Seci državu na kojoj sediš

Piše Miodrag Zarković

Proverio sam: Milorad Vučelić postao je generalni direktor RTS-a tek 1992. godine, tako da nije on u nacionalnu TV kuću primio Vesnu Dedić, koja je, prema sopstvenom priznanju, u Takovskoj 10 počela da radi najmanje godinu dana ranije. Neko drugi je, dakle, odgovoran za tu naopaku činjenicu da ženu bez ikakvog vidljivog dara za bilo kakav posao – a kamoli za televizijsko stvaralaštvo! – već više od dve decenije izdržava cela Srbija.

Šta se dešava kada se jedna takva osoba, prazna a nametljiva, susretne sa svojom potpunom suprotnošću, sa svojom antimaterijom, imali smo prilike da vidimo u nedelju, 24. novembra, kada je Vesna Dedić u svojoj emisiji „Balkanskom ulicom“ ugostila atletičara Emira Bekrića. Njihov razgovor, mada pojavno srdačan i veseo, suštinski je bio sudar dve civilizacije: jedne koja, poput raka duše, iznutra glođe srpsko društvo, i druge koja odbija da bude oglodana.

Okršaj je počeo kada je Bekrić, rođen u Beogradu marta 1991, rekao da je imao „izuzetno veselo  i ispunjeno detinjstvo“.

„Bez obzira na probleme u zemlji: sankcije, embargo i to?“, prekinula ga je voditeljka, vidno preneražena time što su devedesete nekome mogle da ostanu u lepoj uspomeni.

„Tako je“, odgovorio je Bekrić. „Moji roditelji su uvek bili tu, uz mene, i uvek su gledali da mi pruže onoliko koliko naravno mogu, ali da ja ne osetim tu krizu.“ Da ne bude zabune, roditelji mu nisu bili nikakvi kriminalci, već običan svet, vredan i požrtvovan: „Majka je radila u industriji `Grmeč`, a otac je radio u grčkoj pijaci deset godina“.

Tu se Vesna Dedić nakratko bila povukla, ali je nekoliko minuta kasnije vratila razgovor u svoj omiljeni oblik – kukanje:

„Ti, kad si se rodio, ja sam imala 21, 22 godine i već radila u ovoj kući. Ono što je meni fascinantno: odakle nekome kao što si ti, koji pripada takvoj generaciji, koja od ove zemlje maltene ništa lepo nije videla, odakle ti toliki patriotizam?“

„Mislim da se to vremenom sve više stvaralo i sve više jačalo“, uzvratio je Emir, mladić koji se, eto, drznuo da voli Srbiju. „Zaista, bez obzira na to što ste rekli, ja sam opet zahvalan zemlji i zahvalan sam na svemu što imam dan-danas…“

Vesna Dedić je tu već pogubila živce, pa ga je kreštavim glasom prekinula:

„Jao, znaš ti šta je tebi ova zemlja oduzela?! Znaš šta je meni? Ne mogu da ti pričam, nije emisija o meni. Ali ti je mnogo oduzela!“

A šta je to Srbija vama oduzela, gospođo Dedić? Da li smo vam nešto uskratili time što vas debelo plaćamo za vaše trapavo bauljanje po nacionalnoj televiziji? Da li su vam naškodile sve te plate i honorari koje, tako nezgrapni, otimate Bogu i narodu već skoro četvrt veka, baveći se pozivom čijem nijednom izazovu niste dorasli? Je li vas Srbija više izneverila onda kada vas je mladu i izrazito nedarovitu pustila na Televiziju Beograd, ili danas kada vas, sredovečnu a jednako nedarovitu, trpi iz nekog sumanutog, neobjašnjivog poriva da hrani svakog nezahvalnika poput vas?

Napravite već jednom, gospođo Dedić, emisiju o sebi, pa podelite sa nama tu muku koju kažete da proživljavate. I završite emisiju silaskom niz Balkansku ulicu. Vratite se tamo odakle ste došli u Beograd, ili otiđite u neku drugu sredinu; idite tamo gde će vas ceniti i gde vam neće oduzimati ništa od onoga što vam pripada. A za nas ne brinite. Snaći ćemo se bez vas. Naći ćemo nekog drugog da od njega „oduzimamo“ tako što ćemo ga zaposliti na RTS-u. Sva je prilika da će i nama biti bolje, da će taj neko biti sposobniji od vas; jer, manje sposoban ne može da bude.

[restrictedarea]

***

Čak ni sa izdajnicima nismo imali sreće: što je u Ukrajini Vitalij Kličko, kod nas je Vuk Drašković, koji je već uzeo da histeriše kako se Srbija navodno udaljava od EU i okreće Rusiji.

Nažalost, Draškovićeva panika sasvim je neutemeljena. Pogledajte šta se dešava u pomenutoj Ukrajini otkako je rešila da zaustavi dalje samouništavanje zvano „evrointegracije“. Pogledajte nerede i uznemirenost tamošnjih ljubitelja Zapada. Da je kod nas došlo do sličnog zaokreta, da je makar i najavljen, budite uvereni da bi Srbija već gorela! Ovako, glavni medijski narativ u Srbiji ostaje izrazito protivruski, što pokazuje i prilog dopisnice B92 iz Moskve, o navodnom nacionalizmu u Rusiji. „Parolu `Rusija Rusima` podržava 71 odsto građana“, priča novinarka B92 i, dok na ekranu čitamo natpis „Rusija: emigranti na meti“, nastavlja: „Statistike, međutim, sve češće imaju krvavu realnost. Ilegalac iz Azerbejdžana ubio je ruskog mladića, nakon čega su u moskovskom kraju Birjuljov izbili neredi i pogromi. Dva nepoznata muškarca pucala su u metrou na Dagestanca. Rastući nacionalizam i antiemigrantska osećanja rezultat su pogoršanja ekonomske situacije, propagande kako su za sve krivi drugi i rastućeg nepoverenja u vlast, smatra sociolog Lev Gudkov.“

Lev Gudkov, direktor izvesnog centra „Levada“, kreće da plete:

„Vlast je bila uverena da nacionalizam može da kontroliše, ali te mračne sile, kada jednom izađu, teško se vraćaju pod kontrolu, pogotovo u situaciji kada raste svest da je vlast nepravedna i korumpirana. Kod radikalno nacionalističkih grupa, pogotovo mladih, javlja se osećaj da oni imaju pravo da sami zavode red. Zato će ovakve eksplozije međuetničkih sukoba biti nastavljene.“

Prema tome, kada ilegalac iz Azerbejdžana ubije ruskog mladića, to se ne sme stavljati u politički ili društveni kontekst; kada nepoznati muškarci pucaju na Dagestanca, to je dokaz „ruskog nacionalizma“; i sve to biva garnirano izjavom tog Gudkova!

Kako se „devedeset dvojci“ ne omače da prenese izjave običnog sveta sa ruskih ulica?  Isto onako kako, na primer, u izveštajima sa prozapadnih nemira u Kijevu obavezno puste i izjave demonstranata: kako im ne pade na pamet da isti tretman obezbede i za ruske građane? Kad ih već optužuju za nacionalizam (koji je, izgleda, štetan samo ako je srpski ili ruski) što im ne dadoše priliku da se makar objasne, nego nam ruske građane tumači tamošnji Žarko Korać?

Zar nisu, u krajnjem slučaju, takvu priliku svesrdno pružili i „braniocima Vukovara“, koji već mesecima divljaju protiv ćirilice (a ipak izostaju prilozi o „hrvatskom nacionalizmu“)?!

Stoga ne beri brigu, Vuče Draškoviću, tvoja zločinačka zamisao o Srbiji u EU bezbedna je kao i do sada. Moskvu nam, zahvaljujući tebi i tvojim sledbenicima, ni „Južni tok“ ne može da približi.

[/restrictedarea]