Čaj sa Kirbijem

Piše Dragomir Antonić

Dok političari raspredaju beslovesne priče, neko u Srbiji umire od posledica otrova koji su na našu zemlju bacile države sa čijim predstavnicima razgovaraju. Da li im kažu da dvogodišnja devojčica umire od leukemije? Ili da je mlada sportistkinja već umrla?

Danas je Trifundan. Mnoga je čuda čuvar gusaka iz Frigije za života izveo. Jedno je zanavek zapamćeno. Za njegove mladosti Rimskim carstvom vladao je car Gordijan koji je imao umobolnu kći Gordijanu. Nijedan lekar u to doba njoj nije mogao pomoći. Kad car ču da Trifun poseduje isceliteljske moći, pozva ga sebi. Trifun molitvom istera zlog duha iz Gordijane i izleči je. Car ga nagradi silnim blagom, ali on sve razdeli siromasima i nastavi sa ispovedanjem hrišćanske vere. Kad cara oteraše sa prestola, prvo što njegovi naslednici učiniše beše ubistvo Trifuna. Očito, što je bilo dobro caru smetalo je njegovim naslednicima. Zlo pobedi na trenutak, ali dobra dela traju doveka. Zato danas slavimo Svetog Trifuna, a carevim naslednicima ni ime ne znamo.

 

DA LAŽU, ODMAH SMO ZNALI Mart mesec je blizu. Tada se navršava petnaest godina od besomučnog bombardovanja Srbije. Nepojamni zločin izvršili su monstrumi okupljeni u organizaciji NATO. Osamnaest država koje tvrde da su demokratske; u kojima je vladavina prava i zakona svima zagarantovana; gde su građanska prava kamen temeljac na kojima počiva društvo; gde nema korupcije, socijalnih razlika, rasne i verske diskriminacije – napadoše bezobzirno SR Jugoslaviju, navodno zbog kršenja ljudskih prava Albanaca na Kosovu. Ubijanje žena i dece, zasipanje šuma, livada, reka i naseljenih mesta uranijumom i bojnim otrovima nazvaše – humanitarnom akcijom. Čerečenje suverene države i uništavanje njenih građana licemerno prozvaše „Milosrdnim anđelom“. Da lažu, odmah smo znali, ali nas niko nije slušao. Nisu nam verovali. Istina je bila u zapećku. Prođe vreme i ostvari se narodna „Zaklela se zemlja raju da se tajne sve doznaju“. Onomad, Stroub Talbot – ima i drugih – zamenik državnog sekretara u doba ratnog zločinca Klintona, napisa i potpisa u predgovoru memoarske knjige Džona Norisa sledeće:  „Dok su zemlje širom regiona težile da reformišu svoje privrede, ublaže etičke tenzije i uspostave građansko društvo, Beograd kao da je uživao u kontinuiranom kretanju u suprotnom pravcu. Nije nimalo čudno što su se NATO i Jugoslavija našli u sukobu. Najbolje objašnjenje za rat koji je NATO započeo jeste otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne težak položaj kosovskih Albanaca.“

[restrictedarea]

UMIRU, SRBI, SVAKODNEVNO Noam Čomski je ovu rečenicu pojednostavio i napisao: „SR Jugoslavija, odnosno Srbija, nije bombardovana zbog Kosova već zato što američka administracija nije uspela da ubedi tadašnje rukovodstvo Srbije da prihvati neoliberalni sistem koji su prihvatile sve istočnoevropske zemlje, pa se tada praktikovani sistem u Srbiji morao silom uništiti.“

Danas, kad je bilo koju tajnu – hvala Vikiliksu, Snoudenu, Asanžu i njihovim saradnicima – nemoguće sakriti, znatiželjan sam saznati kako se naši vodeći ljudi osećaju kad razgovaraju sa diplomatskim predstavnicima država koje su zločine nad našim i njihovim porodicama činili. Kako je to piti čaj, kafu ili viski sa Devenportom, Kirbijem i ostalima a razgovarati visokoučeno o problemima „razvoja demokratije“ ili „bezbednosti u svetu“ dok u tom trenutku nekoliko dece ili mladih žena umire od raka. Da, gospodo, dok vi raspredate beslovesne priče, neko u Srbiji umire od posledica otrova koji su na našu zemlju bacile države sa čijim predstavnicima  razgovarate. Da li im kažete da dvogodišnja devojčica umire od leukemije? Ili da je mlada sportiskinja već umrla? Da neko od vaših poznanika umire u mukama? Ili, koliko dece je na onkološkim odeljenjima srpskih klinika? Da se u Srbiji svakodnevno umire od raka.Upitate li njih da li im je žao, grize li ih savest ili se stide?  Svetska zdravstvena organizacija navodi da će se broj obolelih od raka drastično povećati do 2030. godine. Sve je javno, samo se jedno krije.Uzrok povećanju broja obolelih! Ni slova da je to posledica bombardovanja uranijumskim bombama i drugim otrovima!

 

RECITE IM ISTINU Očigledna činjenica se –  niko valjda neće osporiti da je 1999. godine SR Jugoslavija bombardovana – ne pominje. Pominje se stres, loša ishrana, nizak standard, korupcija, slabo razvijena demokratija i druge budalaštine, ali o posledicama bombardovanja ni reči. Zločinci bi da se sami amnestiraju. Vi im u tome pomažete. Bojite se da kažete istinu. Nemojte se plašiti. Kažite im u lice da su njihove države zločin izvršile, da deca koja tad nisu bila ni rođena umiru zbog njihove bestijalnosti. Recite istinu, a onda nastavite razgovor. Neka znaju da vi niste zaboravili njihove zločine. Oni već spremaju lekove sa kojima će obolele lečiti. Potrebno je da prođe još vremena, da se vidi koliko dugo ozračene osobe mogu živeti sa sadašnjom terapijom. Ništa novo. Eksperimenti nad ljudima se vrše odavno. Nekad su se tražili dobrovoljci. Doktor Mengele je radio eksperimente na   logorašima. Čak i on je tražio pristanak od žrtve. NATO je otišao korak dalje. Zatrovani su građani, seljaci, žene, deca, različitih nacionalnosti i konfesija. Imali su nesreću da žive u Srbiji kad su monstrumi odlučili da im se ne sviđa planska privreda. Zbog onih koji su umrli, onih koji umiru i onih koji će umreti pitajte diplomatske zvaničnike država koje su nam zlo nanele: Da li ih je stid? Svaki put ih isto upitajte. Toliko umirućim građanima Srbije dugujete.

Molimo se za haške zatočenike, Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića. Molimo se za zdravlje arhiepiskopa ohridskog Jovana. Svima koji slave Svetog Trifuna čestitam slavu.

[/restrictedarea]