Излог књиге

Милован Ђилас

„Књига о Његошу“

„Октоих“, Подгорица,
„Штампар Макарије“, Београд, 2013.

Током својих затвореничких дана Ђилас је написао „Књигу о Његошу“, која је недавно објављена у издању подгоричког „Октоиха“ и београдског „Штампар Макарија“. Да ли се може рећи да је Његош за Ђиласа био духовни отац, понајбоље се може утврдити из ове расправе која стиже на годишњицу рођења Петра II Петровића Његоша, чије дело, живот и смрт, како време одмиче, постају све већа загонетка и изазов. О бесмртном Владици и његовој умној и витешкој Црној Гори Милован Ђилас пише опсежну студију, у којој анализира Његошеву личност, од његових младићких дана до потоње уре, његово стваралаштво и црногорске историјско-политичке прилике тога времена, и то користећи се бројним писаним изворима и често реплицирајући најзначајнијим Његошевим тумачима. С истанчаним критичким патосом Ђилас се упушта у разматрање уздигнутости Његошевих филозофских идеја и поетских надахнућа и, иако неретко оштрог пера, показује не само приличан степен саосећања и разумевања за карактере и протагонисте делā нашег највећег песника, него и прозире свеукупну трагичност и узвишеност људског бивствовања.

Лаура Алкоба

„Мала аргентинска прича“

„Архипелаг“, 2013.

Лаура Алкоба, ново велико име француске књижевности, написала је изузетан роман у којем приповеда о свом одрастању у Аргентини у време војне хунте пре него што ће са мајком емигрирати у Француску. Роман „Мала аргентинска прича“ доноси снажну аутобиографску причу о аргентинској војној диктатури седамдесетих година. Роман је испричан из угла девојчице која се са својим родитељима нашла у самом средишту организованог отпора војној хунти.
Kњига која је ауторки донела велики француски и европски успех. После шпанског, енглеског, немачког и италијанског издања, где је имала велике тираже и одличне критике, дело се сада појављује у Србији. Ово је први превод неког романа Лауре Алкобе (живи у Паризу, где је професор шпанске књижевности на Универзитету „Париз X-Нантер“) на српски језик.

„Слово љубве“ Стефана Лазаревића, деспота српског

Фондација СПЦ, 2013.

Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке представила је у среду, у згради Скупштине града, илустровану монографију „Слово љубве“ деспота Стефана Лазаревића, посвећену једном од најзначајнијих теолошких и књижевних дела српског средњег века.
Дело деспота Стефана Лазаревића настало на почетку 15. века је славна песничко-богословска посланица – Реч о љубави познатија као „Слово љубве“, подсетио је уредник издања протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, говорећи о књизи коју је приредио и украсио сликар Божидар Боле Милорадовић. .hu
Књига има три целине. Прва, „Слово љубве“, највећим делом обухвата фонетске транскрипције и преводе овог великог дела, друга се састоји из превода деспотовог дела на стране језике, док трећа „Слово о слову“ садржи избор из богословских и књижевних анализа деспотових списа наших најеминентнијих научника и уметника.

 

Ковиљка Тишма Јанковић

„Писма Тари“

„Сајнос“, Нови Сад, 2013.

Прозаиста и преводилац Ковиљка Тишма Јанковић овај пут читаоцу нуди тематски и обликовно нековенционално штиво – нефикционалан, документарно-исповедни спис о своме доживљају агресије НАТО алијансе на нашу земљу у пролеће 1999. године. Тара из наслова је ауторкина унука којој бака пише писма из заједничког „гротла узаврелог века“ (З. Коцић), писма која ће Тара можда читати у неком будућем времену…

 

Небојша Васовић

„Зар опет о Кишу?“

„Конрас“, Београд, 2013.

„Да би сазнао где је центар моћи, само се распитај: кога не смеш критиковати.“ Ову реченицу, као својеврсни „пролог“ и увод у своје дело, аутор упућује читаоцу, опомињући га и подстичући његову радозналост. Већ и сам наслов ове бритке и полемичке књиге, која говори колико о српској књижевности и њеним протагонистима, толико и о књижевно-друштвеној чаршији и њеним актерима, упућује на извесност да је овде реч о својеврсном наставку књиге истог аутора, а под насловом „Лажни цар Шћепан Киш“ (издање београдске „Народне књиге“, 2004), књиге која је драматично усковитлала не само наш књижевни живот, већ узнемирила духове у широј јавности, у чијем је једном делу пак била оцењена као провокативна и идеолошко-политички „некоректна“ књига.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *