Тешко земљи која Босну сања

Пише Сергеј Белоус

Еврофанатици из Украјине наглас изражавају дивљење према „храбрости“ и „одлучности“ народа БиХ, али пропуштају да своје следбенике подсете да је БиХ у овако тужном стању управо због „евроинтеграција“, у којима је одмакла даље него Кијев

На насловним странама украјинских новина, политичкој кризи у Украјини придружили су се и масовни нереди у БиХ. Проевропски украјински новинари као деца се радују успеху екстремиста и славе „храбри босански народ“ (мада не знају да их у Босни има три!) и њихову „одлучност“ наводе као пример активистима „евромајдана“. Само „заборављују“ да спомену да је катастрофална ситуација у БиХ настала уз „помоћ“ Европске уније. Очигледно, не знају да је БиХ, протекторат Брисела, још 2011. потписала Споразум о придруживању ЕУ, који они сањају.

„ОПАМЕТИТИ“ ЕУ У међувремену, украјинску и светску јавност потресао је на Јутјубу објављен снимак телефонског разговора између америчког амбасадора у Украјини Џефрија Пајета и Викторије Нуланд из Стејт департмента, где они разматрају одлуку Јануковича да се лидерима опозиције, Арсенију Јацењуку и Виталију Кличку доделе места премијера и вицепремијера. Тако је речено да у влади треба да буде Јацењук („погодан човек“) али ни случајно Кличко (он са Тјагнибоком мора да „остане споља“). Други битан моменат разговора био је планирање корака да се привуку УН у процес регулисања кризе како би „опаметили ЕУ“ (у оригиналу: „to fuck EU“).

Кад је разговор процурио у медије, портпаролка Стејт департмента Џенифер Псаки изјавила је да су га највероватније прислушкивале руске службе и да она „нема намеру да потврђује (!) или да предаје јавности детаље приватних разговора дипломата, јер између њих и званичних ставова, о којима јавно причамо, постоји разлика“. Индикативно је да Вашингтон такве активности уопште не сматра мешањем у унутрашње ствари Украјине, али ипак је морао да се извини колегама из ЕУ за ружан израз.

УВРЕЂЕНИ ЕВРОПЉАНИ Али, чини се да европским званичницима то извињење није било довољно. Немачка канцеларка Ангела Меркел изразила је незадовољство и речник Викторије Нуланд описала као неподношљив. Још оштрији био је председник Европског савета Херман ван Ромпеј, рекавши да „Американци не треба да се мешају у унутрашње послове Украјине“, већ да они „морају да нам дозволе да радимо свој посао“ (?!) и да „ако затреба медијатор, то је несумњиво задатак Европске уније“. Упркос оштрој резолуцији Европског парламента од 6. фебруара, о могућим санкцијама против украјинске владе, на седници Савета ЕУ 10. фебруара испало је да такви кораци неће бити предузети у скорије време, нити ће бити додељена новчана помоћ Кијеву у оквиру тзв. „Украјинског плана“.

За разлику од Брисела, истог дана је Конгрес САД донео Резолуцију „У подршку европских аспирација украјинског народа и његовог права на избор своје будућности, слободног од застрашивања и страха“. У тој резолуцији садржан је и позив америчком руководству и Европској унији да „наставе заједничке напоре на путу ка мирном регулисању кризе и подрже жељу милиона украјинских грађана да се приближе Европи потписивањем ССП-а“.

[restrictedarea]

ИМИТАЦИЈА БОРБЕ Док се судбина Украјине ломи, изван њених граница лидери „Евромајдана“ глуме „борбу против режима Јануковича“. Кличко је још увек опседнут идејом „свеукрајинског штрајка“ у трајању од једног сата, током којег, према његовој замисли, треба изаћи са украјинским заставама и тако поручити „Немојте се плашити, ми се боримо!“ Кличко је такође замолио новинаре да не плаше народ могућим грађанским ратом, јер „ово није рат људи са људима, него рат људи са влашћу“. Неколико дана после тога бивши боксер фактички је повукао свој фамозни, још 17. децембра упућен „позив на ринг“, тј. дебату (на коју је Јанукович одмах био пристао) тако што је као услов поставио Јануковичеву оставку.

Јацењук такође наставља са својом омиљеном идејом враћања Уставу из 2004. године, наводно да би се укинула „диктаторска свемоћ Јануковича“. Мада, ко пажљиво погледа предложене промене Устава, видеће сасвим друге мотиве. На пример, странка Јацењука „Отаџбина“ хоће да изостави из закона тачку да у парламент могу да уђу само неосуђивани људи, што је исправка у корист Јулије Тимошенко. Упоредо, „УДАР“ инсистира да у председничкој трци може учествовати сваки човек који поседује држављанство најмање последњих десет година, без обзира на место боравка – то је, разумљиво, намењено Кличку, који поседује немачку и америчку боравишну дозволу. Међутим, на њихову несрећу, опозиција нема довољно гласова у парламенту. Такође, њихове шансе да уз америчку помоћ преотму власт драстично ће се смањити чим прођу Игре у Сочију. По завршетку Русија ће се поново активирати на „украјинском фронту“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *