Američka ambasadorka protiv Srba na Kosovu

Direktni uticaj američkih predstavnika na dešavanja na Kosovu i Metohiji do sada je dokazan nebrojeno puta, ali i pored toga Vašington se uvek pravdao čisto diplomatskim aktivnostima, ignorišući činjenice koje su svaki put dokazivale baš suprotno.

Najnoviji je slučaj američke ambasadorke u Prištini Trejsi En Džejkobson koja je komentarišući pobedu „Srpske”liste u devet opština na Kosovu, u prvom licu množine ( verovatno misleći na Amerikance i Albance ) rekla kako misli “da treba da budemo izuzetno obazrivi da nam se ne stvori situacija sa nekom Republikom Srpskom”, ali i da to što će „Srpska” voditi devet opština „neće predstavljati opasnost za Kosovo“.

Džejkobsonova se inače cele ove godine zdušno zalagala protiv bilo kakvog oblika srpske autonomije na severu Kosova, a kada je formiranje Zajednice srpskih opština postalo realnost, onda je izašla sa stavom kako „asocijacija opština na severu Kosova ne podrazumeva teritorijalnu autonomiju, već da se tu radi o procesu decentralizacije vlasti u okviru Kosova.“

Inače, pred održavanje lokalnih izbora na Kosovu, američka ambasadorka se pohvalno izražavala o vlastima u Beogradu koje su pozvale Srbe da izađu na izbore u organizaciji Prištine, objasnivši da će „ Srbi svojim učešćem moći da izaberu svoje legitimne predstavnike koje će priznati i susedi i međunarodna zajednica“. A pod „susedima“ je očigledno mislila na Srbiju.

Ambasadorka Džejkobson je posebno isticala kao pozitivne delove briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, koji se odnose na saradnju Kosova sa Srbijom u oblastima zdravstva i obrazovanja, podvukavši da će ta saradnja odsada biti transparentna, odnosno “da će novac ići ka stanovništvu u celini, a ne prema određenim pojedincima koji su u prošlosti imali koristi od toga“. Naravno, reč je ovde o novcu iz Srbije, koji je Beograd namenio Srbima sa Kosova, ali koji će, prema rečima američke ambasadorke, biti upotrebljavan i za celokupno stanovništo Kosova.

Drugi krug izbora na Kosovu je proticao pod budnim okom američke ambasade, koja je na severu, u srpskim sredinama, imala dve ekipe koje su išle od birališta do birališta, dok je više ekipa posmatrača bilo angažovano na terenima južno od Ibra, a sama ambasadorka Džejkobson je viđena na biračkom mestu u jednoj albanskoj osnovnoj školi u Prištini.

Ona je inače do sada više puta izjavljivala kako Srbija treba da prihvati realnost „nezavisnog i suverenog Kosova“, a govoreći o severu pokrajine nudila kao „pravo rešenje predlog Martija Ahtisarija o rešenju statusa Kosova, koji garantuje prava Srba na Kosovu, uključujući i pravo na mesta u Skupštini, pravo obrazovanja na maternjem jeziku prema planovima i programima Srbije, i pravo da učestvuju u izboru policije“.

Govoreći o okončanju nadgledane nezavisnosti, ona je isticala kako smatra da je „to značajno i istorijsko dostignuće za Kosovo, i nešto što treba slaviti“, ali i znak novog nivoa odgovornosti Vlade Kosova koja treba da nastavi da razvija svoje institucije kako bi obezbedila sredinu „koja garantuje toleranciju i multientičku demokratiju za sav njen narod“.

U tom kontekstu je očigledno, još pre godinu dana američki vojni portal “Stars and Stripes” ( fraza koja označava državnu zastavu Sjedinjenih Američkih Država), pisao kako SAD nameravaju da naprave vojsku Kosova, koja bi mogla da se u što skorijem vremenu priključi NATO-u. Ovaj portal je najavio pravljenje male vojske od 2.500 ljudi, kojii se trenutno nalaze u civilnim bezbednosnim snagama.

U ambasadi SAD u Prištini nisu želeli da posebno komentarišu ove najave, ali su zato dodali da Vašington podržava trenutne bezbednosne snage na Kosovu, ali i njihovo buduću reorganizaciju, koju će se sprovoditi uz pomoć savetnika iz američke armije.

Do sada je godišnji budžet postojećih Kosovskih bezbednosnih snaga iznosio oko 35 miliona dolara, od kojih su između 5,5 i 7 miliona obezbeđivale Sjedinjene Američke Države za obuku i deo vojne opreme, unifome i radio-komunikacijske uređaje. Već nekoliko godina se kosovski oficiri školuju na prestižnoj Vojnoj akademiji u teksaškom Fort Blisu, i na još nekoliko vojnih koledža u SAD. Partner Kosovskim bezbednosnim snagama je Nacionalna garda Ajove, a od pretprošle godine na samom Kosovu se održavaju kursevi podoficirima Kosovskih bezbednosnih snaga, na kojima su predavači Amerikanci.

A da nije na udaru Amerikanaca samo bezbednost Srba u novostvorenoj albanskoj državi, već i njihovo kulturno nasleđe, govori Sporazum o zaštiti kulturne svojine i nasleđa, potpisan pre dve godine između tadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton i predsednice Kosova Atifete Jahjage. Supruga Bila Klintona, koji je rukovodio bombardovanjem Srbije, tada je kao primer jednog od najlepših „kosovskih kulturnih blaga“ navela manastir Gračanicu, pri tom namerno preskočivši da kaže kako je on srpski i pravoslavni. I pored toga što se povodom realizacije ovog sporazuma još ništa konkretno nije dogodilo, do srpske populacije su procurele uznemirujuće informacije da će se baš američka ambasadorka u narednom periodu pozabaviti njime. A novac se retko kada daje bezuslovno, posebno kada je u pitanju američki novac, za koji vlasti u Prištini već duže vreme pokušavaju da promene status srpskog spomeničkog nasleđa na Kosovu, tražeći preimenovanje u „kosovske“ spomenike, bez obzira što je svima poznato da su crkve i manastire na Kosovu i Metohiji gradili srpski kraljevi, najviše kralj Milutin, i u svima se na freskama nalaze portreti srpskih vladara.

Da li će se i kako vlasti u Prištini odužiti ambasadorki Džejkobson za sve ono što je uradila, a i dalje radi na promovisanju i lobiranju za nezavisno Kosovo, za sada je još uvek rano govoriti, pošto će ona još najmanje dve godine predstavljati zvaničnu vezu Prištine sa Velikim bratom. Ipak, imajući u vidu da se mnogi trgovi i ulice širom Kosova posle 1999.godine zovu po Bilu Klintonu, Medlin Olbrajt, Vesliju Klarku, Džordžu Bušu, Vilijamu Vokeru…, možda se za koju godinu, u znak zahvalnosti za učinjeno, pojavi bar sokače Trejsi En Džejkobson.

Glas Rusije