Uokvirena ucena

Piše Nikola Vrzić

Nećemo znati kakve su namere EU prema Srbiji sve dok se te namere pred Srbiju ne sruče u vidu novih ucena, odevenih u uslove EU za nastavak evropskih integracija Srbije

Još samo odluka Evropske unije o usvajanju pregovaračkog okvira za pregovore sa Srbijom, odluka o održavanju prve međuvladine konferencije kojom će pregovori započeti, održavanje te konferencije, 35 odluka o otvaranju svakog od pregovaračkih poglavlja, pregovori o tim poglavljima, 35 odluka o zatvaranju svakog od tih poglavlja, procena sposobnosti EU da se i dalje širi, i na kraju pozitivna odluka svake od 28 članica EU, stoje na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Dakle, tu smo, samo što nismo, i ne lipši magare do zelene trave.

 

Tajni EU interesi Tako da se ne postavlja pitanje kada ćemo i da li ćemo uopšte biti primljeni u Evropsku uniju – ni jedno ni drugo niko živi ne zna – već je jedino pitanje: šta će nam se usput događati? Kakve će nam zahteve naši evropski prijatelji ispostavljati dok im mi budemo udovoljavali u nadi da će nas možda primiti kao sebi ravne?

E, ni to se ne zna i ne sme da se zna, osim što se zna da će, sve ono što od nas budu tražili, zatražiti zbog sopstvenih interesa u Srbiji. A ne zato što žarko žele da u Srbiji bude bolje. I jedno i drugo nam je, sasvim otvoreno i u lice, sručio EU namesnik u Srbiji Majkl Devenport. Rekao je da „srpska i platforma EU za pregovore o članstvu neće biti javni dokumenti. Niko ne treba da očekuje da će platforme moći da vidi na internetu, jer u pregovorima svaka strana ima svoje interese koje mora da zastupa“. I šta ostade od one demokratske transparentnosti kojom se EU toliko ponosi pa nam je i nemilosrdno nameće? Samo golo licemerje, iza koga stoje goli interesi s kojima ćemo se suočiti tek kada u Briselu, ili gde već, procene da je došlo vreme da nas s njima – tim sakrivenim interesima – suoče. A ako su ti njihovi interesi dobri i za naš interes, pa, zašto bi ih onda od nas sakrivali? Što će reći da, za sada, imamo samo da nagađamo šta će još, osim Kosova i Metohije, od Srbije zatražiti; učlanjenje u NATO, Vojvodinu, Sandžak i Preševsku dolinu, GMO hranu, poljoprivredno zemljište, vodu i ostale resurse, državna preduzeća poput „Telekoma“ i EPS-a i golu kožu s leđa koju će nam valjda ostaviti jer neko ipak treba i da pretekne, da radi za one njihove interese…

[restrictedarea]

Platformu njihovih namera, koja ima da ostane tajna da im namere svojom javnošću ne bi pokvarila, ne treba pritom mešati sa pregovaračkim okvirom EU za pregovore sa Srbijom, koji bi trebalo da bude usvojen na predstojećem Savetu EU 20. decembra. Trebalo bi, ali ni to nije sasvim izvesno. Spomenuti namesnik Devenport, naime, rekao je da će taj okvir „sigurno“ biti usvojen – ali – „ako zaista sve članice EU vide napredak koji očekuju povodom kriterijuma iznetih za vreme junskog zasedanja Evropskog saveta“. „Mislim“, dodao je, „da ćemo imati bazu za pozitivnu odluku“, a mi dodajemo da je to ipak samo njegovo mišljenje, koje može ali i ne mora da se pokaže kao tačno. Jer, kako je otkrio Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, „implementacija Briselskog sporazuma je za sada ključ napretka Srbije u evropskim integracijama“ a „dogovor u vezi sa integrisanjem srpskih policajaca u policiju Kosova je postignut, kao i onaj u vezi s pravosuđem, ali“ – ali – „potrebno je konkretizovati ova rešenja“. Problem je, naveo je Kacin, što se „samo jedan pripadnik policije iz srpske zajednice prijavio na konkurs koji je raspisan od strane kosovske policije“, a iako su „usvajanjem Zakona o mreži sudova de facto ukinuti sudovi Republike Srbije na Kosovu i sudovi koji su imali nadležnost nad Kosovom“, problem ostaje organizovani kriminal na severu Kosova „koji je tamo metastazirao u godinama pravnog vakuuma i u senci tzv. paralelnih struktura“.

Tek, budu li ovi problemi rešeni onako kako to EU traži, dobićemo 20. decembra ono što želimo, dakle, spisak i raspored novih ucena Srbije Kosovom (Kacin: „Normalizacija odnosa s Kosovom biće svakako praćena i tokom pregovora o članstvu“) koji se politički korektno, da manje boli, naziva pregovaračkim okvirom. I trenutno se u EU bije ljuta bitka hoće li baš sva normalizacija onog nenormalnog odnosa Srbije i Kosova, koji se uspostavlja na pregovorima u Briselu, biti strpana u pregovaračko poglavlje 35 („Ostala pitanja“) kako to želi Srbija, ili će pak kosovskog uslovljavanja biti i kroz ostala 34 poglavlja, kao što traže Velika Britanija i Nemačka. I čik da vidimo čija će da prevagne. A onda ćemo – samo malo strpljenja – videti i koji su to ostali interesi EU u Srbiji, koje EU od Srbije zasad krije…

[/restrictedarea]