Према расположивим сазнањима, немире у Украјини организовали су – и смртне исходе прижељкивали – активисти из оних држава које упорно оптужују Русију да уцењује кијевску власт
Масовне демонстрације у Кијеву и широм Украјине, које се одвијају под називом „Еуромајдан“, уједињена опозиција и сами протестанти непрестано патетично називају „револуцијом“. Тачније, та „револуција“ је почела због жестоке интервенције специјалне полицијске јединице „Беркут“, којом је 30. новембра у раним јутарњим часовима растеран митинг на Тргу независности (на украјинском: Мајдан незалежности). Видео-снимци и фотографије младих активиста „Евромајдана“ које брутално туче полиција моментално су доспели на интернет и изазвали цунами народног негодовања и оштру осуду од стране западних влада.
Као да су се сетили речи француског политичара и дипломате Жозефа де Местра, оснивача политичког конзервативизма: „Лекција царевима: злоупотребе рађају револуцију; лекција народима: револуција је гора од свих злоупотреба“, многи украјински аналитичари су, гледајући те призоре насиља на „Евромајдану“, устврдили да је агресиван напад „Беркута“ на учеснике митинга организован од стране председниковог проевропског окружења. Циљ је, према тим проценама, био да се „удахне нови живот“ тада већ благо посусталом „Евромајдану“, који је заиста живнуо.
ИНСИСТИРАЊЕ НА ЖРТВАМА Ипак, један инцидент није био довољан. Народни посланик украјинског парламента Олег Царјов, помињан у прошлом броју „Печата“, објавио је у међувремену нове податке о страним агентима, задуженим за организацију „Евромајдана“. Према тим подацима, битну улогу у усклађивању активности прозападне „уједињене опозиције“ и народних протеста игра Американац Брајан Финк, руководилац одељења за развој стратегије и координисање Агенције за међународну сарадњу (УСАИД). Он је инсистирао на томе да демонстранти заузму 90 зграда у Кијеву и то насилним путем – тако да буде и жртава! Погранична служба Украјине потврдила је да је Брајан Финк долетео у Кијев авионом из Париза још 27. октобра, са дипломатским пасошем. Још један радикални сценарио је 4. децембра предложио опозицији Марко Ивковић, сарадник Националног демократског института, Србин који је у Украјину стигао 29. новембра, са пословном визом: одржати на Мајдану „Народно веће“ и прогласити манифест о преласку државне власти у руке привремене „Народне владе“ (до избора) коју би именовали људи на митингу и која би била обнародована у већ заузетој згради државне градске управе Кијева, после чега је требало да буде упућен позив снагама реда и војсци; затим би се, по Ивковићу, „хунта“ обратила амбасадама држава чланица ЕУ, као и САД, са захтевом за признавање.
Штавише, Олег Царјев такође је Служби безбедности Украјине и Министарству иностраних послова предао списак са именима 36 страних држављана – САД, Велике Британије, Немачке, Србије, Грузије – који врше антидржавну делатност и пружају помоћ опозицији у свргавању садашње власти. Симптоматично је то што на списку преовлађују држављани Грузије на челу са бившим председником Михаилом Сакашвилијем.
„Притом, значајан број људи, које сам поменуо када сам послао захтев Служби безбедности Украјине, већ следећи дан је напустио земљу“ , каже за „Печат“ Царјов. „Свим лицима на које сам указао, без изузетка, забрањен је боравак у Украјини, а сви подаци које сам навео су потврђени.“
ПАНИКА У ОПОЗИЦИЈИ Закаснела реакција Службе безбедности Украјине довела је опозицију у панику: из неколико извора истовремено потекла је информација о припремљеном чартер лету за лидере „Евромајдана“, са отвореним датумом на авионској карти. Одредиште – Хамбург. Дакле, све зависи од даљег развоја догађаја. Још један разлог за нервозу опозиционара јесте претрес канцеларија партије „Отаџбина“ од стране СБУ, којом приликом су заплењени рачунарски сервери. Истражни органи су, после анализе докумената који су тамо пронађени, наговестили да иза нереда од првог децембра, и каснијих, стоји „уједињена опозиција“. У вези са тим, њени руководиоци могу бити оптужени по неколико чланова Кривичног законика – на пример, за стварање криминалне организације, разбојништво и новчано помагање тероризма.
Понекад и сами лидери демонстрација неопрезно откривају страно мешање у догађаје у Украјини. Ових дана се вођа профашистичке партије „Слобода“ Олег Тјагинбок пожалио да су власти наредиле Украјинским железницама и Царини (!) да блокирају испоруке робе широке потрошње на „Мајдан“! Према речима војног стручњака Игора Коротченка, који има контакте са Руском обавештајном службом, помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд чак је путем дипломатске поште унела у Кијев 15 милиона долара за финансирање „Евромајдана“. Уосталом, према званичним подацима, за задржавање само хиљаду демонстраната на Мајдану дневно, који практично тамо живе (у заузетим зградама или у шаторима) неопходно је непуних седам хиљада евра – и то не рачунајући плаћање присуства самих демонстраната, чему неретко прибегава, на пример, странка „Удар“ Виталија Кличка.
У контексту свих чињеница, изјава Викторије Нуланд о томе како се украјинска власт, ако не изађе у сусрет учесницима митинга, може „суочити са хаосом и насиљем“, звучи као претња.
U zapadno-evropskim i americkim desnicarskim krugovima, koji su poznati kao zestoki neprijatelji Srpskog i Ruskog naroda, koje i danas kao i u proslosti olicavaju tajna drustva i podzemni pokreti svih vrsta, medju kojima zauzimaju posebno mesto dve organizacije tz. Malteskih vitezova: masonskih i rimsko-katolickih. Cilj jednih i drugih je uspostava svetske vlade kojoj vojska i flota nece trebati, u kojoj ce se govoriti engleskim jezikom ( Vidi: Pierre Virion, Beintot un gouverment mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, p. 25). Sluze se federalizmom, koji bi odgovarao buducim Sjedinjenim Drzavam Evrope i ostalog dela sveta. Zato su osnovali organizacije tz. “Federalnog sveta“ ( World Federalist), “Istocno Evropskog Federalnog Kluba” (Eastern European Federalist Club) i “Intermariuma” (Intermarium), koje stoje pod pokroviteljstvom americkog State Departmenta, Rima, Berlina, Londona, Vasingtona i Nju Jorka. Za njih je poznato da nisu priznavali drzavne granice Jugoslavije, kao ni granice izvesnih drzava istocne Evrope, koje su potkopali, potpalili i srusili. Njihov stav je i danas isti kao sto je bio u doba tz. Minhenskog sporazuma, sto se moze videti u knjizi Sejrusa i Kana, koja je objavljena pod naslovom “Tajni rat protiv Sovjetske Rusije”, gde stoji:
“Vlada macisticke Nemacke, fasisticke Italije, Engleske i Francuske potpisale su Minhenski sporazum – ostvario se san o antisovjetskoj “Svetoj alijansi”, kojim se zanosila reakcija jos od 1918 god. Sporazum je ostavio Rusiju bez saveznika. Francusko-sovjetski pakt – kamen temeljac kolektivne bezbednosti u Evropi – sahranjen je. Ceski Sudeti postali su deo nacisticke Nemacke. Pred hitlerovskim hordama siroko su se otvorila vrata prema Istoku…” (Vidi: Sayers M., Kahn A. E. The great conspiracy – The secret war against Soviet Russia, Boston: Brown & Co, 1946, p. 324-325).