Ustavna obmana

Piše Nikola Vrzić

Umesto da radi posao za koji je plaćen, predsednik Ustavnog suda Srbije preko novina se obračunava sa onima koji su mu se obratili da bi zaštitio Ustav čiji bi prvi čuvar upravo on morao da bude.

Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda Srbije, počinje ozbiljno da se kandiduje za krivičnu prijavu. Kako zbog obmanjivanja javnosti, tako i zbog očigledne zloupotrebe službenog položaja, budući da je svoj položaj predsednika Ustavnog suda Srbije iskoristio da bi se obračunao sa Demokratskom strankom Srbije kao strankom u postupku koji se vodi pred njegovim sudom. Tako nešto nije dosad zabeleženo čak ni u srpskom pravosuđu.

 

DVE UREDBE Elem, na kritike DSS-a da Ustavni sud Srbije ne radi ništa povodom predloga ove stranke za ocenu (ne)ustavnosti briselskih sporazuma o saučešću Srbije u izgradnji nezavisnog Kosova – kao što i ne radi – i optužbi da ne radi ono što bi morao da uradi zato što je pod pritiskom izvršne vlasti – što je i sam Slijepčević priznao, rekavši da je Sud zastao sa radom na zahtev Vlade Srbije – Slijepčević je odgovorio napadom na DSS. „Sporna uredba (o kontroli prelaska administrativne linije prema AP Kosovo i Metohija) doneta je u vreme kada je predsednik SRJ bio Vojislav Koštunica i bila je na snazi dok je bio predsednik Vlade od 2004. do 2008. godine, kao i kasnije do njenog ukidanja 22. decembra 2011. godine. Međutim, Demokratskoj stranci Srbije, za sve vreme dok je bila na vlasti, nijednog trenutka nije bila sporna njena ustavnost, jer se samo tako može opravdati njeno važenje i u navedenom periodu.“

Na ovu je optužbu za licemerje Koštunica odreagovao neuobičajeno oštro. Optužio je Slijepčevića da na „najprimitivniji način obmanjuje javnost“, da „iznosi najgrublje neistine i time sebi oduzima pravo da bude predsednik Ustavnog suda“ jer je „neko čiji je jedini cilj da poslušno ispunjava zahteve vlasti“, te da „Ustavni sud mučki ćuti o ovoj protivustavnoj uredbi“.

[restrictedarea]

O čemu se radi? Za slabije upućeni deo javnosti, početno objašnjenje: reč je o dvema različitim uredbama sa istim nazivom, Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema AP KiM. Prva uredba, ona koju spominje Slijepčević, doneta je 2002. godine; važila je sve do Briselskog sporazuma o integrisanom upravljanju granicom (IBM), posle koga je (22. decembra 2011.) doneta druga uredba, koju DSS sad osporava pred USS-om. U čemu su sličnosti, u čemu razlike između dve uredbe?

Sličnost se završava na nazivu, i navođenju mesta određenih za prelazak linije koja razdvaja Kosmet od Srbije.

Razlike su daleko ozbiljnije. O tome, uostalom, govori već i sama činjenica da je uredba iz 2002. posle IBM sporazuma morala da bude ukinuta i zamenjena novom uredbom iz 2011. godine. Prema staroj uredbi, naime, prelazak administrativne linije, izuzev što je bio ograničen na 12 pobrojanih prelaza, bio je slobodan. Nova uredba pak nalaže kontrolu i policije (kao i ranije) ali i carine, i inspekcija Ministarstva poljoprivrede…, dakle, svih onih organa koji su prisutni na bilo kom drugom graničnom prelazu Srbije, prema Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori… Pa je, je l`, otuda i protivustavna sve dok u Ustavu Srbije piše da je AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Ali nije ova uredba neustavna samo zato što je proistekla iz IBM briselskog sporazuma koji svoju osnovu ima u propisima EU o međudržavnim granicama, već je i dodatno neustavna zato što je proistekla i iz još jednog među briselskim sporazumima, onog o slobodi kretanja. A tim je sporazumom Srbija, opet kršeći sopstveni Ustav, priznala legalnost dokumenata koje izdaju vlasti nepriznate države Republika e Kosovës, pa je i u osporenu uredbu iz 2011, u članove 9, 10 i 11, unela odredbe kojima se uređuju načini na koje priznajemo ta dokumenta.

Ali izvesne nade možda ipak ima. Koštunica: „Javnost treba da zna i da su troje sudija Ustavnog suda, od kojih su dvoje bili sudije izvestioci, pisanim putem izdvojili mišljenje na zaključak Ustavnog suda da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti osporenih uredbi… To pokazuje da ima časnih sudija Ustavnog suda, a njihovo pisano obrazloženje je izvanredan primer koji dokazuje da su osporene uredbe protivustavne. Sudije izvestioci Ustavnog suda su formalno predložile da Ustavni sud donese, citiram, ‚odluke kojim će se utvrditi da osporene uredbe nisu u saglasnosti s Ustavom‘.“

I još samo da se ovo troje časnih i javno pokažu, da ih ne trpamo u isti koš sa ostalima, a onda će se možda i još poneko od ostalih setiti da čast, kojom su se i zakleli kada su postajali sudije Ustavnog suda Srbije, mora da bude ispred nečasnih naredbi kojima su izloženi…

[/restrictedarea]