Državni prevrat i novi poredak u Ukrajini: Prve tendencije

Pavel DMITRIJEV

Državni udar u Ukrajini je završen. Vrhovna Rada je protivzakonito, uz kršenje Ustava i ustanovljenih procedura, raspisala prevremene predsedničke izbore za 25. maj 2014. godine. Bivši predsednik je pobegao iz Kijeva izdavši i odbacivši svoje birače, svoju partiju, vojnike koji su čuvali ustavni poredak, stanovništvo. Kijev i veliki deo Ukrajine uključujući i Galicko-Voljinski region, u potpunosti je prešao u ruke pobedničkih metežnika.

Jugo-istok Ukrajine sa Autonomnom Republikom Krim, sa izuzetkom Dnjepropetrovske oblasti, još uvek je veran ustavnom poretku i praktično nije priznao novi režim. Međutim, nije jasno koliko dugo će oblasni režimi jugo-istoka moći držati situaciju pod kontrolom…

Harkovski kongres poslanika svih nivoa koji je održan 22. februara u završnom dokumentu u dorađenoj formi, proglasio je lojalnost ustavnom poretku i nije priznao metežnike.

Oblasni sovjeti su u ovom trenutku jedini zakoniti organi vlasti na jugo-istoku Ukrajine, koje bespogovorno priznaje lokalno stanovništvo i koji na svojoj teritoriji imaju sva punomoćja. Sudbinu ljudi koji se danas protive prevratu odrediće odlučnost delovanja lokalnih oblasnih sovjeta. Upravo oni mogu organizovati lokalno stanovništvo i miliciju na zaštitu društvenog poretka od novih pokušaja zauzimanja regionalnih državnih uprava.

Za sada lokalna administracija drži situaciju pod kontrolom, na jugo-istoku u celini. U Donjecku, Harkovu i Lugansku aktivno se formiraju antifašistički odredi samoodbrane, tamo je stanovništvo odlučno nastrojeno. Isto tako spokojna situacija je i na Krimu. Zakonita vlast je odlučna u nameri da spreči napade banderovskih bandi, koje se poput metastaze raka šire po celoj teritoriji Ukrajine.

Pokretačka snaga prevrata, kako je to sad jasno vidljivo, nisu opozicione parlamentarne stranke (“Udar” i “Otadžbina”) nego neonacistički bojevici iz Galicije, Kijeva i centralnih regiona Ukrajine. Budući dobro organizovani i mobilni, oni su odradili sav prljavi posao na ulicama i barikadama, a opozicija je samo iskoristila plodove njihovog rada.

Sada ovi ekstremističko-nacionalistički elementi žestoko traže mesta za sebe u novom rukovodstvu. I premda se još nije razgovaralo o uvođenju banderovaca u rukovodstvo MUP-a, po rečima novog šefa MUP-a A. Avakova, to ministarstvo će se baviti odbranom društvenog poretka zajedno sa “Desnim sektorom” i “Samoodbranom Majdana”. Lako je shvatiti šta to znači, jer je cilj “banderovaca” uspostavljanje “revolucionarne diktature” i teror nad neistomišljenicima.

‘”Desni sektor” je spreman da promoviše mnogo dalje ciljeve državnog puča, nego što to žele (i mogu) umerene opozicione parlamentarne stranke. Lider neofašista sa Majdana na svojoj Fejsbuk stranici je objavio naredbu centralnog štaba “Desnog sektora” u kojoj se kaže da su Partija regiona i Komunistička partija Ukrajine zločinačke grupacije čija delatnost mora biti prekinuta. Neposredni cilj neofašista je prodor u parlament, no pošto neće biti vanrednih parlamentarnih izbora, oni će sada da ih zahtevaju.

Deo društva je naelektrisan i prema daljoj fašizaciji ukrajinske politike imaće određene zahteve.  A na nacističkim pobunjenicima i njihovim zapadnim mentorima leži krivica za – ljudsku krv, razbijanje partijskih kancelarija PR i KPU širom Ukrajine, prebijanje i mučenje “zarobljenika”, ubistva nenaoružanih milicionera i vojnika “Berkuta”.

Interesi parlamentarnih stranaka “Udar” i “Otadžbina” već su počeli da se ozbiljno razilaze sa interesima nacista sa Majdana. Oni se čak razilaze i sa “Svobodom” koja svim silama pokušava da u očima Evrope dobije respektabilan utisak. Sada je za opoziciju glavni problem kako da raspusti formacije bojevika i da ih razoruža bez upotrebe sile.

Pored toga “Svoboda” je već izjavila da neće podržati kandidaturu Julije Timošenko na mesto premijera. Očigledno, pošto je Julija već zvanično odbila da preuzme tu funkciju.

Organizovavši i ostvarivši državni udar u Kijevu, Zapad je fiksirao novu situaciju i sa suverenitetom Ukrajine. Od danas on jednostavno ne postoji. Zemlja je prevedena na direktan režim spoljnjeg upravljanja i svaki iole ozbiljniji korak Kijeva proverava se u Vašingtonu i Briselu.U prvom redu se to tiče pitanja asocijacije i zone slobodne trgovine Ukrajine sa EU.

Važno je napomenuti da je Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht već uspeo da potvrdi poziv za pridruživanje: “Verujem da će Ukrajinci potpisati sporazum – izjavio je on. Ja ne mogu reći kad će se to tačno desiti. Za početak je potrebno da se prvo formira vlada, onda bi to trebalo da bude demokratska odluka i morala bi biti stabilna situacija u zemlji”.

Ništa manje karakteristično je i to što je Vašingtonu ugodno očuvanje nacističkih bojevika iz “Desnog sektora” u svojstvu ovna predvodnika zaduženog za uticaj na vlast u Kijevu. Svetska javnost mora u punoj meri da oceni tu činjenicu da su ukrajinski neonacisti postali oruđe spoljne politike SAD.

Istovremeno, Zapad i pokorna mu opozicija u Ukrajini, našli su se pred toliko složenim problemima da se njihova pobeda već može nazvati pirovom. U ekonomiji, nova vlast stoji pred direktnom pretnjom bankrota i svaki pokušaj da se izbave od te pretnje zaoštrava pitanje gde uzeti kredit i kako će biti sa prinudom za asocijaciju sa EU.

Zapad je potpuno svestan ovakvog razvoja događaja kao glavne pretnje za marionetsku kijevsku vlast. Simptomatično je da su već 22. februara na Zapadu govorili o ekonomskoj pomoći Ukrajini. I ništa manje simpatično je da se u skoro naredbodavnom poretku novom režimu nameće pomoć MMF-a. Već 23. februara glavni posmatrač Ukrajine koji je odredio poslednje zasedanje Vrhovne Rade, ambasador SAD DŽ. Pajet je izjavio: “Mi smo veoma zainteresovani za plodotvornu saradnju Ukrajine sa MMF-om. Smatramo da će jedan od najvažnijih zadataka nove tehničke vlade biti uspostavljanje tesne saradnje sa MMF-om”. Ambasador je istakao hitnost takve pomoći u “kritičnom periodu”.

Šef MIP-a Velike Britanije Viljem Hejg, rekao je zauzvrat da međunarodna zajednica treba da obezbedi Ukrajini sredstva za stabilan razvoj. On je sa šefom MIP-a Poljske Radoslavom Sikorskim razmotrio mogućnost pružanja finansijske pomoći Ukrajini. Ministri su se složili da je za stabilizaciju stanja u Ukrajini potrebna veoma velika finansijska pomoć.

Međutim, i ovde će se pokušaji Zapada da samostalno, bez Rusije reši problem, najverovatnije pokazati neuspešnim. Opunomoćeni predstavnik vlade Nemačke po pitanjima međudruštvene saradnje Nemačke sa Rusijom, zemljama “Istočnog partnerstva” i Centralne Azije, Gernot Erler (GernotErler) pozvao je EU da hitno obezbedi Ukrajini međunarodnu finansijsku pomoć, rekavši da “EU mora reagovati kako bi sprečila bankrot Ukrajine”. On je objasnio da je Brisel dužan da se dogovori o zajedničkoj akciji sa Rusijom, pozvavši da im se priključi i MMF. A poslanik Bundestaga Karl-Georg Veljman dao je neočekivanu izjavu: “Samo sankcije ili samo smena predsednika sa dužnosti – to nije koncepcija. Za Ukrajinu nama je potrebna široka politička i ekonomska koncepcija. Ali ni to ne pomaže. Bez Rusije nema dugoročnog rešenja za Ukrajinu”.

Rusija će nesumnjivo reći svoju reč. i glavni motiv svih njenih dejstava će biti spasenje bratskog naroda koga su avanturisti i netalentovani političari uvukli u surova iskušenja.

srb.fondsk.ru