Инцидент или нови почетак?

Канцеларија за КиМ на 58.Сајму књига u Београду

Пише Наташа Јовановић

Први пут је стручна јавност уобличила изјаву о ставовима са којим би преговарачки тим у Бриселу требало да разговара о српској културној баштини и институцијама културе на КиМ

Ако је на овогодишњем Сајму књига постојао простор слободе, онда се он, вољом организатора или без ње, тек нашао управо тамо где би га посетиоци у овом тренутку политичких превирања најмање могли очекивати: на штанду институције Владе Србије, тачније Канцеларије за Косово и Метохију. Равноправно са патријархом, премијером, председником скупштине, те председником Матице српске, универзитетом и члановима СПЦ-а, у богатом програму, са правом на реч, учествовала је и уметничка авангарда, патриотске организације, Срби са Косова и сви они који су се ту нашли, а пожелели да кажу своје виђење даље судбине наше јужне покрајине после потписивања Бриселског споразума. Питања која су са овог штанда покренута за седам дана трајања Сајма, морала су да, својом озбиљношћу и слободом приступа теми, потакну на размишљање како стручну јавност која је делом била укључена у програм, тако и посленике јавне речи и представнике Цркве.

КУЛТУРНА БАШТИНА ПОСЛЕ БРИСЕЛА Јер, ако су медији и пали пред Бриселским споразумом, у смислу објашњења не само шта у њему пише већ и шта из њега произлази, питање културне баштине обухваћено овим документом, не би смело да остави равнодушним најширу јавност у Србији. Отуда је питање чланства у УНЕСКУ заинтересовало све присутне, као и закључак да уколико културна баштина у бриселским споразумима буде проглашена за власништво СПЦ, аутоматски ће постати косовска, јер УНЕСКО, као такав, не препознаје верске заједнице, већ само државе чланице.

У оквиру трибине посвећене културном наслеђу Косова и Метохије после Бриселског споразума, представљен је двотомни зборник радова са научне конференције коју је у Београду почетком октобра организовала Канцеларија за КиМ. Први пут стручна јавност коју су чинили професори са универзитета, представници институција културе који се баве чувањем и заштитом културне баштине, представници државе и невладиног сектора уобличили су изјаву о ставовима који заправо представљају нацрт програма са којим би преговарачки тим у Бриселу требало да разговара о српској културној баштини и институцијама културе на КиМ. Тај документ званично је предат Канцеларији за КиМ од које је затражено да га даље проследи Влади Републике Србије. У вези са овим покренута је бурна дебата на трибини, будући да су поједини учесници инсистирали на томе да је он нереалан, да не одговара актуелној политичкој ситуацији на терену и да је заправо усмерен против Бриселског споразума. Како год, овај документ јавно је презентован, а његови потписници упутили су га на око 1.000 адреса, очекујући и даљу подршку стручне јавности која ће утицати на Владу Србије у наставку бриселских преговора који ће поводом културе и културне баштине бити одржани почетком идуће године.

[restrictedarea]

ИНЦИДЕНТ ИЛИ…? Чини се да је први пут у организацији једне државне институције отворени разговор учесника и гостију понудио толико дисонантних тонова у вези са културом и уметношћу на Косову и Метохији.

Оптужујући универзитет и институције културе са КиМ да су потпуно запоставили младе и политички неподобне ствараоце са КиМ, те да Београд већ 15 година не улаже у оно најважније – квалитетне људске ресурсе – део учесника трибине посвећене овој теми позвао је на уметничку побуну и афирмацију живота на Косову и Метохији, подсећајући да уметници са КиМ, нису само Срби са Косова, већ пре свега српски уметници. У овој живој полемици, реаговали су представник Канцеларије за КиМ Мирослав Тохољ залажући се отворено против културне дистанце коју спроводи Београд, те председник Матице српске Иван Негришорац који је јавно указао на неопходност реорганизације и јачања институција културе на КиМ.

Занимљиво је да је прошлогодишњи програм „Косово и Метохија на Сајму књига“, у оквиру којег је презентовано издаваштво и уметничко стваралаштво Срба са Косова и Метохије, био подстицајан пре свега за издаваче са територије наше јужне покрајине о чему сведочи податак да је 2013. године на Косову и Метохији објављено преко 100 нових наслова на српском језику. Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије финансирала је штампање 33 публикације. Неке од њих представљају капиталне издавачке пројекте – рецимо „Метохија“, „Етнографско наслеђе Косова и Метохије“, „Грађанска ношња у Призрену“, „Народна књижевност на Косову и Метохији“ штампана у десет томова, два тома зборника радова са научног скупа „Културно наслеђе Косова и Метохије“… Први пут је ове године за издаваче са Косова и Метохије Министарство за КиМ расписало конкурс за издавачке пројекте и ангажовало стручну комисију на чији је предлог одлучено шта ће бити штампано средствима Канцеларије. На тај начин напокон је и издаваштво Срба са КиМ постављено у одговарајући систем вредности, што је и резултирало повећањем квалитета издаваштва у целини.

Поред представљања око 40 нових књига издавача са Косова и Метохије, представе „Српске драме“ Народног позоришта Приштина, те премијерног приказивања филма Предрага Радоњића „Позориште из кутије за ципеле“, програм су пратили и наступи културно-уметничких друштава, музички програм, презентовање Џез фестивала у Косовској Митровици…

Посебну пажњу скренула је трибина посвећена 200-годишњици рођења Његоша, у оквиру које је представљена књига „Његош и косовски завет“, те отворена изложба слика Предрага Драговића „Ликовно читање Горског вијенца“, коју прати истоимена монографија. Поред поменуте, програм поводом значајног јубилеја одржан је и у Зубином Потоку, а једини научни скуп који ће окупити наше најзначајније проучаваоце Његоша, интелектуалну и уметничку елиту, биће одржан на Филозофском факултету у Косовској Митровици, под покровитељством Канцеларије за КиМ. Имајући у виду да су држава (Министарство културе) и водеће институције културе и науке (Матица српска, САНУ, универзитет) Његоша потпуно прећутале, поставља се питање да ли овако богат програм о Његошу који је реализовао Сектор за културу Канцеларије за КиМ треба посматрати на нивоу инцидента, или је управо Канцеларија за КиМ ангажована од стране Владе Републике Србије да на себе преузме организацију главних дешавања у вези са 200-годишњицом од рођења Његоша.

На крају седмодневног трајања Сајма, уредници су истакли да им је у организацији програма била жеља да штанд Канцеларије за КиМ на Сајму буде простор истинске слободе. Остаје питање да ли су са тим сагласни они који су им поклонили поверење да у претходних годину дана брину о култури и културној баштини на КиМ. Инцидент или нови почетак?

[/restrictedarea]