DA LI JE DATUM PONOVO STIGAO

Piše Dragomir Antonić

Proletos smo slavili dobijanje Datuma. U to ime smo predali Kosovo i Metohiju, zajedno sa Srbima, njihovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Sad Branko Ružić, vrlo važan rukovodeći kadar, tvrdi da ćemo Datum dobiti januara 7522. godine

Puče kaiš na pantalonama. Neočekivano. Kako bi drugačije. Teško da bilo ko očekuje, dok ide ulicom, da mu pukne kaiš te pri sebi ima rezervni. Nezgoda mi se desila pre neki dan u Kralja Milana ulici. Centar Beograda. Pogledah u kaiš, ono ispala metalna zumba i kožni deo kaiša se odvojio od brnjice. Stavih metalni deo u džep od jakne i kroz prorez – džep je bio pocepan, što je tad delovalo kao olakšavajuća okolnost – uhvatih alku na pantalonama i tako ih držeći, a da prolaznici ne primete, nastavih ka „Elektrodistribuciji“ u Masarikovoj ulici da raspravim neke nelogičnosti na računu koji mi je poslala njihova pravna služba.

 

MAJSTOROVO GOSPODSTVO  Spuštajući se niz Ulicu Kneza Miloša, ispod nekadašnje prodavnice gumenjaka i patika „Borovo“ opazih natpis na izlogu obućarske radnje, gde je pisalo: Vršim popravke! Uđoh u radnju, nazvah dobar dan i u dnu radnje, odvojenom tezgom od prodajnog dela, primetih starijeg čoveka koji je pendžetirao cipele. Sačekah da završi posao. Kad me vide, upitah ga da li bi mi mogao pomoći. Majstor, gospodstvenog izgleda, uze kaiš, pažljivo ga osmotri sa svih strana i konstatova da je zumba zauvek nestala, ali da  kaiš može popraviti ako ima zumbu odgovarajućeg promera. Zamolih da je potraži, što on učini i reče da ju je našao, ali je žute boje i neće se slagati sa ostalim stvarima koje su srebrne nijanse. Ne volim žuto, ali kako mi je kaiš bio neophodan, setih se misli Deng Ksiao P jinga da „nije važno koje je boje mačka, nego da li lovi miševe“ i prihvatih žutu zumbu. Majstor se povuče u deo gde mu je radionica. Čekajući, primetih uramljenu diplomu o dobijanju majstorskog zvanja  obućara. Diploma izdata 1960. Na ime Despotović Zdravka, rođenog 1933. u selu Gornji Dobrić. Selo je u Jadru, opština Loznica. Shvatih da je njegova otmenost urođena, potiče od prezimena. Očuvanoj radnoj sposobnosti sigurno je doprineo i kumov izbor imena prilikom krštenja. Nekad se u Srba, kad su verovali u dobre vile suđaje, sa puno pažnje određivalo ime novorođenčetu. Kumova reč je bila presudna. Dajući mi opravljen kaiš da se opašem, reče kako on pedeset i pet godina ima obućarsku radnju, uvek je imao posla, generacije izveo na put, državu poštovao. Na život se nije žalio. Izlazeći iz radnje zadovoljan i slobodnih ruku, upitah se a šta bi državi Srbiji falilo kad bi gospodin Despotović bio savetnik ministra, ako ne i nešto više, za preduzetničke poslove ili kako se danas zovu mala preduzeća koja bi trebalo da ekonomski pokrenu Srbiju. Tako bar piše u novinama. Gospodin Despotović, za razliku od ministra privrede i njegovih savetnika, ima sopstvenog radnog iskustva u različitim društvenim sistemima i u svima je uspešno poslovao. Zna prednosti i manjkavosti svakoga od njih. Pošto je pri kraju radnog puta, sve predloge bi izneo dobronamerno i bez ličnog interesa. Na opštu korist. Bar tako ja mislim, ali kako je nevažno moje mišljenje, neću ga više ni iznositi. Važnije je šta govore – nisam siguran i da misle – strani savetnici i domaći rukovodioci, mada nekad ništa ne razumem. Da li sam nerazuman, jer ništa ne razumem, ili je njih teško razumeti zato što moraju usklađivati sopstveno mišljenje sa mišljenjem Brisela, a briselski mislioci se oslanjaju na mišljenje mudraca iz Vašingtona, čije mišljenje formiraju lobisti, pa se sve izmeša – procenite sami. Proletos smo slavili dobijanje Datuma. U to ime smo predali Kosovo i Metohiju, zajedno sa Srbima, njihovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Sad Branko Ružić, vrlo važan rukovodeći kadar, tvrdi da ćemo Datum dobiti januara 7522. godine. Gospođa iz ferarija kaže da je ona spremna da dobije 20. decembra (na drugi dan Nikoljdana primedba autora) ali se neće ljutiti ni ako dobije u januaru. Datum nema cenu.

 

[restrictedarea]

EZOTERIČNO-VIRTUELNI PRAZNIK Srbi, kao i drugi pravoslavni narodi, sve praznike dele u dve grupe: pokretne i nepokretne. Božić spada u nepokretne praznike. Uvek je sedmog januara. Vaskrs je pokretni praznik. Jedne godine je početkom aprila, druge sredinom, a treće u maju mesecu. Doduše, Vaskrs sigurno dođe svake godine i ne otima nam ništa. Donese radost, ljubav i ojača veru. U skladu sa tradicijom, moglo bi se reći da prijem kandidature za kandidatnog kandidata, u evrounijatsku udruženu organizaciju sumnjivog morala, spada u ezoterično-virtuelne praznike. Kad će biti, znaju samo posvećeni pripadnici i članovi „Isak fonda“. Januar, februar, mart i svi dani do 19. aprila prošli su u tamburanju po mozgu kako nam je Datum najvažniji i kako je najveći uspeh vlade što je uspela da ga dobije. Pogledao sam u arhivu i video izjave: premijera, prvog potpredsednika i ostalih. Tad su govorili da smo dobili Datum, a samo zavidljivci i kočničari našeg napretka tvrde suprotno. Sad predstavnici vlade tvrde da ponovo čekamo na Datum. Zavidljivci i kočničari ne tvrde ništa. Da li se radi o istom Datumu ili ih ima više? Ne znam. Znam da je juče 19. decembra bila najveća slava u Srba, Sveti Nikola. Nikoljdan došao bez glasanja, agende i odobrenja evrounijatskih parlamenata. Nema te sile koja može Svetog Nikolu sprečiti da dođe među Srbe. Hvala mu.

Setimo se o praznicima srpskih heroja koji u Hagu brane čast Srbije: prof. dr Vojislava Šešelja, dr Radovana Karadžića, generala Ratka Mladića. Molimo se za zdravlje arhiepiskopa ohridskog gospodina Jovana utamničenog u BJR Makedoniji.

[/restrictedarea]