Petak 13.

Piše Nikola Vrzić

Konačno rešenje za sudove na Kosovu i Metohiji, do srećne Nove 2014. godine, i definitivno će pokazati kako je Prvim briselskim sporazumom suspendovan ustavni poredak u Srbiji. A tek nam slede drugi briselski sporazumi, kojima ćemo imati da Kosovo na kreativan način uvedemo u Ujedinjene nacije…

Nakon što je tako uspešno a i po kratkom postupku – dakle, efikasno – rešila problem sa srpskom policijom na Kosovu i Metohiji tako što joj je podelila otkaze, vlada Srbije, potpomognuta Skupštinom, do kraja godine ima još samo da na sličan način uredi i pitanje srpskog pravosuđa. Temelji za konačno rešenje za srpsko pravosuđe u južnoj srpskoj pokrajini udareni su 19. aprila i 23. maja u Briselu, i 20. novembra u Beogradu kada je usvojen novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, i sada je još ostalo da se ispuni obećanje iz člana 17 ovog zakona. I nimalo ne sumnjamo da će vlada, koja se toliko hvali zbog toga što ispunjava sva obećanja koja da (svojim zapadnim prijateljima) i ovo obećanje iz člana 17 ispuniti; a da bi saznali kako tačno da ga ispune, u petak (13.) u Brisel, na novi sastanak sa Ketrin Ešton, šeficom EU diplomatije, i Hašimom Tačijem, šefom bande krijumčara ljudskih organa (po izveštaju Dika Martija) koga pak doživljavaju kao šefa nezavisnih kosovskih vlasti, otputovaće i predsednik vlade Srbije i njen prvi potpredsednik. Odande će, sigurni smo, ponovo doneti odlične vesti, kao i svaki put dosad.

I gotovo da niko neće ni primetiti da je Kosovo zbog tog našeg uspeha još nezavisnije nego što je bilo pre nego što smo uspeli. Ali – napomena za one kojima nije stalo ni do Kosova ni do Metohije ni do naše istorije i zaveta i državnosti i ljudi koji tamo žive – gotovo da niko neće primetiti ni da je tim uspehom naših briselskih pregovarača suspendovan ustavni i pravni poredak države Srbije. Da su volja Brisela i Hašima Tačija stavljeni iznad Ustava Srbije, koji je inače izraz naše suverene volje i „nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“ (član 2 Ustava Srbije). A to bi valjda moralo sve da nas zabrine.

 

POLICIJA Elem, policija. Vlada Srbije je, kako su mediji obavešteni jednim kratkim saopštenjem, ovog ponedeljka cinično „naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da, u cilju implementacije sporazuma postignutog u Briselu,“ – evo tog cinizma – „reguliše status zaposlenih u MUP-u koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija“. Kako ga reguliše? „Zaposlenima u MUP-u koji žive u južnoj pokrajini će, u skladu sa ovim zaključkom, 31. decembra ove godine prestati radni odnos. Njima će biti obezbeđeno pravo na penziju u visini od 60 odsto prosečne plate koju su ostvarili u ovoj godini.“

Šta je ovde sporno, osim što je nehumano ali ko se još obazire na humanost? Iako smo ovim saopštenjem ostali uskraćeni za detalje vladinog Zaključka, uključujući tu i pravni osnov po kome je Zaključak donet, u Zakonu o vladi nismo pronašli da vlada ima ovlašćenje da zaključcima nalaže ministarstvima ono što je ovim Zaključkom naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dok se u Zakonu o policiji, među razlozima za prestanak radnog odnosa, kao razlog za prestanak radnog odnosa baš nigde, zamislite, ne navodi prebivalište na Kosovu i Metohiji. Osim… osim ako nije reč o razlogu iz stava 1 člana 167, koji kaže da radni odnos prestaje, ako zaposleni u MUP-u prestane da ispunjava uslove iz člana 110, stav 1 tačke 1-4, to jest, da „ima prebivalište u Republici Srbiji“. No to bi značilo da AP Kosovo i Metohija više nije deo Republike Srbije, zar ne?

[restrictedarea]

Ali Jelko Kacin je pre usvajanja ovog vladinog Zaključka izrazio nezadovoljstvo što se Briselski sporazum, glede policije, ne sprovodi u potpunosti, a Briselski sporazum, članom 7, zapoveda: „Postojaće jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija.“ I šta su srpski zakoni o vladi i policiji, o Ustavu Srbije da i ne govorimo jer on ionako služi samo da bi nam ga zgazili, spram onog nezadovoljstva jednog poslanika Evropskog parlamenta i briselske zapovesti iz člana 7?

I slaba je uteha što će zbog očigledne nezakonitosti i protivustavnosti vladinog Zaključka svi (ne)zaposleni pripadnici MUP-a sa Kosmeta imati pravo da tu vladu tuže sudu. Jer, pitanje je, a kojem će ih to sudu tužiti?

 

SUDOVI I TUŽILAŠTVA U zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv državnosti Srbije i njenog pravnog poretka, naime, vlada Srbije i njeno Ministarstvo pravde (u svojstvu nalogodavaca) i Skupština Srbije (izvršilac) 20. novembra usvojili su novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovim su zakonom ukinuti, redom: Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, sa odeljenjima suda u Goraždevcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu; Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, sa sudskim jedinicama u Goraždevcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu; Viši sud u Kosovskoj Mitrovici; Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici; Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici; nadležnost Apelacionog suda u Nišu, Odeljenja Višeg prekršajnog suda u Nišu i Odeljenja Upravnog suda u Nišu za područje AP Kosovo i Metohija. Rečju, Skupština Srbije je 20. novembra 2013. godine ukinula svaki trag prisustva Srbije, njenog Ustava i njenih zakona, na teritoriji njene (?) Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Kako ih je ukinula? Tako što u usvojenom zakonu nije ni spomenula da postoje, što znači da (više) ne postoje. „Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’, a primenjuje se od 1. januara 2014,“ stoji u završnom, članu 19 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Nepočinstvo ovih saučesnika u zločinu nad srpskim pravosudnim sistemom i našom državnošću – vlade, nadležnog ministarstva i Skupštine – utoliko je veće ako se ima u vidu da je prethodni zakon istog naziva, koji je kako-tako čuvao pravo i slovo srpskog zakona na Kosovu i Metohiji, usvojen 22. decembra 2008, dakle, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, i za mandata prethodne, žute vlasti…

Ali u međuvremenu je uspešno iznađen pravni osnov za ukidanje srpskog zakona na Kosovu i Metohiji: Prvi (briselski) sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Član 10: „Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova.“

Čitava stvar, međutim, nije baš toliko jednostavna koliko bi želeli kreatori briselskog papira o ukidanju Srbije na Kosmetu. Nije dovoljno to što u Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (srpski) kosovski sudovi i tužilaštva nisu ni spomenuti. Jer ne mogu oni tek tako da ispare. Za njihovo izbacivanje iz pravnog poretka Srbije biće potrebno da se donese i novi zakon. U tu svrhu je u ovaj zakon (o sedištima sudova i tužilaštava) i unet član 12, ciničan koliko i ono vladino saopštenje o usvojenom Zaključku kojim se „reguliše status zaposlenih u MUP-u koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija“: „Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom.“ I, član 17, ono obećanje koje smo spomenuli: „Posebni zakon iz člana 12 ovog zakona doneće se do 31. decembra 2013. godine.“

Inače, 31. decembar 2013, rok koji se spominje i u vezi sa policijom i u vezi sa sudovima i tužilaštvima, nije odabran slučajno. Sadržan je u Planu primene sporazuma, prvog briselskog, u kome se navodi da će „do kraja godine integracija pravosudnih organa biti završena“. „Svi srpski sudovi na Kosovu će biti zatvoreni, nova tela uspostavljena, a osoblje integrisano u kosovski sistem. Neće biti raskoraka u obavljanju dužnosti.“, te da će „do kraja godine članovi srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu biti u potpunosti integrisani u ekvivalentne kosovske strukture i plate će biti isplaćivane isključivo iz budžeta Kosova“.

„Postigli smo dogovor o policiji“, slavodobitno je prošlog četvrtka, posle sastanka sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, objavio Ivica Dačić. Zatim je usledio onaj vladin Zaključak o otpuštanju pripadnika MUP-a sa Kosmeta. A najavio je Dačić i da će sledeći sastanak u istom sastavu (plus Aleksandar Vučić) u petak 13, „biti mahom posvećen pravosuđu“. Posle toga se očekuje donošenje obećanog, posebnog zakona. Šta možemo od njega da očekujemo, osim otpuštanja sudija i tužilaca? Tim pre što se taj baksuzni sastanak, i njegov rezultat, najavljuju kao ključni pred sastavljanje izveštaja Eštonove Evropskom savetu, koji će odlučivati o otpočinjanju pregovora sa Srbijom; Dačiću i Vučiću se žuri, a ne Tačiju, a i već su se saglasili da će „svi srpski sudovi na Kosovu biti zatvoreni…, a osoblje integrisano u kosovski sistem“.

Problem sa najavljenim posebnim zakonom sastoji se u tome što on mora da u delo sprovede desetu tačku Prvog briselskog sporazuma, koja kaže da će pravosuđe na Kosovu raditi „u okvirima pravnog sistema Kosova“, a taj pravni sistem Kosova zasnovan je na ustavu Kosova koji kaže da je Kosovo nezavisna država. Dok naš Ustav, podsećamo zaboravne, polazi „od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije…“ (preambula Ustava) i kaže, dalje, u članu 4 da je „pravni poredak jedinstven“ i u članu 142 da je „sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije“ te da se (član 145) „sudske odluke zasnivaju na Ustavu (Srbije)“ a da su (član 149) „sudije u vršenju sudijske funkcije nezavisne i potčinjene samo Ustavu“ – Srbije, a ne nekakvog nezavisnog Kosova.

Tako da najava donošenja posebnog zakona o sudovima na Kosovu, u skladu sa Briselskim sporazumom po kome ti sudovi imaju da sude po Tačijevom ustavu i zakonima, neće značiti samo eliminisanje srpskog zakona na području južne srpske pokrajine u korist Tačijevog, već i suspenziju ustavnog i pravnog poretka čitave Srbije, iznad koga je stavljena (samo)volja gospodara naših sudbina. Brine li to ikoga, ili nam je sasvim svejedno što nam rade šta god im padne na pamet?

A postavlja se i pitanje hoćemo li sa istovetnom ravnodušnoću dočekati i zahtev, i sprovođenje zahteva, da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije? Kako je „Pečat“ poodavno najavio, to će dospeti na dnevni red čim se završi sprovođenje Prvog briselskog sporazuma; nije on, uostalom, bez razloga nazvan prvim, ako za njim neće uslediti i drugi, treći, poslednji… Medijsko prepariranje javnosti počelo je. Ove srede, „Radio Slobodna Evropa“ objavljuje intervju sa Henrijem Boneom, direktorom nemačke Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji (inače, fondacija je bliska CDU Angele Merkel) koji govori: „Mislim da je važno pronaći kreativno rešenje koje bi omogućilo Kosovu stolicu u UN, ali koje ne bi uključivalo njegovo zvanično priznanje od strane Srbije… Mi znamo iz nemačke istorije da postoje kreativna rešenja za probleme kao što je bilo predstavljanje Istočne Nemačke u Ujedinjenim nacijama. Ugovorom Zapadne i Istočne Nemačke pronađena je solucija za njihovo članstvo u svetskoj organizaciji, a da to nije podrazumevalo njihovo međusobno priznavanje. Dakle, neka vrsta ugovora između Beograda i Prištine, po ugledu na nemačko-nemački, može biti rešenje a da to ne uključuje priznanje Kosova od strane Srbije.“ I sasvim upadljivo, istog dana, američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi govori o istom modelu: „Ako pogledate Istočnu i Zapadnu Nemačku tokom jednog perioda, Istočni Nemci su tvrdili da su nezavisni, Zapadni su im govorili da nisu, ali su oni svejedno živeli jedni pored drugih… Vi možete i vi ćete koegzistirati s Kosovom kojim upravlja Priština.“

A slika Miće Popovića, koja nespokojno krasi naslovnu stranu ovog broja „Pečata“, uistinu, jeste proročanska. Omanula je samo u jednom detalju. Policajac koji nadzire razapinjanje srpskog Kosmeta ne nosi uniformu srpskog policajca, jer je taj u ponedeljak otpušten. Zamenio ga je policajac u uniformi Hašima Tačija.

[/restrictedarea]