Kako je Zapad naručio krv

Piše Sergej Belous

Prema raspoloživim saznanjima, nemire u Ukrajini organizovali su – i smrtne ishode priželjkivali – aktivisti iz onih država koje uporno optužuju Rusiju da ucenjuje kijevsku vlast

Masovne demonstracije u Kijevu i širom Ukrajine, koje se odvijaju pod nazivom „Euromajdan“, ujedinjena opozicija i sami protestanti neprestano patetično nazivaju „revolucijom“. Tačnije, ta „revolucija“ je počela zbog žestoke intervencije specijalne policijske jedinice „Berkut“, kojom je 30. novembra u ranim jutarnjim časovima rasteran miting na Trgu nezavisnosti (na ukrajinskom: Majdan nezaležnosti). Video-snimci i fotografije mladih aktivista „Evromajdana“ koje brutalno tuče policija momentalno su dospeli na internet i izazvali cunami narodnog negodovanja i oštru osudu od strane zapadnih vlada.
Kao da su se setili reči francuskog političara i diplomate Žozefa de Mestra, osnivača političkog konzervativizma: „Lekcija carevima: zloupotrebe rađaju revoluciju; lekcija narodima: revolucija je gora od svih zloupotreba“, mnogi ukrajinski analitičari su, gledajući te prizore nasilja na „Evromajdanu“, ustvrdili da je agresivan napad „Berkuta“ na učesnike mitinga organizovan od strane predsednikovog proevropskog okruženja. Cilj je, prema tim procenama, bio da se „udahne novi život“ tada već blago posustalom „Evromajdanu“, koji je zaista živnuo.

[restrictedarea]

INSISTIRANJE NA ŽRTVAMA Ipak, jedan incident nije bio dovoljan. Narodni poslanik ukrajinskog parlamenta Oleg Carjov, pominjan u prošlom broju „Pečata“, objavio je u međuvremenu nove podatke o stranim agentima, zaduženim za organizaciju „Evromajdana“. Prema tim podacima, bitnu ulogu u usklađivanju aktivnosti prozapadne „ujedinjene opozicije“ i narodnih protesta igra Amerikanac Brajan Fink, rukovodilac odeljenja za razvoj strategije i koordinisanje Agencije za međunarodnu saradnju (USAID). On je insistirao na tome da demonstranti zauzmu 90 zgrada u Kijevu i to nasilnim putem – tako da bude i žrtava! Pogranična služba Ukrajine potvrdila je da je Brajan Fink doleteo u Kijev avionom iz Pariza još 27. oktobra, sa diplomatskim pasošem. Još jedan radikalni scenario je 4. decembra predložio opoziciji Marko Ivković, saradnik Nacionalnog demokratskog instituta, Srbin koji je u Ukrajinu stigao 29. novembra, sa poslovnom vizom: održati na Majdanu „Narodno veće“ i proglasiti manifest o prelasku državne vlasti u ruke privremene „Narodne vlade“ (do izbora) koju bi imenovali ljudi na mitingu i koja bi bila obnarodovana u već zauzetoj zgradi državne gradske uprave Kijeva, posle čega je trebalo da bude upućen poziv snagama reda i vojsci; zatim bi se, po Ivkoviću, „hunta“ obratila ambasadama država članica EU, kao i SAD, sa zahtevom za priznavanje.
Štaviše, Oleg Carjev takođe je Službi bezbednosti Ukrajine i Ministarstvu inostranih poslova predao spisak sa imenima 36 stranih državljana – SAD, Velike Britanije, Nemačke, Srbije, Gruzije – koji vrše antidržavnu delatnost i pružaju pomoć opoziciji u svrgavanju sadašnje vlasti. Simptomatično je to što na spisku preovlađuju državljani Gruzije na čelu sa bivšim predsednikom Mihailom Sakašvilijem.
„Pritom, značajan broj ljudi, koje sam pomenuo kada sam poslao zahtev Službi bezbednosti Ukrajine, već sledeći dan je napustio zemlju“ , kaže za „Pečat“ Carjov. „Svim licima na koje sam ukazao, bez izuzetka, zabranjen je boravak u Ukrajini, a svi podaci koje sam naveo su potvrđeni.“

PANIKA U OPOZICIJI Zakasnela reakcija Službe bezbednosti Ukrajine dovela je opoziciju u paniku: iz nekoliko izvora istovremeno potekla je informacija o pripremljenom čarter letu za lidere „Evromajdana“, sa otvorenim datumom na avionskoj karti. Odredište – Hamburg. Dakle, sve zavisi od daljeg razvoja događaja. Još jedan razlog za nervozu opozicionara jeste pretres kancelarija partije „Otadžbina“ od strane SBU, kojom prilikom su zaplenjeni računarski serveri. Istražni organi su, posle analize dokumenata koji su tamo pronađeni, nagovestili da iza nereda od prvog decembra, i kasnijih, stoji „ujedinjena opozicija“. U vezi sa tim, njeni rukovodioci mogu biti optuženi po nekoliko članova Krivičnog zakonika – na primer, za stvaranje kriminalne organizacije, razbojništvo i novčano pomaganje terorizma.
Ponekad i sami lideri demonstracija neoprezno otkrivaju strano mešanje u događaje u Ukrajini. Ovih dana se vođa profašističke partije „Sloboda“ Oleg Tjaginbok požalio da su vlasti naredile Ukrajinskim železnicama i Carini (!) da blokiraju isporuke robe široke potrošnje na „Majdan“! Prema rečima vojnog stručnjaka Igora Korotčenka, koji ima kontakte sa Ruskom obaveštajnom službom, pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland čak je putem diplomatske pošte unela u Kijev 15 miliona dolara za finansiranje „Evromajdana“. Uostalom, prema zvaničnim podacima, za zadržavanje samo hiljadu demonstranata na Majdanu dnevno, koji praktično tamo žive (u zauzetim zgradama ili u šatorima) neophodno je nepunih sedam hiljada evra – i to ne računajući plaćanje prisustva samih demonstranata, čemu neretko pribegava, na primer, stranka „Udar“ Vitalija Klička.
U kontekstu svih činjenica, izjava Viktorije Nuland o tome kako se ukrajinska vlast, ako ne izađe u susret učesnicima mitinga, može „suočiti sa haosom i nasiljem“, zvuči kao pretnja.

[/restrictedarea]