Zagrebačka poternica

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Hrvatska poternica za direktorom mađarskog MOL-a preti da ugrozi odnose dve zemlje

Tri meseca Zagreb je čekao zeleno svetlo koje će, shodno članu 3 stava 4 Akta o pristupanju Evropskoj uniji,Hrvatskoj omogućiti primenu svih unijskih konvencija. Najbitnije su  bile dve – Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoći u kaznenim stvarima među državama članicama Evropske unije i Protokol uz ovu konvenciju. Zagreb je 30. septembra to i dočekao. Dan kasnije, 1. oktobra, raspisao je „crvenu poternicu“ Interpola i evropski nalog za hapšenje predsednika uprave mađarske naftno–gasne kompanije MOL Žolta Tamaša Hernadija, osumnjičivši ga da je bivšem premijeru Ivi Sanaderu dao mito od 10 miliona evra za prepuštanje upravljačkih prava u INA.

 

POLITIKA PRAVOSUĐA Poternica je podignuta pošto je Županijski sud u Zagrebu Hernadiju odredio pritvor, budući da on, po prijavi hrvatske Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (Uskok) 23. Septembra, kao osumnjičeni u aferi INA – MOL, nije došao na saslušanje. Mađarska vlada je, uz to, odbila da Hernadiju uruči sedmi (poslednji) poziv hrvatskog Državnog tužilaštva (DORH) za saslušanje, upućeno šefu MOL–a preko Ministarstva pravosuđa 12. jula ove godine. Kao i prethodnih šest, pravdala ga je ponavljanjem dva argumenta – pozvala se na vlastitu istragu koju je Budimpešta 2011. godine sprovela protiv „nepoznatih počinilaca“ u slučaju INA – MOL (istraga je posle 48 dana obustavljena, a javnost u Mađarskoj obaveštena da nije pronađen „ni jedan dokaz“ koji bi nekog menadžera MOL–a povezao s davanjem mita Sanaderu), i iznova je ustvrdila da „zbog zaštite nacionalnih interesa“ poziv neće proslediti Žoltu Hernadiju. Tako je žestoki duel dve članice Unije oko hrvatske naftno–gasne kompanije INA prešao sa ekonomskog na vruć političko–diplomatski teren.

[restrictedarea]

A kako je sve počelo?

Prvi put je Hrvatska prodajom INA „krpila“ budžetski deficit u 2003. godini, kad je MOL za 25 odsto, plus jednu deonicu, platio 505 miliona dolara. Pet godina kasnije mađarski naftno–gasni gigant Zagrebu je povećao državni budžet sa novih 6 milijardi kuna, za dodatnih 22 odsto deonica INA (Sanaderova vlada tada je promenila i uslove ugovora pa je MOL dobio upravljačka prava i bez većinskog paketa akcija) dok danas MOL ima 49,1 odsto akcija u INA, a vlada Hrvatske 44,84 odsto.

Zbog raspisivanja poternice (koja je vrlo razljutila Budimpeštu) premijer Hrvatske Zoran Milanović izrazio je žaljenje, ali je konstatovao da „hrvatska vlada povodom nje ne može ništa da učini“, a predsednik Ivo Josipović ističe da je reč o pravosudnom pitanju, da je Hrvatska pravna država i da se u rad pravosuđa niko neće mešati.

U slučaju INA–MOL nije u pitanju samo korupcija i sudski proces već i pregovori koje o INA vode predstavnici hrvatske vlade i mađarskog MOL–a, u kojima Zagreb svim silama nastoji da povrati upravljačka prava nad INA. Obe strane tvrde da su od tri glavne tačke pregovora – dve vrlo problematične! Prva se tiče rafinerija u Hrvatskoj, pre svega rafinerije Sisak. Zagreb je isključiv u oceni da MOL nije ispunio obećanje i modernizovao sisačku rafineriju, dok iz mađarske energetske kompanije tvrde da MOL „nikada nije ni obećao da će modernizovati pomenutu rafineriju, nego samo da će pomoći u njenoj modernizaciji“.

Druga tema pregovora je poslovanje sa gasom što je, zapravo, pitanje u kojem se Mađarska oseća izigranom. Naime, Zagreb je 2009. s Budimpeštom dogovorio da će cena gasa postati tržišna tek kada Hrvatska uđe u EU. Isto tako, tada je ugovorom određeno i da će Hrvatska refundirati Mađarskoj neekonomsku cenu gasa. No, Hrvatska to nikad nije učinila, i taj dug danas iznosi 266 miliona evra.

Treća tačka razgovora tiče se modela upravljanja kompanijom INA. Hrvatska je i ranije iskazivala veliko nezadovoljstvo što su Mađari, u procesu rukovođenja, Upravi oduzeli većinu ovlašćenja i glavne odluke prepustili Izvršnom odboru direktora, po modelu koji se koristi u MOL–u, kojim upravlja Izvršni odbor direktora na čelu sa Žoltom Hernadijem.

Ipak, u MOL–u se nadaju da ovi pregovori konačno mogu  definisati odnos između dve energetske kompanije. „Hrvati moraju dashvate da MOL i INA nisu jedno drugom konkurencija. Konkurencija su joj OMV, Lukoil, Tifon i drugi. MOL je partner!“ kažu u budimpeštanskoj centrali kompanije.

Posle presude Sanaderu u zagrebačkom Županijskom sudu, u kojoj se kaže da je bivši premijer za mito prodao Mađarima pravo upravljanja nad vrednom kompanijom, veliko je pitanje hoće li Hrvati moći da gledaju na MOL kao na partnera. A posle raspisivanja hrvatske „crvene poternice“ Interpola i evropskog naloga za hapšenje Žolta Tamaša Hernadija – da li i Mađari INA zaista mogu smatrati – partnerom?

[/restrictedarea]