Kosmetski Srbi znaju recept za jedinstvo

Piše Miodrag Zarković

Kao i mnogo puta do sada, Srbiji odani građani iz četiri severne pokrajine Kosova i Metohije pokazali su – osnivanjem Privremene skupštine – kako se u praksi primenjuje sve ono za šta se beogradska vlast zalaže samo deklarativno

Jedina ustanova u današnjoj Srbiji koja se doslovce drži važećeg Ustava, jeste upravo ona koju beogradski zvaničnici izbegavaju i da spominju. Reč je o Privremenoj skupštini Kosova i Metohije, telu koje je osnovano pre mesec i po dana, tačnije četvrtog jula, i koje će u petak, 16. avgusta, imati svoju prvu sednicu posle osnivačke.

Ta sednica je, istini za volju, trebalo da bude održana nekoliko dana ranije, u proteklu sredu, za kada je i bila zakazana, ali je pomerena zbog naglog poziva koji su predsednici četiri srpske opštine sa severa Kosmeta dobili iz Beograda. Njih četvorica su zato otišli u prestonicu da se sretnu sa predstavnicima vlade, one iste vlade čiji predsednik, recimo, na sav glas ocenjuje da je Ustav „mrtvo slovo na papiru“. (Sa predsednicima četiri opštine, u Beograd su bili doputovali i načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, zamenik direktora Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Krstimir Pantić, kao i predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović).

Ovakvu podudarnost – da izvršna vlast pozove na sastanak delegaciju kosmetskih Srba upravo na dan kada su oni bili zakazali sednicu Privremene skupštine – niko na severu okupirane pokrajine ne doživljava kao slučajnost, već kao još jedan pokušaj omalovažavanja i skrajnjivanja tek osnovanog tela. U to ime, nije teško zaključiti da telo nosi sa sobom daleko veću težinu nego što je to moglo da deluje na osnovu izjava zvaničnika, koji su od samog osnivanja Privremene skupštine odbijali čak i da je komentarišu ili su, ako nisu mogli da izbegnu da je pomenu, govorili da je to beznačajna ustanova (Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine, otišao je bio čak dotle da je rekao da Privremena skupština šteti i smeta interesima Srbije).

[restrictedarea]

DOSTIGNUT IDEAL Jedna stvar zbog koje bi Privremena skupština mogla da „bode oči“ evrofanaticima iz Beograda, jeste to što su u njoj okupljene sve stranačke boje. Predsednik ovog tela je Slavko Stefanović, član Socijalističke partije Srbije, koja je dala i pomenutog premijera Ivicu Dačića, a jedan od potpredsednika je Kosta Galjak, penzionisani profesor sociologije, koji je bio nosilac liste Srpske napredne stranke na poslednjim lokalnim izborima.

„Ne mogu da kažem da sam nešto posebno aktivan u stranci, ali je činjenica da sam i dalje član“, kaže za „Pečat“ profesor Galjak. „Kada sve što se dešavalo pogledam iz današnjeg ugla, jasno je da su me oni na neki način iskoristili za te izbore, jer im je za nosioca liste bila potrebna ličnost koja nema mrlje u biografiji, a ipak nije ni nepoznata. Tako je izbor pao na mene. I, da se ne lažemo, moguće da je i moje ime pomoglo SNS-u da ostvari zapažen izborni rezultat. Ali, od izbora naovamo, svi naši kontakti su prestali. Više me niko od njih ne zove ni zbog čega. Čak me ne pozovu ni na kafu da svratim. Ali, i dalje sam član, što jes` jes`. Tako da se i ne ljutim. A da li se oni ljute na mene zbog toga što sam u Privremenoj skupštini, to zaista ne znam.“

Kako je došlo do toga da se u jednom telu sakupe pripadnici svih stranaka i drugih političkih udruženja, pojašnjava predsednik Privremene skupštine Slavko Stefanović:

„Kod nas su zastupljene bukvalno sve partijske strukture koje funkcionišu na Kosmetu. Nema nijedne političke partije koja išta znači, a da je izostavljena ili zaobiđena. Nije nam se desilo da neko odbije učešće u radu Privremene skupštine. E sad, zašto je to tako, možda se najbolje objašnjava time što se, kada smo osnivali Privremenu skupštinu, nismo rukovodili stranačkim, već narodnim interesima. To je bila tačka okupljanja. Uostalom, vi na lokalnom nivou često imate saveze i koalicije koji su drugačiji od onih na državnom nivou. Evo, pogledajte Beograd, tamo je SPS na vlasti sa Demokratskom strankom, i sigurno da u toj vlasti ne može da sprovodi istovetnu politiku kao i u vladajućoj koaliciji na nivou cele Republike. Tako bi trebalo posmatrati i ovu našu Privremenu skupštinu, nije ona u tom smislu nikakva naročita posebnost.“

Uprkos skromnosti Stefanovićevih reči, činjenica je da je u Privremenoj skupštini ostvareno upravo ono što zvanični Beograd danas, kao i u prethodnoj vlasti, pokušava da nametne kao najveću obavezu, a to je političko jedinstvo po najvažnijim pitanjima. Taj naizgled nedostižni ideal, koji se uporno i nevešto zagovara u svakoj parlamentarnoj raspravi o Kosovu i Metohiji, Srbi sa samog Kosmeta, tačnije iz četiri severne opštine, uspeli su da ostvare ko zna već koji put. Zaključak se nameće sam po sebi: opštenarodno jedinstvo je nemoguće postići na protivnarodnim i protivdržavnim zamislima, ali je sasvim ostvarljivo u vezi sa pitanjima očuvanja i odbrane države.

 

ZAKOVANO USTAVOM Ta pitanja ponovo pojašnjava Slavko Stefanović, predsednik Privremene skupštine Kosova i Metohije:

„Mi imamo zahteve naših građana, koji su obavezujući za nas kao njihove izabrane predstavnike. Građani severa Kosmeta su se izjasnili i na referendumu, održanom lane, kao i na brojnim javnim skupovima poput onog najvećeg, održanog u Kosovskoj Mitrovici proteklog aprila. Na referendumu je 99 odsto građana izabralo Srbiju kao svoju državu. Isti taj stav građani su ponovili i na aprilskom okupljanju. Dakle, stav našeg naroda je da hoće da živi u svojoj državi. Ako je Šiptarima dato pravo da priznaju lažnu državu koja nije ni član Ujedinjenih nacija i koja nema nikakav međunarodni legitimitet, kako onda nama može biti uskraćeno pravo da živimo u državi u kojoj smo i rođeni?! Eto, to je načelo koje nas je okupilo u Privremenoj skupštini i zbog kojeg se niko i ne osvrće na različite stranačke pripadnosti.“

Upravo je ta polazna tačka, kako saopštavaju izvori „Pečata“, bila ta koja je na spomenutom sastanku delegacije kosmetskih Srba sa državnim vrhom ulila odlučnost i sigurnost predstavnicima četiri opštine. Pritisak na njih bio je veći nego ikada, kažu upućeni, a usmeren je bio na to da na predstojeće lokalne izbore na Kosmetu, zakazane za 3. novembar prema Briselskom sporazumu i u režiji Prištine, Srbi sa severa ipak uzmu učešće. Delegacija koja je boravila u Beogradu uspela je da, posle tri sata povremeno vrlo žestoke rasprave, ipak odoli pritiscima beogradskih zvaničnika, prvenstveno zbog toga što su se članovi delegacije neprestano pozivali na neospornu narodnu volju.

„Naše rukovodstvo je pod ogromnim pritiskom Zapada, pa zbog toga i ne vidi da ova naša delatnost, u okviru Privremene skupštine, nikako ne može da smeta, već samo može da koristi državnim ciljevima i da ojača prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji“, zaključuje Slavko Stefanović. „Mi na takve stavove imamo demokratsko pravo, koje je dozvoljeno zakonom, kao i svuda u svetu. Uostalom, naša Privremena skupština poštuje Ustav i zakone Republike Srbije. Prema Ustavu, Srbija ima dve pokrajine. Ali, dok se mi nismo organizovali, samo je Vojvodina imala svoju skupštinu, dok južna pokrajina nije. Sada, na svu sreću, Kosovo i Metohija kao južna srpska pokrajina takođe ima svoju skupštinu, svoje vrhovno telo, koje od bombardovanja naovamo nije moglo da postoji i dejstvuje zbog poznatih okolnosti. Naša Privremena skupština ne može i ne želi da nešto sprečava državu Srbiju i njeno rukovodstvo. Ali, ono što možemo, a i moramo, to je da zastupamo volju naroda koji predstavljamo. Ta volja ne sme da se gazi, već mora da se uvažava.“

Kao i sve vezano za kosmetsko pitanje, to je lakše reći nego učiniti. Kao i sve što je lakše reći nego učiniti, Srbiji odan narod sa severa pokrajine već je uradio ono što je bilo do njega. Sada je red na zvaničnicima i telima države Srbije, da prema Privremenoj skupštini Kosova i Metohije počnu da se ophode onako kako im nalažu Ustav, zakoni i državotvorna načela.

[/restrictedarea]