Izlog knjige

Milovan Đilas

„Knjiga o Njegošu“

„Oktoih“, Podgorica,
„Štampar Makarije“, Beograd, 2013.

Tokom svojih zatvoreničkih dana Đilas je napisao „Knjigu o Njegošu“, koja je nedavno objavljena u izdanju podgoričkog „Oktoiha“ i beogradskog „Štampar Makarija“. Da li se može reći da je Njegoš za Đilasa bio duhovni otac, ponajbolje se može utvrditi iz ove rasprave koja stiže na godišnjicu rođenja Petra II Petrovića Njegoša, čije delo, život i smrt, kako vreme odmiče, postaju sve veća zagonetka i izazov. O besmrtnom Vladici i njegovoj umnoj i viteškoj Crnoj Gori Milovan Đilas piše opsežnu studiju, u kojoj analizira Njegoševu ličnost, od njegovih mladićkih dana do potonje ure, njegovo stvaralaštvo i crnogorske istorijsko-političke prilike toga vremena, i to koristeći se brojnim pisanim izvorima i često replicirajući najznačajnijim Njegoševim tumačima. S istančanim kritičkim patosom Đilas se upušta u razmatranje uzdignutosti Njegoševih filozofskih ideja i poetskih nadahnuća i, iako neretko oštrog pera, pokazuje ne samo priličan stepen saosećanja i razumevanja za karaktere i protagoniste delā našeg najvećeg pesnika, nego i prozire sveukupnu tragičnost i uzvišenost ljudskog bivstvovanja.

Laura Alkoba

„Mala argentinska priča“

„Arhipelag“, 2013.

Laura Alkoba, novo veliko ime francuske književnosti, napisala je izuzetan roman u kojem pripoveda o svom odrastanju u Argentini u vreme vojne hunte pre nego što će sa majkom emigrirati u Francusku. Roman „Mala argentinska priča“ donosi snažnu autobiografsku priču o argentinskoj vojnoj diktaturi sedamdesetih godina. Roman je ispričan iz ugla devojčice koja se sa svojim roditeljima našla u samom središtu organizovanog otpora vojnoj hunti.
Knjiga koja je autorki donela veliki francuski i evropski uspeh. Posle španskog, engleskog, nemačkog i italijanskog izdanja, gde je imala velike tiraže i odlične kritike, delo se sada pojavljuje u Srbiji. Ovo je prvi prevod nekog romana Laure Alkobe (živi u Parizu, gde je profesor španske književnosti na Univerzitetu „Pariz X-Nanter“) na srpski jezik.

„Slovo ljubve“ Stefana Lazarevića, despota srpskog

Fondacija SPC, 2013.

Izdavačka fondacija Srpske pravoslavne crkve Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke predstavila je u sredu, u zgradi Skupštine grada, ilustrovanu monografiju „Slovo ljubve“ despota Stefana Lazarevića, posvećenu jednom od najznačajnijih teoloških i književnih dela srpskog srednjeg veka.
Delo despota Stefana Lazarevića nastalo na početku 15. veka je slavna pesničko-bogoslovska poslanica – Reč o ljubavi poznatija kao „Slovo ljubve“, podsetio je urednik izdanja protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović, govoreći o knjizi koju je priredio i ukrasio slikar Božidar Bole Miloradović. .hu
Knjiga ima tri celine. Prva, „Slovo ljubve“, najvećim delom obuhvata fonetske transkripcije i prevode ovog velikog dela, druga se sastoji iz prevoda despotovog dela na strane jezike, dok treća „Slovo o slovu“ sadrži izbor iz bogoslovskih i književnih analiza despotovih spisa naših najeminentnijih naučnika i umetnika.

 

Koviljka Tišma Janković

„Pisma Tari“

„Sajnos“, Novi Sad, 2013.

Prozaista i prevodilac Koviljka Tišma Janković ovaj put čitaocu nudi tematski i oblikovno nekovencionalno štivo – nefikcionalan, dokumentarno-ispovedni spis o svome doživljaju agresije NATO alijanse na našu zemlju u proleće 1999. godine. Tara iz naslova je autorkina unuka kojoj baka piše pisma iz zajedničkog „grotla uzavrelog veka“ (Z. Kocić), pisma koja će Tara možda čitati u nekom budućem vremenu…

 

Nebojša Vasović

„Zar opet o Kišu?“

„Konras“, Beograd, 2013.

„Da bi saznao gde je centar moći, samo se raspitaj: koga ne smeš kritikovati.“ Ovu rečenicu, kao svojevrsni „prolog“ i uvod u svoje delo, autor upućuje čitaocu, opominjući ga i podstičući njegovu radoznalost. Već i sam naslov ove britke i polemičke knjige, koja govori koliko o srpskoj književnosti i njenim protagonistima, toliko i o književno-društvenoj čaršiji i njenim akterima, upućuje na izvesnost da je ovde reč o svojevrsnom nastavku knjige istog autora, a pod naslovom „Lažni car Šćepan Kiš“ (izdanje beogradske „Narodne knjige“, 2004), knjige koja je dramatično uskovitlala ne samo naš književni život, već uznemirila duhove u široj javnosti, u čijem je jednom delu pak bila ocenjena kao provokativna i ideološko-politički „nekorektna“ knjiga.