Drang nach Osten!

Milorad Vučelić, glavni urednik

Nema boljeg leka za lečenje kritičke nastrojenosti prema današnjoj vlasti SNS-a od gledanja prenosa zasedanja Narodne skupštine. Kada čujete i vidite poslanike DS-a kako bez ikakve griže savesti, bez imalo stida i srama povodom zlodela i nepočinstava koja su tokom svih ovih godina, a posebno od 2008. do 2012, učinili,  možete se uveriti da su odista više nego zaslužili da budu optuženi za sistematsko uništavanje naroda i države. To možda i ne može biti nazvano genocidom, jer nije poznato da je neko sa toliko sistemske preciznosti, krađe i pljačke, i sa toliko strasti i mržnje uništavao svoj, a ne neki drugi narod. Taj rad žutog kartela protiv Srbije tek očekuje svoju definiciju. Posebno zbog toga što je žuti kartel u posao sistematskog uništavanja svoje zemlje pozivao u pomoć strane agresore koje, da činjenice budu još gore, naknadno opravdava i daje im pokriće i alibi.

U tom smislu se posebno istakao Božidar Đelić iliti Vojvoda od Meridijan banke, jedan od ključnih ideoloških i operativnih izvršilaca gorepomenutog sistemskog uništavanja, koji se sa tetkinog kauča bezočno domogao sume od preko deset miliona evra. Demonstrirajući potpuno odsustvo bilo kakve odgovornosti, uz pregršt najgorih laži, pomešanih sa nekvalifikovanošću, falsifikatima i lažima, te najprizemnijom demagogijom, Đelić je, u piskavom i komičnom vrhuncu svog javnog nastupa, okrivio dve parlamentarne stranke, i njihove doskorašnje lidere. Prigovorio im je da su isključivo oni „prouzrokovali“ sankcije i bombardovanje Srbije. Umesto da to izgovori sa neke druge, a ne iz poslaničke klupe, on je ponovo demonstrirao, a u ime DS-a, rešenost da zaštiti one pod čijom je on kontrolom, a koji su brutalno i faktički razarali našu državu i  ekonomiju. I ne samo da ih zaštiti, nego i da im se zahvali.

Povodom ovog događaja neodoljivo nam se nameće jedno poređenje Đelića, i ne samo njega, sa Srećkom Šojićem, poznatim junakom televizijske serije „Bela lađa“ Siniše  Pavića. Kao potvrdu ove specifične sličnosti, navodimo deo epizode iz te serije u kojoj je lako prepoznati dotičnog Đelića, ali uz napomenu da u Đelićevom nastupu nema ni trunke Šojićevog šarma, iako ima nečega što liči na nastup evnuha kikiresca ili kus-petlića.

Eto kako Đelić, to jest Šojić, poziva engleskog ambasadora na svoju slavu.

Šojić: I ja bi ‘teo, ako postoji neka mogućnost da u moju kuću bude gost njegova ekselencija. A biće ugošćen.

Ambasador: I don’t  understand.

Ataše: A čemu je njegova ekselencija zaslužila takva čast?

Šojić: A pa mi pamtimo… Kako naš narod kaže pamti pa vrati.

Ataše: A šta vi pamtite?

Đelić: Dobro se s dobro vraća.

Ataše: Pa šta mi da vam vraćamo?

Šojić: A vi… ne, ne… no, no, no… Nemate vi šta da vraćate… ništa…Mi, mi pamtimo i vraćamo… Vi nemate ništa da radite… Vi samo imate da budete ugošćeni onako…

Ataše: Koje dobro pamtite, mister Đelik?

Đelić: Pa recimo zalaganje njegove egziselencije da nas ne gađaju na Veliki petak s bombe.

Ataše: Šta?

Đelić: Pa u ono nesrećno vreme, daleko bilo ne povratilo se (pokazuje krst od prstiju) pu, pu, pu, pomerite se s mesta. Njegova egziselencija se zalagala da nas ne gađaju na prvi dan Uskrsa, na Veliki petak, da se napravi neka pauzica u bombardovanje. Pa onda da se bolnice gađaju s veću pažnju. I da se gađaju samo nedeljom kad je tamo samo dežurni lekar, i kada je pacijenata manje nego u ove druge dane… I da nas ne zaprašuju sa taj osiromašćeni uranijum nego samo s obogaćeni, a to se ne zaboravlja.

[restrictedarea]

# # # # #

Britanski poslanik u Evropskom parlamentu Najdžel Faradž je pre gotovo četiri godine, govoreći o Evropskoj uniji, kazao: „Pre 60 godina dobili smo gvozdenu zavesu, a sada dobijamo gvozdenu pesnicu“. Koliko je bio u pravu, svako se može uveriti gledajući šta se poslednjih dana dešava u Ukrajini. Tim događanjima posvećena je i naslovna strana i centralna tema ovog broja „Pečata“.

Ukazujući na suštinu dešavanja u Ukrajini, Nikola Vrzić, u ovom broju „Pečata“, čita i citira osnovnu poruku ukrajinske zbilje Srbiji: „Proces pristupanja Evropskoj uniji nije dobrovoljan proces. Uostalom, da proces jeste dobrovoljan, pa ne bi Evropska unija podsticala demonstracije zarad zamenjivanja vlasti koja neće da potpiše sporazum, vlašću koja bi taj sporazum potpisala“.

Ko je zagledan u pravo lice EU, ne može da na njemu ne vidi ponovno uspostavljanje ustaške države u njenoj novoj članici, Hrvatskoj. Nemoguće je prenebregnuti savezništvo Brisela sa obnovljenim fašističkim pokretima u Ukrajini – radi rušenja aktuelne vlasti. Modeli „narandžaste“ revolucije vremenom pokazuju svoje pakleno lice ognja u kojem gore teritorije država kandidata. Tako je već sa Srbijom a to je mogući scenario i u Ukrajini. Pođeš u EU ceo, a stigneš pred njena vrata obogaljen za deo državne teritorije. A nove muke tek slede.

Svaki pokušaj, svaka mogućnost da se napusti EU put bez alternative oštro se kažnjava pa ako treba i svrgavanjem s vlasti. Nad Srbijom se nadvila ista opasnost. U dva prethodna broja naša centralna tema bila je posvećena izgradnji „Južnog toka“ i bila je naslovljena kao „Bitka za ‚Južni tok‘“. Ako je iko pomislio da je reč o dobijenoj bici ili dobijenom ratu i da smo pomenutom intonacijom preterali, ljuto se prevario. Bitka i te kako traje, što se upravo moglo videti po reakciji Evropske komisije koja je zaključila da su energetski sporazum Rusije i Srbije i izgradnja „Južnog toka“ „u suprotnosti sa zakonima EU“, te da se moraju raskinuti i „ispregovarati ispočetka“. Ministarka Zorana Mihajlović je tim povodom rekla da bi, u slučaju pokušaja revizije sporazuma o „Južnom toku“, „pala srpska vlada“.

EU je ponovo zamahnula svojom gvozdenom pesnicom. Ne upuštajući se u neke nijanse i modifikacije, zaključujemo da sve pomenuto upućuje da je ovde reč o novom pohodu na Istok. Ili tačnije rečeno – pohodu na Rusiju.

Drang nach Osten!

[/restrictedarea]