Чај са Кирбијем

Пише Драгомир Антонић

Док политичари распредају бесловесне приче, неко у Србији умире од последица отрова који су на нашу земљу бациле државе са чијим представницима разговарају. Да ли им кажу да двогодишња девојчица умире од леукемије? Или да је млада спортисткиња већ умрла?

Данас је Трифундан. Многа је чуда чувар гусака из Фригије за живота извео. Једно је занавек запамћено. За његове младости Римским царством владао је цар Гордијан који је имао умоболну кћи Гордијану. Ниједан лекар у то доба њој није могао помоћи. Кад цар чу да Трифун поседује исцелитељске моћи, позва га себи. Трифун молитвом истера злог духа из Гордијане и излечи је. Цар га награди силним благом, али он све раздели сиромасима и настави са исповедањем хришћанске вере. Кад цара отераше са престола, прво што његови наследници учинише беше убиство Трифуна. Очито, што је било добро цару сметало је његовим наследницима. Зло победи на тренутак, али добра дела трају довека. Зато данас славимо Светог Трифуна, а царевим наследницима ни име не знамо.

 

ДА ЛАЖУ, ОДМАХ СМО ЗНАЛИ Март месец је близу. Тада се навршава петнаест година од бесомучног бомбардовања Србије. Непојамни злочин извршили су монструми окупљени у организацији НАТО. Осамнаест држава које тврде да су демократске; у којима је владавина права и закона свима загарантована; где су грађанска права камен темељац на којима почива друштво; где нема корупције, социјалних разлика, расне и верске дискриминације – нападоше безобзирно СР Југославију, наводно због кршења људских права Албанаца на Косову. Убијање жена и деце, засипање шума, ливада, река и насељених места уранијумом и бојним отровима назваше – хуманитарном акцијом. Черечење суверене државе и уништавање њених грађана лицемерно прозваше „Милосрдним анђелом“. Да лажу, одмах смо знали, али нас нико није слушао. Нису нам веровали. Истина је била у запећку. Прође време и оствари се народна „Заклела се земља рају да се тајне све дознају“. Ономад, Строуб Талбот – има и других – заменик државног секретара у доба ратног злочинца Клинтона, написа и потписа у предговору мемоарске књиге Џона Нориса следеће:  „Док су земље широм региона тежиле да реформишу своје привреде, ублаже етичке тензије и успоставе грађанско друштво, Београд као да је уживао у континуираном кретању у супротном правцу. Није нимало чудно што су се НАТО и Југославија нашли у сукобу. Најбоље објашњење за рат који је НАТО започео јесте отпор Југославије ширим трендовима политичких и економских реформи – а не тежак положај косовских Албанаца.“

[restrictedarea]

УМИРУ, СРБИ, СВАКОДНЕВНО Ноам Чомски је ову реченицу поједноставио и написао: „СР Југославија, односно Србија, није бомбардована због Косова већ зато што америчка администрација није успела да убеди тадашње руководство Србије да прихвати неолиберални систем који су прихватиле све источноевропске земље, па се тада практиковани систем у Србији морао силом уништити.“

Данас, кад је било коју тајну – хвала Викиликсу, Сноудену, Асанжу и њиховим сарадницима – немогуће сакрити, знатижељан сам сазнати како се наши водећи људи осећају кад разговарају са дипломатским представницима држава које су злочине над нашим и њиховим породицама чинили. Како је то пити чај, кафу или виски са Девенпортом, Кирбијем и осталима а разговарати високоучено о проблемима „развоја демократије“ или „безбедности у свету“ док у том тренутку неколико деце или младих жена умире од рака. Да, господо, док ви распредате бесловесне приче, неко у Србији умире од последица отрова који су на нашу земљу бациле државе са чијим представницима  разговарате. Да ли им кажете да двогодишња девојчица умире од леукемије? Или да је млада спортискиња већ умрла? Да неко од ваших познаника умире у мукама? Или, колико деце је на онколошким одељењима српских клиника? Да се у Србији свакодневно умире од рака.Упитате ли њих да ли им је жао, гризе ли их савест или се стиде?  Светска здравствена организација наводи да ће се број оболелих од рака драстично повећати до 2030. године. Све је јавно, само се једно крије.Узрок повећању броја оболелих! Ни слова да је то последица бомбардовања уранијумским бомбама и другим отровима!

 

РЕЦИТЕ ИМ ИСТИНУ Очигледна чињеница се –  нико ваљда неће оспорити да је 1999. године СР Југославија бомбардована – не помиње. Помиње се стрес, лоша исхрана, низак стандард, корупција, слабо развијена демократија и друге будалаштине, али о последицама бомбардовања ни речи. Злочинци би да се сами амнестирају. Ви им у томе помажете. Бојите се да кажете истину. Немојте се плашити. Кажите им у лице да су њихове државе злочин извршиле, да деца која тад нису била ни рођена умиру због њихове бестијалности. Реците истину, а онда наставите разговор. Нека знају да ви нисте заборавили њихове злочине. Они већ спремају лекове са којима ће оболеле лечити. Потребно је да прође још времена, да се види колико дуго озрачене особе могу живети са садашњом терапијом. Ништа ново. Експерименти над људима се врше одавно. Некад су се тражили добровољци. Доктор Менгеле је радио експерименте на   логорашима. Чак и он је тражио пристанак од жртве. НАТО је отишао корак даље. Затровани су грађани, сељаци, жене, деца, различитих националности и конфесија. Имали су несрећу да живе у Србији кад су монструми одлучили да им се не свиђа планска привреда. Због оних који су умрли, оних који умиру и оних који ће умрети питајте дипломатске званичнике држава које су нам зло нанеле: Да ли их је стид? Сваки пут их исто упитајте. Толико умирућим грађанима Србије дугујете.

Молимо се за хашке заточенике, Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића. Молимо се за здравље архиепископа охридског Јована. Свима који славе Светог Трифуна честитам славу.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Čestitam Pečatu Svetog Trifuna,da ga štiti od svih ljudi zlih namera,želeći dobro zdravlje gospodinu Vučeliću i svim ostalim poštovanim saradnicima,Zahvaljujem na poklon-knjizi.Čitajući uvodni članak Pečata,obuzima me teška tuga i žalost,što ovaj narod ne shvata u šta su nas Tadićevci gurnuli,opet će glasati protiv sebe i svoje države.Bila bih zahvalna da mi objavite,ovo što želim napisati.
    Svesno,ili ne svesno,
    Kad se srbin za Ameriku moli,
    velika rana,Srbiju duša boli.
    Srbijo majko,šta ti deca rade,
    koje molitve,koje parade,
    za malo sitniša,bez stida i srama,
    svoja se zemlja slama,pred divljim hordama
    padaš na kolena,obesčašćena,
    ko kakva laka žena
    plen si,večno gladnih hijena.
    Krv nevinih proliva se širom planete,
    podla se priča uvek plete,
    od Amerike pravedne i svete.
    Sve kapije sveta bi,širom da otvore,
    narode ropskim radom da umore.
    Kad krvnik nad Biblijom ruku drži,
    bez osude svet će da sprži.
    A,naš vernik,što nagrudi ruku stavlja,
    odriče se,pravoslavlja,
    svojoj zemlji omču stavlja.
    Da je pravde i razuma,
    ne bi bilo tog bezumlja.
    Razboriti narod sav bi,
    pokazao toj barabi.
    Uskratio svaku želju,okreno se prijatelju.
    Srbija bi mala,svoju snagu pokazala-
    da je zemlja Nemanjića,
    zemlja časnog Svetosavlja,
    da ne prašta izdajici,
    što joj obraz stalno kalja.-Luna.

  2. Hvala vam Luna na komentaru. Nemamo nista da dodamo, osim da delimo sa vama tesku bol za svojim ognjistima, unistenima od eu-prijatelja i opljackanima od ustasa, poznatim i znanim nam “prijateljima.” Taj isti put ide Srbija dobrovoljno, klicuci svojim “izabranim” vlastodrscima, koji se toliko bedno prodaju za vlast, da bismo, da nismo stari Srbi, vec odmah posle Milosevica rado rekli da nismo Srbi, no vanzemaljci. Ali, titina skola tek sada donosi plodove, kao sto su zapadni “prijatelji” i izracunali, gurnuvsi nam zlikovca za predsednika, koji ce hladno na prevaru ubiti jedinoga borca za Srbiju: Drazu Mihajlovica.

  3. Gospođo Danice,hvala što,kao i ja shvatate dubinu tragedije,u koju smo upali,naravno,ne svojom krivnjom,no željom moćnika,koje su nam takođe drugi servirali.Verujte,da nije voljenog lista Pečata,koji pruža neku nadu,teže bi se ovosve podnosilo.Jad se nagomilava,a mi ćutimo,samo smo nemi posmatrači.Pozdravljam Vas s poštovanjem.Hvala redakciji na prostoru.-Luna

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *