Fond za otvoreno društvo je, u partnerstvu sa udruženjima građana i državnim institucijama, u proteklih 15 godina realizovao brojne projekte koji su dali rezultate u unapređivanju položaja Roma i programe koji su uključeni u obrazovni sistem.

 

Mere afirmativne akcije Strategija za unapređivanje položaja Roma zasniva se na sprovođenju mera koje se nazivaju „mere afirmativne akcije“. Radi se o rasističkom zakonu kojim se neromsko stanovništvo Srbije stavlja u nejednak položaj u odnosu na Rome – u oblasti zdravstva, stanovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, izdavanja ličnih isprava itd. Mere se pravdaju  potrebom „što bolje integracije romske zajednice u društvo i smanjivanjem jaza u pristupu pravima između Roma i opšte populacije“.  Jasno je da se jaz u pravima ne može smanjiti tako što se drugima to isto pravo uskraćuje na osnovu etničke pripadnosti. Mere afirmativne akcije u uslovima u kojima nemaju univerzalno važenje i u kojima se tajno sprovodi deportacija Roma – nesrpskih državljana kojima se nakon toga izdaju dokumenta kojima se ova prevara ozakonjuje, predstavljaju veoma grubo kršenje pravnih normi i standarda.

Strategijom je predviđeno povećanje broja Roma sa srednjim i visokim obrazovanjem, što se postiže posebnom politikom upisa koja se primenjuje od 2003. godine:

Prednost romskih kandidata pri upisu u srednje škole i na fakultete čiji je osnivač Republika Srbija). 2006. godine država je započela projekat podrške romskoj deci u savladavanju gradiva u osnovnim školama (projekat „Romski asistenti“)

Učenici romske nacionalnosti na kvalifikacionim ispitima za srednje škole dobijaju 30 bodova više od bodova koje su osvojili na testu.

Romi imaju Privilegovan položaj u odnosu na druge kandidate i prilikom upisa na fakultete univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija. Prateći dokumenti objašnjavaju da:  „Ideja upisa na fakultete od početka sprovođenja mera do danas nije bila samo obezbediti studentu mesto na fakultetu, već ga upisati na teret‘  budžeta Republike Srbije“.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava tj. Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju prosleđuje Ministarstvu prosvete spisak romskih kandidata koji su položili prijemni ispit a koji su ostali van liste upisanih na budžet. U tom slučaju Ministarstvo finansira  romske studente na fakultetima univerziteta u Srbiji čiji je osnivač Republika.

Finansijska izdvajanja – Akcioni plan

Obrazloženje Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u RS do 2015. iznosi podatke o novčanim ulaganjima iz budžeta Republike Srbije kao i donatorskim sredstvima koja su prikupljena u svrhu realizacije sveobuhvatne strategije za unapređenje položaja Roma.

 

• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS potrošilo je u 2012. godini 144.000.000  dinara iz budžeta i oko 5.900.000 evra donacija za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Akcionim planom za unapređenje položaja Roma. Ministarstvo je obezbedilo sredstva za aktivnosti koje će biti realizovane do 1. januara 2015. godine u iznosu od 295.925.000 dinara.

 

• Za deo Akcionog plana koji realizuje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma u oblasti stanovanja do 1. januara 2015. godine obezbeđena su sredstva u iznosu od 50.000.000 dinara kao i donatorska u iznosu od oko 5.109.750 evra za poboljšanje stambenih uslova romske populacije.

 

• Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike izdvojilo je za 2012. godinu  29.000.000 dinara iz budžeta i obezbedilo sredstva od 66.504.000 dinara za mere zapošljavanja Roma. Dodatno obrazovanje i obuka za lica bez osnovnog obrazovanja, stručne kvalifikacije i programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, mere za započinjanje sopstvenog biznisa, dodela jednokratnih subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i podsticanje zapošljavanja Roma, neke su od aktivnosti koje se preduzimaju i finansiraju iz budžeta RS kao deo Akcionog plana.

 

• Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u oblasti socijalne zaštite Roma izdvojilo je 51.292.000 u 2012. godini;  53.878.000 dinara u 2013, dok je 56.594.000 dinara namenjeno podršci merama i aktivnostima za 2014. godinu.

 

• Za upis Roma u matične knjige obezbeđena su donatorska sredstva u iznosu od 317.464 evra.

 

• Za zdravstvene medijatorke (Ministarstvo zdravlja je 2008. pokrenulo projekat romskih zdravstvenih medijatorki kako bi unapredilo kvalitet života Roma) – utrošen je 21.000.000 dinara iz budžeta i 82.914 evra iz donacija.

 

• Za potrebe drugih mera iz Akcionog plana u oblasti zdravstvene zaštite u 2013. i 2014. godini izdvaja se po oko 30.000.000 dinara i donatorskih sredstava u iznosu od 10.000 evra.

 

• 2012. godine izdvojeno je 15.000.000 dinara za unapređenje učešća Romkinja u političkom i javnom životu, dok se u tu svrhu za 2013. i 2014. izdvaja 1.000.000 i donatorska sredstva u iznosu od 30.000 evra.

 

• Kancelarija za ljudska i manjinska prava obezbedila je 2.000.000 dinara za realizaciju mera protiv diskriminacije kao i po 20.000.000 dinara za „Dekadu inkluzije Roma“. Za iste potrebe je od Ministarstva finansija i privrede iz budžetske rezerve odvojena suma od 20.000.000 dinara.

 

• Za smeštaj, ishranu i grejanje Roma Akcioni plan Republike Srbije za 2013. i 2014. godinu predvideo je finansiranje u iznosu od 640.000.000 dinara.

 

• Za rešavanje stambenih problema i podršku u zapošljavanju obezbeđena su sredstva u iznosu od 340.000 evra.

 

Neverovatna, restriktivna, destimulišuća i nakazna mera zabrane zapošljavanja novih radnika u javnom sektoru, koja će važiti do kraja 2015. godine, koju je donela vlada Srbije – neće po svim pokazateljima važiti za Rome koji spadaju u kategoriju onih koji se „mogu zaposliti uz saglasnost tela vlade Srbije na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog organa“, kao i u ograničen broj privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koji se neposredno ili posredno finansiraju iz budžeta.

[/restrictedarea]