Aleksandar Protić predsednik „Treće Srbije“ – Politika bez rijalitija

Razgovarao Zoran Cvetanović

Kojim putem ide „Treća Srbija“?

Otvaranje tzv. pitanja o strateškoj bezbednosti Srbije, što je zapravo eufemizam za otpočinjanje procesa pridruživanja NATO, doživljavamo kao još jedan predizborni spin. Želimo da verujemo da i u ovakvoj Srbiji, kakva je ona, nažalost, danas, još uvek postoje dovoljno odgovorni ljudi koji se ne bi poigravali ovim pitanjem. I to ne samo zbog preteškog bremena naših skorašnjih sukoba sa članicama ove alijanse. Kao država ušli bismo u rizik ugrožavanja naše geopolitičke pozicije i odbrane strateških interesa. To bi bila jedna vrsta eksplicitnog opravdanja za sve neprincipijelne postupke dela međunarodne zajednice koncentrisane pre svega u NATO, od vremena raspada bivše SFRJ do današnjih dana, kaže u razgovoru za „Pečat“ Aleksandar Protić, predsednik „Treće Srbije“.

 

Vaša politička organizacija donela je odluku da na predstojećim republičkim i beogradskim izborima nastupi sama. Da li je odluka da samostalno izađete na izbore u trenutku kada mnogo veće i popularnije stranke traže koalicione partnere preambiciozna?

Od trenutka kada smo krenuli u projekat formiranja političke organizacije „Treća Srbija“ nikada nam ideja vodilja nije bila podilaženje nečijim očekivanjima ili dominantnim društvenim trendovima. Znali smo da nas očekuje težak put koji će biti prepun uspona i padova, da ćemo se suočavati i sa nerazumevanjem. Jer u današnjoj Srbiji političke elite su napravile ambijent u kojem je svaka principijelnost ili doslednost pretvorena od vrline u manu! Primitivizam i beskrupuloznost su poželjne karakteristike današnjih javnih delatnika. Postalo je potpuno normalno da se jedno govori pre izbora, a da se nakon njih primenjuje potpuno drugačija agenda. Programi i ideologija su postali opterećenje za ovdašnje stranke, koje su se pretvorile u biroe za zapošljavanje svojih članova.

U takvim okolnostima naravno da izaziva čuđenje kada neka politička grupacija, u ovom slučaju „Treća Srbija“, želi da ostane dosledna svom programu i stavovima. Ne želimo da učestvujemo u sveopštoj manipulaciji  građanima i potcenjivanju njihove inteligencije, te „rijalitizaciji“ političke scene. Pred birače izlazimo sa našim imenom  i idejama da tražimo njihovu podršku. Znamo da rezultati našeg rada možda neće odmah dati svoje pune plodove, ali isto tako smo sigurni da će vreme potvrditi našu strategiju, jer se i na najduži put mora krenuti prvim i odlučnim korakom.

Sa kojim strankama biste mogli da sarađujete nakon izbora i koje su vam programski najbliže?

„Treća Srbija“ ima potpuno zaokružene programske i ideološke svetonazore, krajnje netipične za savremenu srpsku političku scenu. Želimo da u fokus interesovanja javnosti ponovo vratimo konkurentnost stavova i ličnosti, a da marginalizujemo trivijalizaciju i estradizaciju politike. Hoćemo da se ovim odgovornim poslom ponovo bave sposobni, pametni, pristojni i lepo vaspitani ljudi. Isuviše je upravljanje državom važan i ozbiljan posao da bi se njime bavili nezreli avanturisti. Iz tih razloga, „Treća Srbija“ i kada polemiše sa drugim strankama, čini to kritikujući njihove stavove i praksu, a nikada ne pristajući da se to spusti na lični nivo. Zato mi nemamo političkih neprijatelja već samo konkurenciju. Spremni smo da razgovaramo sa svima a saradnju možemo da ostvarimo sa onim grupama uz koje ćemo, u najvećem mogućem stepenu, imati kapaciteta da realizujemo naše programske ciljeve. Da nam je po stavovima neka druga stranka bliska, verovatno bismo već bili u njoj, a ne bismo vredno sa istomišljenicima gradili „Treću Srbiju“.

 

[restrictedarea]

Smatra se da će budući saziv Skupštine Srbije krenuti u proces promene Ustava. Da li ste i vi zagovornici takvog procesa?

Dok se pred javnost ne izađe sa takvom agendom, mi nismo spremni da se o njoj izjašnjavamo. To je isuviše krupno pitanje sa ozbiljnim implikacijama da bismo o njemu smeli neobavezujuće da se izjašnjavamo ili licitiramo pred građanima. Iz njega mogu da proisteknu značajne posledice po celovitost i bezbednost zemlje, pa i čitavog regiona. Dok se takvo pitanje ne otvori od strane za to predviđenih, legalnih institucija, mi ćemo ga tretirati kao predizborni spin, koji treba ignorisati.

Nakon Briselskog sporazuma i lokalnih izbora na KiM, kakva mislite da bi trebalo da bude državna politika prema ovoj, po važećem Ustavu, još uvek pokrajini u sastavu naše zemlje?

Kosovo i Metohija je, prema Ustavu Srbije i važećim međunarodnim sporazumima, pokrajina Republike Srbije, koja se nalazi pod međunarodnim protektoratom. I to nije, niti sme biti, stav bilo koje partije, već je to status definisan najvišim pravnim aktom ove države. Sve ostalo bi vodilo legitimizaciji protivustavnog delovanja sa nesagledivim posledicama.

Sa druge strane, „Treća Srbija“ je potpuno svesna realnog stanja na terenu kao i odnosa snaga u međunarodnoj zajednici i pred tim ne zatvaramo oči i ne pravimo se kao da problem ne postoji. Mi smo bili protiv potpisivanja Briselskog sporazuma, ali se nismo opredeljivali za bojkot lokalnih izbora na KiM, niti smo pozivali na učestvovanje u njima. Smatrali smo da je to odluka koju jedino mogu da donesu, bez bilo kakvih pritisaka, zastrašivanja ili ucenjivanja, samo i jedino Srbi i drugi nealbanski narodi, koji žive u ovom delu naše zemlje. U ovom trenutku najvažnije je očuvati sigurnost života i imovine naših sunarodnika koji tamo žive, kao i održati, uprkos pritiscima, prisustvo države Srbije i njenih institucija. Potom sledi podrška izgradnji autohtonih oblika povezivanja i foruma Srba i ostalih nealbanaca na KiM. Pritom, nijednog momenta se ne sme potcenjivati značaj diplomatske aktivnosti koja i dalje treba da dejstvuje na predupređivanju novih priznavanja Kosova kao nezavisne države. Svu nacionalnu snagu u vezi sa ovim pitanjem treba staviti i u službu humanih vidova borbe, gde bi kultura, vaspitanje, obrazovni sistem, savremene industije zabave, pojavnost na društvenim mrežama, pozorište, film itd. morali biti prisutni. Sve ovo predstavljalo bi mogućnost da se Kosovski boj opet dobije u duhu, što je najvažniji preduslov za pobedu na terenu. Ovo pitanje je naš viševekovni problem, koji ne sme da stvara ambiciju kod sadašnje generacije srpskih političara da su baš oni Bogom dani da ga konačno reše.

Sa kojim državama bi Srbija trebalo da razvija ekonomske i političke veze, pošto se čini da o tom pitanju u našem društvu nema jasnih stavova? Da li su to SAD i EU, Rusija i zemlje Evroazijske unije, Kina i Daleki istok, ili Turska, UAE i Azerbejdžan?

Naša spoljnopolitička pozicija je određena osnovnim programskim prioritetima, a to su afirmacija i emancipacija interesa i uticaja našeg naroda i države.

U ravni prakse međunarodnih odnosa to podrazumeva pragmatičan pristup i traganje za partnerima svuda gde za to imamo obostrane interese. Spoljna politika ne poznaje fetišizaciju bilo kakve saradnje među državama i savezima. Mi, pre svega, moramo da se brinemo o sebi, jer niko drugi to neće raditi zainteresovanije od nas samih. Zato danas, u vreme rekonfiguracije posthladnoratovskog sveta, Srbija ne može biti zagledana samo u jednu stranu. Moramo tražiti političku i ekonomsku saradnju na svim meridijanima, i to po ceni koja je za naše interese najmanja. Svako svrstavanje samo na jednu stranu ili okretanje samo jednoj sponjnopolitičkoj opciji može učiniti naš međunarodni položaj nekonkurentnim a to je u vreme globalne ekonomske recesije ne samo neodgovorno već i pokazatelj nedostatka strateške inteligencije.

Kakva, prema vama, treba da bude državna politika prema Srbima koji žive van Srbije?

Negativni trendovi koji su usledili nakon raspada SFRJ učinili su da od naroda koji je većinski bio okupljen pod jednim državnim krovom ostanemo podeljeni u nekoliko novonastalih zemalja. Zbog sukoba koji su pratili tu dezintegraciju Srbi su percipirani kao remetilački faktor u tim državama i legitimizovana je politika pritiska i asimilacije. Zato sada imamo posla sa procesom opadanja srpskog stanovništva u zemljama u regionu, te otvorenim ugrožavanjem njihovih ljudskih, političkih i imovinskih prava.

Srbija, kao matična država svih Srba, mora da razradi strategiju opstanka i očuvanja identiteta naših sunarodnika na svim teritorijama gde su oni vekovima živeli. To podrazumeva materijalnu i političku podršku njihovim institucijama, kulturnim, prosvetnim, ekonomskim, sportskim, verskim i političkim.

Zašto je za vas važna „identitetska politika“ kojoj dajete prioritet u vašem programu? U čemu se ona sastoji i koji su mehanizmi za njeno sprovođenje?

Svet postaje sve uniformiji i suroviji u nivelisanju tradicionalnih identiteta. Posebnom su riziku izložene male nacije i države, kojima ponestaju neophodni resursi da bi zadržali kompetitivnost u savremenoj epohi. U takvom odnosu snaga, ono što se definiše kao identitetska politika, a gde bi, grubo rečeno, spadali kultura, prosveta, vera i sport, postaje poslednja linija odbrane autohtonih zajednica.

Primer Srbije je još ilustrativniji za pomenute procese. Pored dezintegracije državne teritorije, vojnih gubitaka, entropije suvereniteta i gubitka ekonomske samoodrživosti, sve glasnije su teze o potrebi preispitivanja sopstvene prošlosti i menjanje kolektivnog mentaliteta. U kontekstu, to znači da smo mi suviše mali i slabi da bismo ostali ono što jesmo i da treba da se prilagodimo moćnijima kako bi preživeli, te prestali da budemo za njih remetilački faktor na ovim prostorima.

„Trećoj Srbiji“ je stran svaki oblik malodušnosti i defetizma, tako da mi na ove tendencije gledamo kao na pokušaje instalacije neokolonijalnih principa, gde se ovdašnje stanovništvo tretira kao neko poluvarvarsko pleme kojem je potrebna čvrsta ruka da je vodi putem modernizacije i prosvećenosti.

Srbija mora da definiše svoju identitetsku strategiju za 21. vek i tako se pripremi za sve izazove koje će budući razvoj međunarodnih odnosa i dinamika prostora na kojem živimo doneti sa sobom.

Vi ste kandidat „Treće Srbije“ za gradonačelnika Beograda, kakva je vaša vizija razvoja prestonice?

Izbori u glavnom gradu ne mogu biti licitacija komunalnim problemima i konkurs za najuspešnijeg menadžera, jer je Beograđanima potreban neko ko će najzad definisati šta je to strategija gradske politike i kakve su perspektive u vremenu pred nama. Beograd je najvažniji centar Jugoistočne Evrope i zaslužuje mnogo više i bolje nego što mu nude postojeće partije. On ne može da se tretira kao plen nesposobnih i zlonamernih stranačkih elita, već njega moraju da vode ličnosti koje su vezane za ovu sredinu i koje svoju i budućnost svojih bližnjih vezuju za njega.

Na praktičnom nivou potrebno je gradsku politiku vratiti u realne okvire, prilagođenu sadašnjem trenutku, i postići maksimalno sa sredstvima kojima se raspolaže. To znači i da se sugrađanima ne manipuliše fantazijama o nekim velikim investicijama. Akcenat je na racionalnom korišćenju budžeta, sa jasno definisanim prioritetima. Podsticaj razvoju IT biznisa, kao konkurentne privredne sfere. Podizanje efikasnosti gradske administracije kroz sistem praćenja i rangiranja učinka kako bi se razdvojili vredni i stručni od  uhlebljenih partijskih kadrova. Unapređenje urbanističke strategije za Beograd, prilagođene postojećim planovima, kao i intenziviranje donošenja planova detaljne regulacije koji su u korelaciji sa realnim ambijentom.

Beograd je grad vrednih, dobrih i gostoljubivih ljudi. Ako svi uložimo malo napora, možemo napraviti izuzetno mesto za život i boravak, nas i naših gostiju, i popraviti sve ono što su generacije nesposobnih i zlonamernih političara urušavale.

Javnosti ste postali prepoznatljivi kao član uticajnog benda „Beogradski sindikat“, koji se odlikovao angažovanim stavovima. Sada ste predsednik „Treće Srbije“. Reklo bi se da su u pitanju dijametralno suprotne pozicije. Kako se realiziovani umetnik u vama pomirio sa još uvek neafirmisanim političarem?

I cilj i motivacija u oba slučaja su isti. Tako da je, što se mene tiče, zapravo došlo samo do promene forme delovanja. Iste ili bar slične ideje koje su nas okupljale oko „Beogradskog Sindikata“ okupljaju sada ljude oko „Treće Srbije“ a to je pre svega promena aktuelnog vrednosnog modela svakodnevnog života i želja za boljom Srbijom nego što je ona danas. Jedan dobar deo pesama BS bi se dao pretočiti u vrlo odgovoran i ozbiljan politički program. Možda čuvena „sindikalna“ rima: „Ni levo, ni desno, već pravo u meso“, zapravo najbolje i objašnjava dosta netipčno ime naše organizacije – „Treća Srbija“.

[/restrictedarea]