Izlog knjige

Ratko Parežanin, Gavrilo Princip u Beogradu;
Catena Mundi, Beograd 2013.

Knjiga Ratka Parežanina živo oslikava čitavu jednu herojsku generaciju mladih Srba koja je slobodu svog naroda stavila iznad ličnih interesa. Njen značaj ogleda se posebno u sećanjima na beogradske dane srpskih gimnazijalaca rodom iz BiH koji su kasnije postali poznati revolucionari. Kakva je bila uloga Beograda u njihovim životima? Šta su oni radili u Beogradu, gde se školovali, kako živeli, šta čitali, u koje kafane išli…? Sa Ratkom Parežaninom i njegovim delom pokrenut je novi talas povratka cenzurisane i zabranjene srpske misli iz političke emigracije, posle Drugog svetskog rata.

Daj nam Bože municije, priredio Nikola Marinković
Catena Mundi, Beograd 2013.

Svako doba stvara sopstveno tumačenje tradicije. Ova knjiga sabranih eseja srpskih pisaca, radikalnih umova evropske avangarde, nastala je iz potrebe da se ispita kakve odgovore može pružiti srpska avangarda na izazove današnjice, u onom smislu u kojem Arnold Tojnbi shvata iskušenja nastanka i stagnacije sa kojom se svaka kultura neminovno sreće. Knjiga podstiče na razmišljanje zbog čega se danas, kada je srpski javni prostor dominantno ispunjen diskursom Evrope, tako malo govori o međuratnoj književnosti. Krije li se u toj činjenici paradoks da književnost koja je osvojila evropske vrhunce odjednom nema ništa da ponudi, u trenutku kada se očekuje da se kompletno srpsko iskustvo saobrazi evropskom?

Jelena Guskova, Balkanski putevi i sumanuto bespuće;
Catena Mundi, Beograd 2013.

Knjiga Jelene Guskove, doktora istorijskih nauka, redovnog člana Ruske akademije nauka, inostranog člana Srpske akademije nauka, te rukovodioca Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka predstavlja radove koje je autorka pisala, kako i sama kaže, u različitim vremenima i raznim povodima. Kao očevidac i učesnik mnogih događaja vezanih za ratove 90 – tih godina, Guskova je opisala svoj rad u štabu „Plavih šlemova“, lične susrete sa Radovanom Karadžićem i generalom Mladićem, sećanja vezana za Haški tribunal. Tekstovi sabrani u ovoj knjizi odražavaju odnos Rusije prema zbivanjima na Balkanu, ali i način na koji jedan ruski naučnik razume komplikovana balkanska zbivanja.

Od agresije do secesije, priredio general prof. dr Radovan Radinović
Beogradski forum za svet ravnopravnih, Beograd 2013.

Pod geslom „Da se ne zaboravi“, ugledni stvaraoci su i ove godine na okruglom stolu na temu „Od agresije do secesije“, održanom u martu ove godine, a u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, obeležili godišnjicu agresije na Jugoslaviju. Zbornik objavljenih radova podsetnik je na varvarstvo tzv „civilizovanog i demokratskog Zapada“ koji je bombama i raketama uterivao pravdu, tako što je, kako u predgovoru ističe prof. dr Radovan Radinović, jednu suverenu državu, pomoću brutalne oružane sile, onemogućio da odbrani svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost od oružane pobune albanske manjine. Između ostalih zapaženih radova, najviše pažnje pobudili su referati Živadina Jovanovića, prof. dr Ratka Markovića, dr Rudolfa Hansela i majora Francuske armije Pjera Arnija Binela koji je u vreme NATO agresije bio član francuske Vojne misije u Vojnom komitetu NATO u Briselu.