Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Ratko Paić
Kada je premijer Srbije Ivica Dačić juče povodom polaganja venaca srpskim i ruskim vojnicima na dan oslobođenja Beograda od nacističkih okupatora ispravno primetio da je „zaborav prvi korak u gubljenju slobode“, jedino je zaboravio da kaže da je današnja Srbija, u skladu sa tom njegovom definicijom, u značajnoj meri ponovo izgubila slobodu, kao da je okupirana. Barem ako se posmatra stanje u medijsko-informativnom smislu.
Izveštavanje o tom datumu se na većini televizija završilo samo sa kraćim prilogom o polaganju venaca na spomen-groblju, a gradska televizija Studio B je jasno pokazala gledaocima koliki je nemar i zaborav zadesio spomenike oslobodiocima. Posebno bizaran je bio prvi program Radio-televizije Srbije, na kome smo baš juče, umesto o oslobodiocima, mogli videti samo dosta podataka o austrijskom princu i vojskovođi Eugenu Savojskom, po kome je bila nazvana SS dobrovoljačka divizija „Princ Eugen“, koja je inače bila sastavljena od nemačkog stanovništva iz Vojvodine. Međutim, u svom omalovažavanju dana oslobođenja, verovatno je najdalje otišla televizija B92, na kojoj je prilog o istorijskom datumu oslobođenja Beograda bio emitovan tek negde između 32. i 33. minuta, onako usput na samom kraju glavne informativne emisije.
A o kakvom važnom događaju je reč, govore podaci da je u višednevnim borbama za Beograd poginulo oko 3 hiljade jugoslovenskih vojnika i oko 1000 pripadnika Crvene armije, uz višestruko veći broj ranjenih, čime je konačno oslobođen glavni grad Srbije i Jugoslavije posle četvorogodišnje nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Inače, na jučerašnjoj ceremoniji odavanja počasti oslobodiocima, predsednik Nikolić je u knjigu Spomen-groblja upisao reči – «Da nije bilo vas, u Srbiji se ne bi rađala deca, a rađaju se čestita i ponosna deca Srbije, koja vas nikad neće zaboraviti», a takođe je položio i venac na spomenik pripadnicima Crvene armije koji su učestvovali u oslobađanju Beograda, na kome je bilo napisano «hrabrim ruskim saborcima».
A premijer Dačić je u spomen-knjizi napisao sledeću posvetu – «Oslobodioci Beograda, pripadnici partizanske vojske i Crvene armije, zaslužuju da večno budu deo kolektivnog sećanja građana Beograda i Srbije. Nama je obaveza jedino da tu slobodu čuvamo i od zaborava i od nekih novih zavojevača».
Pa ipak, premijer je tom prilikom čini se propustio da primeti svoju sopstvenu nedoslednost. Jer ako slobodu, kako je rekao Dačić, «treba da čuvamo od nekih novih zavojevača», onda je pomalo nelogično da on u isto vreme poziva građane Srbije da izađu na kosovske izbore koje su raspisali upravo neki novi zavojevači, i to po svom separatističkom «ustavu», i po svojim zakonima.
Isto tako, kada je Dačić pravilno konstatovao da je «zaborav prvi korak u gubljenju slobode», on je pri tom jedino propustio da kaže da je onda u tom slučaju, s obzirom na količinu zaborava u domaćoj javnosti, Srbija već sada u priličnoj meri ponovo izgubila slobodu. U suprotnom slučaju, juče se ne bi desilo da dan oslobođenja Beograda ni na jednoj televiziji ne bude prva vest u informativnim emisijama. A da ne govorim o svečanim koncertima i prigodnim manifestacijama, koji su takođe potpuno izostali.
Ono,što je Dačić rekao,i,upisao u knjigu sećanja,toliko je suprotno aod onog,što je učinio zemlji i narodu.Ko će se sećati i pamtiti,kada mlade nisu podsetili,dokumentarnom emisijom,nekim filmom o oslobođenju Beograda.Nekada smo 20 oktobra gledali,baš film”oslobođenje Beograda”.Zar,mladi Crvenoarmejci,njih 1000,naših,3000,koji položiše svoje živote za slobodu,tog istog grada,nisu zaslužili mnogo više,od te šturosti isuvoparnosti.U,uđbenicima više nema ništa,o mnogim herojskim borbama,kao što se pobijaju i zverstva nemaca.A,tek Toma,Nikolić,”da nije bilo vas nebi se rađala deca,a rađaju se pametna”.Zaista,možda bi i bilo tako,da nije raznoraznih edukacija,Petnica,i,vere da je zapad sve sto nam treba,da će ispuniti sva očekivanja mladih.A,mi znamo i osećamo,da smo već u poodmakloj fazi ropstva.Da su dostojni sebe,svoje prošlosti,dan je trebao biti ispunjen dokumentovanom pričom,odugom,teškom četvorogodišnjem ratu.Moguće,zamerili bi se ,mami Merkel,Evropa bi ih kaznila,a tek Amerika,koja nas žešće bombardovala1944,i od samih nemaca.možda bi kao 1999,ponovo poslala”Milosrdnog Anđela”.Poslali su nam,nametnuli Krstića,produkt njihovog obučavanja,koji će napraviti teže no što su to činile bombe.Bilo kako bilo,žalosno je da smo mi kolonija ubilačko-prostačke,nezasite Amerike.Jadni smo,osiromašeni,pokradeni od bogatih,zakinuti u našem lepom obrazovnom sistemu,u veri u poverenju u ljude,čak i u svoje vlastito postojanje.Svi mediji,štampa,sve je u službi gospodara,još nam žele uzeti i vlastitu misao i zdravo rasuđivanje,poslednja violina u orkestru i ona se polako razbija.Na kraju,Večna slava i veliko hvala svim borcima za slobodu!-Smrt fašizmu,sloboda narodu! luna.
TV je ne narodna nego inostrana većina novina su u službi ne naroda već domaćih a i stranih političkih mentora.Evo primera probajte nešto loše ali iskreno istinito i bez vređanja objaviti u KURIRU neće vam biti objavljeno.Promenite mel i ime i nahvalite Vučiće da je on najbolji političar otkada Srbija postoji i verovatno će i on dobiti neku ulicu u centru Beograda ekspresno će biti objavljeno.A ko pita narod što je sve poskupelo otkada su ovi domoljubi došli na vlast.Kaže gospodin biće nam bolje od 2015 ha ha ha kome običnom narodu ne,poštovani molim svakog da mi se javi da mi kaže koje od političara od 1991 otišao u zatvor za krađu korupciju pa sam ministar policije nije vratio torbu sa sitnih milion keša.Toma dipolma nezna demu je fakultet jedva čita referate koji su mu napisani.Hoćeli takvi doneti SRBIJI dobitak ja neverujem i sve se više bojim za moje četvoro dece.
Neobično sam zahvalan LUBI na zaključak o listu KURIR,imam
gorka iskustva sa istim listom.Želio sam da komentiram
jedan članak o gospođi Dejani Budisavljević ženi austrijanki
koja je spasila 12000 hiljada srpske dece iz ustaškog logora
u Jasenovcu,doslovno ispod ustaškog noža,nadalje i komentar i
skretanje pažnje na jedini,baš jedini logor na svetu koji je
postojao isključivo za decu,na ustaški logor u JASTREBARSKOM,
tridesetak km. daleko od Zagreba.Nisu hteli da objave ni slova
ni redka.Ukucajte na Googlu JASTREBARSKO,ne znam zašto nisu
hteli ali nisu objavili.
List “Kurir” (kao i ostala žuta štampa u službi nesrpskog režima!),nikada neće objaviti ništa što bi našem narodu moglo otvoriti oči,da vide koji izrodi vode ovu našu Srbiju!Zato ih i ne čitam!
Kakav smo to mi narod kada ne postujemo svoje pretke? Zrtvovali su se za nas a bogme i za druge. Postoji jedna prica oko toga sta su prvo crvenoarmejci pitali vodje nase vojske. ,,A gde je Mustafa?,,. Nastupio je tajac. Tuc muc i na kraju je dato objasnjenje da je nastradao u ,,provali gestapoa,,. Naravno Rusi nisu u to poverovali, znali su pravu istinu. Mustafa Golubic od oca Ahmeta i majke Nure, Srbin muslimanske veroispovesti. Mnogo postenih i hrabrih dalo je svoje zivote za nasu dobru buducnost. Nemamo prava da ih zaboravimo. Puno toga je skriveno po prasnjavim dokumentima. Treba ih citati.
Zaista,kad se nađemo u ovakvoj situaciji kad vas sa svih strana
bombarduju raznim dezinformacijama,poluistinama,zluradim komentarima u javnim glasilima,diskusijama raznih stranaka,nevladinim organizacija,nameće se pitanje o kojem narodu i kojem ratu je reč.
Da li o nekom nestvarnom narodu ili o nama Srbima u našoj zemlji Sbiji,svugde neke negacije i sklanjanje istine,potcenjivanje naših
žrtava,i žrtava naših prijatelja.Istina je da je vojska SSSR-a i
jedinice JNA oslobodila Beograd i nastavila da proteruje fašističke
osvajače iz naše zemlje.Velikim žrtvama je izvojevano oslobođenje
zemlje.Počela je obnova i izgradnja zemle,školovao se potreban kadar,radilo se sa elanom i sa ljubavlju,vidio se procvat i
veliki napredak u svim sferama života,apsolutno u svim sferama.
Da bi nam sada došla “demokratija”koja je sve to rasturila,
uništila,koja nam kaže da je ta borba,i taj rad nepošten i
nestvaran,tako reći zločinački.A,razni dušebrižnici i ovih i
onih boja grabe li grabe otimaju i blate.
Otimaju nam Kosmet,manastire,jezik,pismo,prisvajaju naučnike.
svaka ala hoće nešto da nam otme,obezvredi.
Otrgnimo se i pokažimo da smo svoji na svome,okrenimo se stvarnim
prijateljima koji će nas gledati kao ljude,poštene i radne,a i mi
njih tako da poštujemo,ili ćemo završiti u zaboravu,postaćemo
Hazari,U pamet ljudi u pamet se uzdajte Srbi.
Izgleda da se Vučić i Dačić stide što su braća Rusi 44.g. oterali iz Beograda njihove nove prijatelje!Ko ih ne zna,mogao bi pomisliti da imaju obraz!
Zelim da se osvrnem na neke delove u ovom clanku a vidim da se ista stvar ponavlja i u nekim komentarima.
Izvesni istoriski dogadjaji su izgleda vec izbledeli ili nejasni mnogima. Ja sam svedok dogadjaja tih vremena.
Ja sam se zatekla kao izbeglica iz NDH u Kovinu iz kojega smo
posmatrali borbe tj. uzareno nebo od katjusa u borbi za Beograd.
Dan i noc su borbe trajale. Kovin je bio oslobodjen kada su poslednji Nemacki vojnici napustili mesto i za njima nemacki mestani. Stab Crvene Armije je bio u nasem stanu i tu smo imali proslavu u momentu kada je Beograd oslobodjen.
U tom mestu celu nedelju dana nije bilo nikakve vlasti ili vojske osim Rusa. Pitali smo se ko ce to da dodje – cetnici ili partizani?
Nije tada postojala nikakva jugoslovenska oslobodilacka vojska
ili se bar tako nije zvala. To ime je dobila tek kasnije.
Po svemu, Crvena Armija je oslobodila taj deo zemlje. Sve drugo je bilo po dogovorima o raznim interesnim sferama. Tako je doslo i do toga da je postojao “Sremski Front’ sto jos uvek nije rasvetljeno. Zasto je Jasenovac i dalje radio punom parom?
Bila sam svedok ‘saveznickog’ bombardovanja 1944. Svakim danom se bezalo i ne secam da je neka gerila postojala u tom kraju. Sada se pojavljuje nesto kao ‘Jugoslovenska oslobodilacka vojska’ nakon sto su Rusi obavili deo posla.
To mi lici na reviziju istoriskih dogadjaja na terenu.
Ja sam jedna koja sam izbegla od noza iz NDH. Moja familija nije imala tu srecu. Sada sam svedok obnova nove NDH a ja opet kao izbeglica.
Savetujem prezivelima da pisu – da nam drugi ne pisju istoriju.
Svaki preziveli Jevrej to radi i drze predavanja gde god stignu.
Ovaj moj komentar je malo udaljenod glavne teme ali ipak mislim da je bilo potrebno da dam svoj prilog kao svedok vremena.
Osvestila sam se ipak konacno kada smo kao Srbi opet napadnuti ovog poslednjeg rata ali jos gnusnije. Mediji su obavili
glavni posao protiv srpskog naroda. Vise se ne dobijaju bitke na bojnom polju vec – perom.
Svaka čast i veliko hvala za Vaš komentar!Vi koji ste preživeli 2.sv.rat i svojim očima gledali ko je i kako oslobađao Srbiju,ne smete ćutati jer ovi današnji silnici,naslednici nepomenikove atisrpske politike,uz pomoć naših vekovnih neprijatelja pokušavaju uništiti sve što ima ikakve veze sa srpstvom!Nepomenik i njegove dugogodišnje obmane,još uvek žive u njihovim srcima!
Protiv tajnosti i lazi jedina prava borba je istina, svakom dostupna. Istorija i nasi preci borili su se za to i nasa obaveza je da o tome govorimo sve sta znamo. Arhivska dokumenta su manje vise dostupna, treba ih citati. Skrivena istorija znatno je drugacija od one zvanicne. Zna se ko je za Srbe ustanovio Drinu kao granicu. Republika Srpska je noz u srce vatikanu.
Kada je oslobodjen Beograd crvena armija krenula je dalje i nije bilo nikakvih problema da nemacke ostatke od armija E i Aleksandra fon Lera jednostavno oduva. Broz, koga su Rusi i tadasnji saveznici doveli na vlast, mobilise srpske muskarce i salje ih na sremski front. Zna se sta se desavalo na njemu.
Prvi vojnik tadasnje jugoslovenske oslobodilacke vojske koji je usao u Zagreb bio je Jovan Ilic iz mog sela. U Trst je takodje medju prvima. Vratio se i o svemu je nama deci o tome pricao.
Da nisu ubili Mustafu Golubica verujte da bi istorija na ovim prostorima bila drugacija.