Излог књиге

Ратко Парежанин, Гаврило Принцип у Београду;
Catena Mundi, Београд 2013.

Књига Ратка Парежанина живо осликава читаву једну херојску генерацију младих Срба која је слободу свог народа ставила изнад личних интереса. Њен значај огледа се посебно у сећањима на београдске дане српских гимназијалаца родом из БиХ који су касније постали познати револуционари. Каква је била улога Београда у њиховим животима? Шта су они радили у Београду, где се школовали, како живели, шта читали, у које кафане ишли…? Са Ратком Парежанином и његовим делом покренут је нови талас повратка цензурисане и забрањене српске мисли из политичке емиграције, после Другог светског рата.

Дај нам Боже муниције, приредио Никола Маринковић
Catena Mundi, Београд 2013.

Свако доба ствара сопствено тумачење традиције. Ова књига сабраних есеја српских писаца, радикалних умова европске авангарде, настала је из потребе да се испита какве одговоре може пружити српска авангарда на изазове данашњице, у оном смислу у којем Арнолд Тојнби схвата искушења настанка и стагнације са којом се свака култура неминовно среће. Књига подстиче на размишљање због чега се данас, када је српски јавни простор доминантно испуњен дискурсом Европе, тако мало говори о међуратној књижевности. Крије ли се у тој чињеници парадокс да књижевност која је освојила европске врхунце одједном нема ништа да понуди, у тренутку када се очекује да се комплетно српско искуство саобрази европском?

Јелена Гускова, Балкански путеви и сумануто беспуће;
Catena Mundi, Београд 2013.

Књига Јелене Гускове, доктора историјских наука, редовног члана Руске академије наука, иностраног члана Српске академије наука, те руководиоца Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука представља радове које је ауторка писала, како и сама каже, у различитим временима и разним поводима. Као очевидац и учесник многих догађаја везаних за ратове 90 – тих година, Гускова је описала свој рад у штабу „Плавих шлемова“, личне сусрете са Радованом Караџићем и генералом Младићем, сећања везана за Хашки трибунал. Текстови сабрани у овој књизи одражавају однос Русије према збивањима на Балкану, али и начин на који један руски научник разуме компликована балканска збивања.

Од агресије до сецесије, приредио генерал проф. др Радован Радиновић
Београдски форум за свет равноправних, Београд 2013.

Под геслом „Да се не заборави“, угледни ствараоци су и ове године на округлом столу на тему „Од агресије до сецесије“, одржаном у марту ове године, а у организацији Београдског форума за свет равноправних, обележили годишњицу агресије на Југославију. Зборник објављених радова подсетник је на варварство тзв „цивилизованог и демократског Запада“ који је бомбама и ракетама утеривао правду, тако што је, како у предговору истиче проф. др Радован Радиновић, једну суверену државу, помоћу бруталне оружане силе, онемогућио да одбрани свој суверенитет и територијалну целовитост од оружане побуне албанске мањине. Између осталих запажених радова, највише пажње побудили су реферати Живадина Јовановића, проф. др Ратка Марковића, др Рудолфа Хансела и мајора Француске армије Пјера Арнија Бинела који је у време НАТО агресије био члан француске Војне мисије у Војном комитету НАТО у Бриселу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *