Александар Протић председник „Треће Србије“ – Политика без ријалитија

Разговарао Зоран Цветановић

Којим путем иде „Трећа Србија“?

Отварање тзв. питања о стратешкој безбедности Србије, што је заправо еуфемизам за отпочињање процеса придруживања НАТО, доживљавамо као још један предизборни спин. Желимо да верујемо да и у оваквој Србији, каква је она, нажалост, данас, још увек постоје довољно одговорни људи који се не би поигравали овим питањем. И то не само због претешког бремена наших скорашњих сукоба са чланицама ове алијансе. Као држава ушли бисмо у ризик угрожавања наше геополитичке позиције и одбране стратешких интереса. То би била једна врста експлицитног оправдања за све непринципијелне поступке дела међународне заједнице концентрисане пре свега у НАТО, од времена распада бивше СФРЈ до данашњих дана, каже у разговору за „Печат“ Александар Протић, председник „Треће Србије“.

 

Ваша политичка организација донела је одлуку да на предстојећим републичким и београдским изборима наступи сама. Да ли је одлука да самостално изађете на изборе у тренутку када много веће и популарније странке траже коалиционе партнере преамбициозна?

Oд тренутка када смо кренули у пројекат формирања политичке организације „Трећа Србија“ никада нам идеја водиља није била подилажење нечијим очекивањима или доминантним друштвеним трендовима. Знали смо да нас очекује тежак пут који ће бити препун успона и падова, да ћемо се суочавати и са неразумевањем. Јер у данашњој Србији политичке елите су направиле амбијент у којем је свака принципијелност или доследност претворена од врлине у ману! Примитивизам и бескрупулозност су пожељне карактеристике данашњих јавних делатника. Постало је потпуно нормално да се једно говори пре избора, а да се након њих примењује потпуно другачија агенда. Програми и идеологија су постали оптерећење за овдашње странке, које су се претвориле у бирое за запошљавање својих чланова.

У таквим околностима наравно да изазива чуђење када нека политичка групација, у овом случају „Трећа Србија“, жели да остане доследна свом програму и ставовима. Не желимо да учествујемо у свеопштој манипулацији  грађанима и потцењивању њихове интелигенције, те „ријалитизацији“ политичке сцене. Пред бираче излазимо са нашим именом  и идејама да тражимо њихову подршку. Знамо да резултати нашег рада можда неће одмах дати своје пуне плодове, али исто тако смо сигурни да ће време потврдити нашу стратегију, јер се и на најдужи пут мора кренути првим и одлучним кораком.

Са којим странкама бисте могли да сарађујете након избора и које су вам програмски најближе?

„Трећа Србија“ има потпуно заокружене програмске и идеолошке светоназоре, крајње нетипичне за савремену српску политичку сцену. Желимо да у фокус интересовања јавности поново вратимо конкурентност ставова и личности, а да маргинализујемо тривијализацију и естрадизацију политике. Хоћемо да се овим одговорним послом поново баве способни, паметни, пристојни и лепо васпитани људи. Исувише је управљање државом важан и озбиљан посао да би се њиме бавили незрели авантуристи. Из тих разлога, „Трећа Србија“ и када полемише са другим странкама, чини то критикујући њихове ставове и праксу, а никада не пристајући да се то спусти на лични ниво. Зато ми немамо политичких непријатеља већ само конкуренцију. Спремни смо да разговарамо са свима а сарадњу можемо да остваримо са оним групама уз које ћемо, у највећем могућем степену, имати капацитета да реализујемо наше програмске циљеве. Да нам је по ставовима нека друга странка блиска, вероватно бисмо већ били у њој, а не бисмо вредно са истомишљеницима градили „Трећу Србију“.

 

[restrictedarea]

Сматра се да ће будући сазив Скупштине Србије кренути у процес промене Устава. Да ли сте и ви заговорници таквог процеса?

Док се пред јавност не изађе са таквом агендом, ми нисмо спремни да се о њој изјашњавамо. То је исувише крупно питање са озбиљним импликацијама да бисмо о њему смели необавезујуће да се изјашњавамо или лицитирамо пред грађанима. Из њега могу да проистекну значајне последице по целовитост и безбедност земље, па и читавог региона. Док се такво питање не отвори од стране за то предвиђених, легалних институција, ми ћемо га третирати као предизборни спин, који треба игнорисати.

Након Бриселског споразума и локалних избора на КиМ, каква мислите да би требало да буде државна политика према овој, по важећем Уставу, још увек покрајини у саставу наше земље?

Косово и Метохија је, према Уставу Србије и важећим међународним споразумима, покрајина Републике Србије, која се налази под међународним протекторатом. И то није, нити сме бити, став било које партије, већ је то статус дефинисан највишим правним актом ове државе. Све остало би водило легитимизацији противуставног деловања са несагледивим последицама.

Са друге стране, „Трећа Србија“ је потпуно свесна реалног стања на терену као и односа снага у међународној заједници и пред тим не затварамо очи и не правимо се као да проблем не постоји. Ми смо били против потписивања Бриселског споразума, али се нисмо опредељивали за бојкот локалних избора на КиМ, нити смо позивали на учествовање у њима. Сматрали смо да је то одлука коју једино могу да донесу, без било каквих притисака, застрашивања или уцењивања, само и једино Срби и други неалбански народи, који живе у овом делу наше земље. У овом тренутку најважније је очувати сигурност живота и имовине наших сународника који тамо живе, као и одржати, упркос притисцима, присуство државе Србије и њених институција. Потом следи подршка изградњи аутохтоних облика повезивања и форума Срба и осталих неалбанаца на КиМ. Притом, ниједног момента се не сме потцењивати значај дипломатске активности која и даље треба да дејствује на предупређивању нових признавања Косова као независне државе. Сву националну снагу у вези са овим питањем треба ставити и у службу хуманих видова борбе, где би култура, васпитање, образовни систем, савремене индустије забаве, појавност на друштвеним мрежама, позориште, филм итд. морали бити присутни. Све ово представљало би могућност да се Косовски бој опет добије у духу, што је најважнији предуслов за победу на терену. Ово питање је наш вишевековни проблем, који не сме да ствара амбицију код садашње генерације српских политичара да су баш они Богом дани да га коначно реше.

Са којим државама би Србија требало да развија економске и политичке везе, пошто се чини да о том питању у нашем друштву нема јасних ставова? Да ли су то САД и ЕУ, Русија и земље Евроазијске уније, Кина и Далеки исток, или Турска, УАЕ и Азербејџан?

Наша спољнополитичка позиција је одређена основним програмским приоритетима, а то су афирмација и еманципација интереса и утицаја нашег народа и државе.

У равни праксе међународних односа то подразумева прагматичан приступ и трагање за партнерима свуда где за то имамо обостране интересе. Спољна политика не познаје фетишизацију било какве сарадње међу државама и савезима. Ми, пре свега, морамо да се бринемо о себи, јер нико други то неће радити заинтересованије од нас самих. Зато данас, у време реконфигурације постхладноратовског света, Србија не може бити загледана само у једну страну. Морамо тражити политичку и економску сарадњу на свим меридијанима, и то по цени која је за наше интересе најмања. Свако сврставање само на једну страну или окретање само једној споњнополитичкој опцији може учинити наш међународни положај неконкурентним а то је у време глобалне економске рецесије не само неодговорно већ и показатељ недостатка стратешке интелигенције.

Каква, према вама, треба да буде државна политика према Србима који живе ван Србије?

Негативни трендови који су уследили након распада СФРЈ учинили су да од народа који је већински био окупљен под једним државним кровом останемо подељени у неколико новонасталих земаља. Због сукоба који су пратили ту дезинтеграцију Срби су перципирани као реметилачки фактор у тим државама и легитимизована је политика притиска и асимилације. Зато сада имамо посла са процесом опадања српског становништва у земљама у региону, те отвореним угрожавањем њихових људских, политичких и имовинских права.

Србија, као матична држава свих Срба, мора да разради стратегију опстанка и очувања идентитета наших сународника на свим територијама где су они вековима живели. То подразумева материјалну и политичку подршку њиховим институцијама, културним, просветним, економским, спортским, верским и политичким.

Зашто је за вас важна „идентитетска политика“ којој дајете приоритет у вашем програму? У чему се она састоји и који су механизми за њено спровођење?

Свет постаје све униформији и суровији у нивелисању традиционалних идентитета. Посебном су ризику изложене мале нације и државе, којима понестају неопходни ресурси да би задржали компетитивност у савременој епохи. У таквом односу снага, оно што се дефинише као идентитетска политика, а где би, грубо речено, спадали култура, просвета, вера и спорт, постаје последња линија одбране аутохтоних заједница.

Пример Србије је још илустративнији за поменуте процесе. Поред дезинтеграције државне територије, војних губитака, ентропије суверенитета и губитка економске самоодрживости, све гласније су тезе о потреби преиспитивања сопствене прошлости и мењање колективног менталитета. У контексту, то значи да смо ми сувише мали и слаби да бисмо остали оно што јесмо и да треба да се прилагодимо моћнијима како би преживели, те престали да будемо за њих реметилачки фактор на овим просторима.

„Трећој Србији“ је стран сваки облик малодушности и дефетизма, тако да ми на ове тенденције гледамо као на покушаје инсталације неоколонијалних принципа, где се овдашње становништво третира као неко полуварварско племе којем је потребна чврста рука да је води путем модернизације и просвећености.

Србија мора да дефинише своју идентитетску стратегију за 21. век и тако се припреми за све изазове које ће будући развој међународних односа и динамика простора на којем живимо донети са собом.

Ви сте кандидат „Треће Србије“ за градоначелника Београда, каква је ваша визија развоја престонице?

Избори у главном граду не могу бити лицитација комуналним проблемима и конкурс за најуспешнијег менаџера, јер је Београђанима потребан неко ко ће најзад дефинисати шта је то стратегија градске политике и какве су перспективе у времену пред нама. Београд је најважнији центар Југоисточне Европе и заслужује много више и боље него што му нуде постојеће партије. Он не може да се третира као плен неспособних и злонамерних страначких елита, већ њега морају да воде личности које су везане за ову средину и које своју и будућност својих ближњих везују за њега.

На практичном нивоу потребно је градску политику вратити у реалне оквире, прилагођену садашњем тренутку, и постићи максимално са средствима којима се располаже. То значи и да се суграђанима не манипулише фантазијама о неким великим инвестицијама. Акценат је на рационалном коришћењу буџета, са јасно дефинисаним приоритетима. Подстицај развоју ИТ бизниса, као конкурентне привредне сфере. Подизање ефикасности градске администрације кроз систем праћења и рангирања учинка како би се раздвојили вредни и стручни од  ухлебљених партијских кадрова. Унапређење урбанистичке стратегије за Београд, прилагођене постојећим плановима, као и интензивирање доношења планова детаљне регулације који су у корелацији са реалним амбијентом.

Београд је град вредних, добрих и гостољубивих људи. Ако сви уложимо мало напора, можемо направити изузетно место за живот и боравак, нас и наших гостију, и поправити све оно што су генерације неспособних и злонамерних политичара урушавале.

Јавности сте постали препознатљиви као члан утицајног бенда „Београдски синдикат“, који се одликовао ангажованим ставовима. Сада сте председник „Треће Србије“. Рекло би се да су у питању дијаметрално супротне позиције. Како се реализиовани уметник у вама помирио са још увек неафирмисаним политичарем?

И циљ и мотивација у оба случаја су исти. Тако да је, што се мене тиче, заправо дошло само до промене форме деловања. Исте или бар сличне идеје које су нас окупљале око „Београдског Синдиката“ окупљају сада људе око „Треће Србије“ а то је пре свега промена актуелног вредносног модела свакодневног живота и жеља за бољом Србијом него што је она данас. Један добар део песама БС би се дао преточити у врло одговоран и озбиљан политички програм. Можда чувена „синдикална“ рима: „Ни лево, ни десно, већ право у месо“, заправо најбоље и објашњава доста нетипчно име наше организације – „Трећа Србија“.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Osvezenje na ustajaloj politickoj sceni,samo napred

  2. Ja prvi put cujem za vas… i pomisljam da ste jedni u nizu dosadasnjih… ali me ipak golica crv sumnje, a mozda je to i nada neka, da ta umerenost, ljudskost i normalni stavovi, razumni, mogu uroditi plodom, ili bar, krenuti u tom pravcu, jer i vi mladi treba da ostanete tu, i zivite u nasoj drzavi….

  3. Dajte šansu nekom novom! Kome god samo ne starim lopovima.
    Treća srbija je možda nešto novo i možda bolje.

  4. И политика без ријалитија и ТВ без ријалитија. Браво и пуно среће!

  5. Treba im dati priliku da se pokazu koliko znaju.

  6. Cenim Protu, zato ga i podržavam u nameri da se pokaže i u politici. Verujem u njegove dobre namere i zdrave ciljeve. Želim mu svako dobro

  7. Postovani zemljaci,

    Pre nego što iz nekog očaja glasate za ove likove, moram da vas upoznam sa nekoliko činjenica:
    Ova interesna grupa gradjana je doslovno ukrala moj glas dat idejama Dveri, na prošlim izborima.
    Bez imalo stida i bez i jednog jedinog glasa su se zajedno sa svojim pajtosima i rodbinom uvalili u dva javna preduzeća u Novom Sadu i odatle konstantno sisaju novac gradjana. Mogu da dokažem. Svi novi zaposleni su preko partiske i rodbinske veze.
    Sve vreme su u koaliciji u Novom Sadu sa SNS, SPO i Romskom partijom poznatoj po kupovini glasova od sirotinje.
    Političkim pragmatizmom prevazišli su i Nenada Čanka. Zaraženi su svim bolestima kao i druge političke partije, jedino novo je ime kojem bi se gradjani ponadali u ovom političkom beznadju. Nemojte biti naivni, to je interesna grupa nekoliko beskropuloznih likova, stara laž pod novim logom. Ništa što je pomenuto u članku nisu pokazali u Novom Sadu za zadnje dve godine koliko učesvuju u vlasti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *