Teško zemlji koja Bosnu sanja

Piše Sergej Belous

Evrofanatici iz Ukrajine naglas izražavaju divljenje prema „hrabrosti“ i „odlučnosti“ naroda BiH, ali propuštaju da svoje sledbenike podsete da je BiH u ovako tužnom stanju upravo zbog „evrointegracija“, u kojima je odmakla dalje nego Kijev

Na naslovnim stranama ukrajinskih novina, političkoj krizi u Ukrajini pridružili su se i masovni neredi u BiH. Proevropski ukrajinski novinari kao deca se raduju uspehu ekstremista i slave „hrabri bosanski narod“ (mada ne znaju da ih u Bosni ima tri!) i njihovu „odlučnost“ navode kao primer aktivistima „evromajdana“. Samo „zaboravljuju“ da spomenu da je katastrofalna situacija u BiH nastala uz „pomoć“ Evropske unije. Očigledno, ne znaju da je BiH, protektorat Brisela, još 2011. potpisala Sporazum o pridruživanju EU, koji oni sanjaju.

„OPAMETITI“ EU U međuvremenu, ukrajinsku i svetsku javnost potresao je na Jutjubu objavljen snimak telefonskog razgovora između američkog ambasadora u Ukrajini Džefrija Pajeta i Viktorije Nuland iz Stejt departmenta, gde oni razmatraju odluku Janukoviča da se liderima opozicije, Arseniju Jacenjuku i Vitaliju Kličku dodele mesta premijera i vicepremijera. Tako je rečeno da u vladi treba da bude Jacenjuk („pogodan čovek“) ali ni slučajno Kličko (on sa Tjagnibokom mora da „ostane spolja“). Drugi bitan momenat razgovora bio je planiranje koraka da se privuku UN u proces regulisanja krize kako bi „opametili EU“ (u originalu: „to fuck EU“).

Kad je razgovor procurio u medije, portparolka Stejt departmenta Dženifer Psaki izjavila je da su ga najverovatnije prisluškivale ruske službe i da ona „nema nameru da potvrđuje (!) ili da predaje javnosti detalje privatnih razgovora diplomata, jer između njih i zvaničnih stavova, o kojima javno pričamo, postoji razlika“. Indikativno je da Vašington takve aktivnosti uopšte ne smatra mešanjem u unutrašnje stvari Ukrajine, ali ipak je morao da se izvini kolegama iz EU za ružan izraz.

UVREĐENI EVROPLJANI Ali, čini se da evropskim zvaničnicima to izvinjenje nije bilo dovoljno. Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je nezadovoljstvo i rečnik Viktorije Nuland opisala kao nepodnošljiv. Još oštriji bio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, rekavši da „Amerikanci ne treba da se mešaju u unutrašnje poslove Ukrajine“, već da oni „moraju da nam dozvole da radimo svoj posao“ (?!) i da „ako zatreba medijator, to je nesumnjivo zadatak Evropske unije“. Uprkos oštroj rezoluciji Evropskog parlamenta od 6. februara, o mogućim sankcijama protiv ukrajinske vlade, na sednici Saveta EU 10. februara ispalo je da takvi koraci neće biti preduzeti u skorije vreme, niti će biti dodeljena novčana pomoć Kijevu u okviru tzv. „Ukrajinskog plana“.

Za razliku od Brisela, istog dana je Kongres SAD doneo Rezoluciju „U podršku evropskih aspiracija ukrajinskog naroda i njegovog prava na izbor svoje budućnosti, slobodnog od zastrašivanja i straha“. U toj rezoluciji sadržan je i poziv američkom rukovodstvu i Evropskoj uniji da „nastave zajedničke napore na putu ka mirnom regulisanju krize i podrže želju miliona ukrajinskih građana da se približe Evropi potpisivanjem SSP-a“.

[restrictedarea]

IMITACIJA BORBE Dok se sudbina Ukrajine lomi, izvan njenih granica lideri „Evromajdana“ glume „borbu protiv režima Janukoviča“. Kličko je još uvek opsednut idejom „sveukrajinskog štrajka“ u trajanju od jednog sata, tokom kojeg, prema njegovoj zamisli, treba izaći sa ukrajinskim zastavama i tako poručiti „Nemojte se plašiti, mi se borimo!“ Kličko je takođe zamolio novinare da ne plaše narod mogućim građanskim ratom, jer „ovo nije rat ljudi sa ljudima, nego rat ljudi sa vlašću“. Nekoliko dana posle toga bivši bokser faktički je povukao svoj famozni, još 17. decembra upućen „poziv na ring“, tj. debatu (na koju je Janukovič odmah bio pristao) tako što je kao uslov postavio Janukovičevu ostavku.

Jacenjuk takođe nastavlja sa svojom omiljenom idejom vraćanja Ustavu iz 2004. godine, navodno da bi se ukinula „diktatorska svemoć Janukoviča“. Mada, ko pažljivo pogleda predložene promene Ustava, videće sasvim druge motive. Na primer, stranka Jacenjuka „Otadžbina“ hoće da izostavi iz zakona tačku da u parlament mogu da uđu samo neosuđivani ljudi, što je ispravka u korist Julije Timošenko. Uporedo, „UDAR“ insistira da u predsedničkoj trci može učestvovati svaki čovek koji poseduje državljanstvo najmanje poslednjih deset godina, bez obzira na mesto boravka – to je, razumljivo, namenjeno Kličku, koji poseduje nemačku i američku boravišnu dozvolu. Međutim, na njihovu nesreću, opozicija nema dovoljno glasova u parlamentu. Takođe, njihove šanse da uz američku pomoć preotmu vlast drastično će se smanjiti čim prođu Igre u Sočiju. Po završetku Rusija će se ponovo aktivirati na „ukrajinskom frontu“.

[/restrictedarea]