ДА ЛИ ЈЕ ДАТУМ ПОНОВО СТИГАО

Пише Драгомир Антонић

Пролетос смо славили добијање Датума. У то име смо предали Косово и Метохију, заједно са Србима, њиховом покретном и непокретном имовином. Сад Бранко Ружић, врло важан руководећи кадар, тврди да ћемо Датум добити јануара 7522. године

Пуче каиш на панталонама. Неочекивано. Како би другачије. Тешко да било ко очекује, док иде улицом, да му пукне каиш те при себи има резервни. Незгода ми се десила пре неки дан у Краља Милана улици. Центар Београда. Погледах у каиш, оно испала метална зумба и кожни део каиша се одвојио од брњице. Ставих метални део у џеп од јакне и кроз прорез – џеп је био поцепан, што је тад деловало као олакшавајућа околност – ухватих алку на панталонама и тако их држећи, а да пролазници не примете, наставих ка „Електродистрибуцији“ у Масариковој улици да расправим неке нелогичности на рачуну који ми је послала њихова правна служба.

 

МАЈСТОРОВО ГОСПОДСТВО  Спуштајући се низ Улицу Кнеза Милоша, испод некадашње продавнице гумењака и патика „Борово“ опазих натпис на излогу обућарске радње, где је писало: Вршим поправке! Уђох у радњу, назвах добар дан и у дну радње, одвојеном тезгом од продајног дела, приметих старијег човека који је пенџетирао ципеле. Сачеках да заврши посао. Кад ме виде, упитах га да ли би ми могао помоћи. Мајстор, господственог изгледа, узе каиш, пажљиво га осмотри са свих страна и констатова да је зумба заувек нестала, али да  каиш може поправити ако има зумбу одговарајућег промера. Замолих да је потражи, што он учини и рече да ју је нашао, али је жуте боје и неће се слагати са осталим стварима које су сребрне нијансе. Не волим жуто, али како ми је каиш био неопходан, сетих се мисли Денг Ксиао П јинга да „није важно које је боје мачка, него да ли лови мишеве“ и прихватих жуту зумбу. Мајстор се повуче у део где му је радионица. Чекајући, приметих урамљену диплому о добијању мајсторског звања  обућара. Диплома издата 1960. На име Деспотовић Здравка, рођеног 1933. у селу Горњи Добрић. Село је у Јадру, општина Лозница. Схватих да је његова отменост урођена, потиче од презимена. Очуваној радној способности сигурно је допринео и кумов избор имена приликом крштења. Некад се у Срба, кад су веровали у добре виле суђаје, са пуно пажње одређивало име новорођенчету. Кумова реч је била пресудна. Дајући ми оправљен каиш да се опашем, рече како он педесет и пет година има обућарску радњу, увек је имао посла, генерације извео на пут, државу поштовао. На живот се није жалио. Излазећи из радње задовољан и слободних руку, упитах се а шта би држави Србији фалило кад би господин Деспотовић био саветник министра, ако не и нешто више, за предузетничке послове или како се данас зову мала предузећа која би требало да економски покрену Србију. Тако бар пише у новинама. Господин Деспотовић, за разлику од министра привреде и његових саветника, има сопственог радног искуства у различитим друштвеним системима и у свима је успешно пословао. Зна предности и мањкавости свакога од њих. Пошто је при крају радног пута, све предлоге би изнео добронамерно и без личног интереса. На општу корист. Бар тако ја мислим, али како је неважно моје мишљење, нећу га више ни износити. Важније је шта говоре – нисам сигуран и да мисле – страни саветници и домаћи руководиоци, мада некад ништа не разумем. Да ли сам неразуман, јер ништа не разумем, или је њих тешко разумети зато што морају усклађивати сопствено мишљење са мишљењем Брисела, а бриселски мислиоци се ослањају на мишљење мудраца из Вашингтона, чије мишљење формирају лобисти, па се све измеша – процените сами. Пролетос смо славили добијање Датума. У то име смо предали Косово и Метохију, заједно са Србима, њиховом покретном и непокретном имовином. Сад Бранко Ружић, врло важан руководећи кадар, тврди да ћемо Датум добити јануара 7522. године. Госпођа из ферарија каже да је она спремна да добије 20. децембра (на други дан Никољдана примедба аутора) али се неће љутити ни ако добије у јануару. Датум нема цену.

 

[restrictedarea]

ЕЗОТЕРИЧНО-ВИРТУЕЛНИ ПРАЗНИК Срби, као и други православни народи, све празнике деле у две групе: покретне и непокретне. Божић спада у непокретне празнике. Увек је седмог јануара. Васкрс је покретни празник. Једне године је почетком априла, друге средином, а треће у мају месецу. Додуше, Васкрс сигурно дође сваке године и не отима нам ништа. Донесе радост, љубав и ојача веру. У складу са традицијом, могло би се рећи да пријем кандидатуре за кандидатног кандидата, у евроунијатску удружену организацију сумњивог морала, спада у езотерично-виртуелне празнике. Кад ће бити, знају само посвећени припадници и чланови „Исак фонда“. Јануар, фебруар, март и сви дани до 19. априла прошли су у тамбурању по мозгу како нам је Датум најважнији и како је највећи успех владе што је успела да га добије. Погледао сам у архиву и видео изјаве: премијера, првог потпредседника и осталих. Тад су говорили да смо добили Датум, а само завидљивци и кочничари нашег напретка тврде супротно. Сад представници владе тврде да поново чекамо на Датум. Завидљивци и кочничари не тврде ништа. Да ли се ради о истом Датуму или их има више? Не знам. Знам да је јуче 19. децембра била највећа слава у Срба, Свети Никола. Никољдан дошао без гласања, агенде и одобрења евроунијатских парламената. Нема те силе која може Светог Николу спречити да дође међу Србе. Хвала му.

Сетимо се о празницима српских хероја који у Хагу бране част Србије: проф. др Војислава Шешеља, др Радована Караџића, генерала Ратка Младића. Молимо се за здравље архиепископа охридског господина Јована утамниченог у БЈР Македонији.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Hvala vam na svima, pa i ovome clanku. Nadamo se da ti “datumi” nece proterati Svetog Nikolu iz Srbije. Znate i sami, u Grckoj nema vise pravoslavnih svesenika u skolama, a deca ne smiju na liturgije.
    Kako danas stoje stvari u Srbiji, nasi veledrsci ce sami to ponuditi u Briselu, jer to bi im mogla biti ozbiljna “konkurencija.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *