Mi i svet, II – Imperija nadire

Piše Milovan Danojlić

Odlika je silnika da sebi svašta dopušta i da se ni za šta ne kaje. On danas nastupa kao sveznajuće i svemoguće božanstvo koje nikome ne polaže račun za ono što čini. Ubeđen je da mu je pamet u upravnoj razmeri sa vojnom i tehnološkom opremljenošću i da ga je Proviđenje zadužilo za usrećenje ljudskog roda

Aljende, Kastro, Čavez, Evo Morales, Gbagbo, Milošević , Karadžić, Sadam Husein, Gadafi, Ahmadinedžad, Bašar el Asad, neki su od svetskih vođa koji su se, tokom minulih decenija, našli na udaru Imperije. Svako ko dospe na njenu crnu listu pobuđuje moju živu naklonost. (Znam da oni od mojih simpatija nemaju koristi; ja je imam. Njihovo postojanje greje dušu). Skup je raznovrstan, i ne bi se dao okupiti na istoj crkvenoj službi. Među njima ima autoritarnih upravljača i demokratski izabranih predsednika, levičara i desničara, despota po vokaciji ili po sili nesrećnih prilika. Zajednička im je neposlušnost samoproglašenom planetarnom Gazdi, i tvrdoglavost u nastojanju da sačuvaju nezavisnost država na čijem su se čelu našli. Neposlušnost je, po merilima postmodernih moćnika, smrtni greh. Nedostatak dobrog ropskog vaspitanja neki od pobrojanih su platili životom, neki su dopali tamnice, a neki proživeše vek noseći glavu u torbi.
S vremenom se, malo-pomalo, navikosmo na prizore razbojničkog nasilja u ime jednog, svevažećeg, na Olimpu potvrđenog shvatanja demokratije i tzv. ljudskih prava. Mirimo se sa pedagoškim pripremama bombardovanja zemalja nespremnih da marširaju pod dirigentskom palicom Velikog Brata. Agresiji, po pravilu, prethode duge propagandne kampanje, u kojima gutamo koktele sačinjene od poluistina, drskih laži ili istina predstavljenih izvan konteksta i bez poštovanja proporcija. Naposletku, nehotice počnemo misliti onako kako to žele profesionalni ispirači mozgova. Dakako, čovek se može odreći obaveštenja koja mu daju novine i televizija. Ja sam, pod komunistima, apstinenciju terao po dva-tri meseca, da se, na kraju, vratim štetnoj navici, ako ni zbog čega drugog, ono zbog bioskopskog programa i meteoroloških prognoza. Svet je pun gnusoba i podvala, ali, da bismo živeli, moramo s njim održavati kakvu-takvu vezu. Ako ne mogu saznati šta se uistinu zbiva u Eritreji, Obali Slonovače, Libiji i Siriji, bar ću naslutiti šta nam sprema Imperija. I kao što ja o svetu znam ono što mi Gazda, preko svojih glasila i agencija predoči, tako i te zemlje, o Srbiji, znaju samo ono što im je, istim kanalima, dotureno. Antologijski primeri ovakvog izveštavanja su leševi iz temišvarske mrtvačnice, Sadamovo tajno oružje pokazano na sednici Saveta bezbednosti, raketiranje Markala pod nemogućim uglom, Gadafijevi masakri, smotra streljanih u Račku, bojni otrovi Bašara el Asada, na čiju se upotrebu mesecima čekalo… I opet, ovim nismo vakcinisani protiv sutrašnjih propagandnih laži. Računamo da, ipak, nije sve izmišljeno. I pored oslanjanja na tobožnji smart power Imperija se pokazuje prilično neinventivna u obrazlaganju svojih pohoda na ostatak sveta. U konfekcijskom fabrikovanju optužnica koristi iz daleka vidljiv beli konac.

[restrictedarea] Sila zaglupljuje.
Imperija, uz škrgut zuba, preti jakima, a udara na slabe. Njene su žrtve zemlje sa rovitim unutrašnjim stanjem, ekonomskim teškoćama i međunacionalnim sukobima. Nju privlači smrad raspadanja, pohodi su joj lešinarski. I dok šakali čiste prirodu, ovi, imperijalni, zagađuju ono što je već zagađeno. Nakon svake „humanitarne intervencije“ loše stanje postaje još gore. Uskraćenja u oblasti ljudskih prava zamenjuje krvavo bespravlje, podnošljiv suživot u uslovima ograničene slobode nesmetano krvoproliće zavađenih plemena. Demokratija, zavedena tenkovima i raketama, daje gorke plodove. Sloboda nasilja nad pojedincem je, u diktaturi, bila u nadležnosti represivnog aparata države; u import-demokratiji i ona se demokratizuje, dobija svenarodni zamah. Nema sedmice da njen trijumf stotinak nedužnih ljudi ne plati životom.
Odlika je silnika da sebi svašta dopušta i da se ni za šta ne kaje. On danas nastupa kao sveznajuće i svemoguće božanstvo koje nikome ne polaže račun za ono što čini. Ubeđen je da mu je pamet u upravnoj razmeri sa vojnom i tehnološkom opremljenošću, i da ga je Proviđenje zadužilo za usrećenje ljudskog roda. Međunarodne zakone poštuje kad mu odgovaraju, i veselo ih krši kad god mu zatreba. Kao dežurni policajac ispred apsane, neprestano drži prst na obaraču. Pošto je, prema svojoj pameti, znanju i iskustvu, postavio jedino važeće standarde „demokratije“ i „ljudskih prava“, ne mora se obazirati na lokalne prilike i nasleđe, sem u slučaju zemalja koje raspolažu bogatim izvorima nafte. Njegove moralne, društvene, političke i ekonomske norme, samim tim što su njegove, imaju univerzalnu važnost. Njegova valuta je zlatna podloga svetskog monetarnog poretka, pa je doštampava i rastura u neograničenim količinama. Njegov spoljašnji dug je dostigao iznos od dvanaest hiljada milijardi evra. Upoređena sa takvim rasipništvom, Grčka liči na skromnog, obazrivog štedišu. Dakako, Quod licet Iovi, non licet bovi ili, slobodno prevedeno, Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno gelipteru.
Takav spoj arogancije, neznalaštva i mesijanske agresivnosti opasna je eksplozivna smesa koja bi se, svakog časa, mogla aktivirati. Čudovište nas je već zakačilo repom, rasulo otrov po njivama i baštama na jugu zemlje, udvostručilo broj obolelih od leukemije i raka, i sad bi da nam, u ime Progresa, naturi genetski modifikovanu poljoprivrednu proizvodnju, da nas dokrajči. Senka nemani pada na sve što govorimo, činimo i mislimo. Iako se nikad ne kaje, silnik i sam, ponekad, uviđa da je pogrešio u procenama i postupanju, da bi, istog časa, velikodušno prešao preko svoje gluposti. On je i tužilac, i branilac, i sudac, u njegovoj ruci su i nož i pogača. Na usluzi su mu brojni poslušnici, na život i smrt zakleti saveznici, kao i mali plaćenici u civilnom društvu, na terenu. Da bi se zaklonili od opasnosti, pokoreni pribegavaju žalosnoj mimikriji, nastojeći da se sa čudovištem sprijatelje. Taktiku primenjuje i deo naše upravljačke elite, zaboravljajući da je prvi uslov prijateljevanja ravnopravan položaj, i da se šut s rogatim, i tamo gde ima dobre volje, nikad neće razumeti.
U svetu drskog bezakonja i despotske svojeglavosti čoveka obuzima gađenje prema javnom životu, i prezir prema svemu što javno mnjenje olako prihvata. Pored plaćenika, silniku na usluzi stoje i neki dobronamerni, prostoumni pojedinci, kojima je V. I. Lenjin nadenuo ime korisne budale. Bez idealista, koji ozbiljno uzimaju priču o demokratiji i ljudskim pravima, osvajačko napredovanje Imperije išlo bi mnogo sporije. Ona nastupa u ime visokih ideala onako kako je, u prolećnom razdoblju kolonijalizma, mahala Biblijom, i kako su nas, do juče, zamajavali komunističkim projektom raspevane budućnosti. Komsomolce i skojevce zameniše čikaški momci. Planeta treba da postane bezobalni tržni centar liberalnog kapitalizma. Individualne odlike su nepoželjne, nacionalne tradicije prevaziđene.
Svaka ideologija sužava svest, odvaja nas od istinskog života, omalovažava stvarnost u ime fikcije. Silnik, koji nam probija uši i zagađuje mozak kao avangardista srećne sutrašnjice, sva svoja prava zasniva na trenutnoj moći. Njegov zahtev da promenimo svest ima sasvim praktičan cilj. Pojedince i narodne zajednice treba svesti na zajednički imenitelj umanjenog postojanja, izagnati ih iz istorije u kojoj imaju egzistencijalno uporište. Taj korak, kako god naša prošlost bila mučna i nevesela, ne vodi u slobodu, nego u ništavilo i bespuće.
Živimo u eposi beščašća, poniženi i osramoćeni, a najveća je sramota ne biti svestan sramote, ili se miriti sa njom. [/restrictedarea]