Загребачка потерница

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Хрватска потерница за директором мађарског МОЛ-а прети да угрози односе две земље

Три месеца Загреб је чекао зелено светло које ће, сходно члану 3 става 4 Акта о приступању Европској унији,Хрватској омогућити примену свих унијских конвенција. Најбитније су  биле две – Конвенција о узајамној правној помоћи у казненим стварима међу државама чланицама Европске уније и Протокол уз ову конвенцију. Загреб је 30. септембра то и дочекао. Дан касније, 1. октобра, расписао је „црвену потерницу“ Интерпола и европски налог за хапшење председника управе мађарске нафтно–гасне компаније МОЛ Жолта Тамаша Хернадија, осумњичивши га да је бившем премијеру Иви Санадеру дао мито од 10 милиона евра за препуштање управљачких права у ИНА.

 

ПОЛИТИКА ПРАВОСУЂА Потерница је подигнута пошто је Жупанијски суд у Загребу Хернадију одредио притвор, будући да он, по пријави хрватске Канцеларије за борбу против корупције и организованог криминала (Ускок) 23. Септембра, као осумњичени у афери ИНА – МОЛ, није дошао на саслушање. Мађарска влада је, уз то, одбила да Хернадију уручи седми (последњи) позив хрватског Државног тужилаштва (ДОРХ) за саслушање, упућено шефу МОЛ–а преко Министарства правосуђа 12. јула ове године. Као и претходних шест, правдала га је понављањем два аргумента – позвала се на властиту истрагу коју је Будимпешта 2011. године спровела против „непознатих починилаца“ у случају ИНА – МОЛ (истрага је после 48 дана обустављена, а јавност у Мађарској обавештена да није пронађен „ни један доказ“ који би неког менаџера МОЛ–а повезао с давањем мита Санадеру), и изнова је устврдила да „због заштите националних интереса“ позив неће проследити Жолту Хернадију. Тако је жестоки дуел две чланице Уније око хрватске нафтно–гасне компаније ИНА прешао са економског на врућ политичко–дипломатски терен.

[restrictedarea]

А како је све почело?

Први пут је Хрватска продајом ИНА „крпила“ буџетски дефицит у 2003. години, кад је МОЛ за 25 одсто, плус једну деоницу, платио 505 милиона долара. Пет година касније мађарски нафтно–гасни гигант Загребу је повећао државни буџет са нових 6 милијарди куна, за додатних 22 одсто деоница ИНА (Санадерова влада тада је променила и услове уговора па је МОЛ добио управљачка права и без већинског пакета акција) док данас МОЛ има 49,1 одсто акција у ИНА, а влада Хрватске 44,84 одсто.

Због расписивања потернице (која је врло разљутила Будимпешту) премијер Хрватске Зоран Милановић изразио је жаљење, али је констатовао да „хрватска влада поводом ње не може ништа да учини“, а председник Иво Јосиповић истиче да је реч о правосудном питању, да је Хрватска правна држава и да се у рад правосуђа нико неће мешати.

У случају ИНА–МОЛ није у питању само корупција и судски процес већ и преговори које о ИНА воде представници хрватске владе и мађарског МОЛ–а, у којима Загреб свим силама настоји да поврати управљачка права над ИНА. Обе стране тврде да су од три главне тачке преговора – две врло проблематичне! Прва се тиче рафинерија у Хрватској, пре свега рафинерије Сисак. Загреб је искључив у оцени да МОЛ није испунио обећање и модернизовао сисачку рафинерију, док из мађарске енергетске компаније тврде да МОЛ „никада није ни обећао да ће модернизовати поменуту рафинерију, него само да ће помоћи у њеној модернизацији“.

Друга тема преговора је пословање са гасом што је, заправо, питање у којем се Мађарска осећа изиграном. Наиме, Загреб је 2009. с Будимпештом договорио да ће цена гаса постати тржишна тек када Хрватска уђе у ЕУ. Исто тако, тада је уговором одређено и да ће Хрватска рефундирати Мађарској неекономску цену гаса. Но, Хрватска то никад није учинила, и тај дуг данас износи 266 милиона евра.

Трећа тачка разговора тиче се модела управљања компанијом ИНА. Хрватска је и раније исказивала велико незадовољство што су Мађари, у процесу руковођења, Управи одузели већину овлашћења и главне одлуке препустили Извршном одбору директора, по моделу који се користи у МОЛ–у, којим управља Извршни одбор директора на челу са Жолтом Хернадијем.

Ипак, у МОЛ–у се надају да ови преговори коначно могу  дефинисати однос између две енергетске компаније. „Хрвати морају дасхвате да МОЛ и ИНА нису једно другом конкуренција. Конкуренција су јој ОМВ, Лукоил, Тифон и други. МОЛ је партнер!“ кажу у будимпештанској централи компаније.

После пресуде Санадеру у загребачком Жупанијском суду, у којој се каже да је бивши премијер за мито продао Мађарима право управљања над вредном компанијом, велико је питање хоће ли Хрвати моћи да гледају на МОЛ као на партнера. А после расписивања хрватске „црвене потернице“ Интерпола и европског налога за хапшење Жолта Тамаша Хернадија – да ли и Мађари ИНА заиста могу сматрати – партнером?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *