GOLI CAR INCKO PRETI FANTOMSKIM OVLAŠĆENJIMA

Piše Stefan Karganović

Kad god Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini želi da interveniše u javnom životu i da nekog političara disciplinuje ili zastraši, Bonska ovlašćenja figuriraju na centralnom mestu. Međutim, ona prebivaju u kompletnoj tekstualnoj anonimnosti

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Valentin Incko, pre nekoliko dana je u intervjuu bečkom listu „Standard“ izrazio zabrinutost što, navodno, „svi u regionu napreduju, a jedino BiH stagnira.“ Iz konteksta jasno proizlazi da Inckova definicija „napretka“ nije bolji život (sve privrede i države u regionu, bez izuzetka, propadaju i BiH se u tome suštinski ne razlikuje) nego je to – približavanje članstvu u Evropskoj uniji. Uz nepotkrepljenu tvrdnju da čak 80 odsto stanovnika BiH želi da „napreduje ka EU“ ali da njeni političari koče taj proces, Incko je upozorio da „postoje ideje da se Bosna kazni i sankcioniše zbog nenapretka na evropskom putu.“ Te ideje, precizirao je, svode se na pretnju korišćenja takozvanih „Bonskih ovlašćenja“ Visokog predstavnika da se drastično umeša u politički život zemlje i da politički nepoćudne zvaničnike, koji ne napreduju sa dovoljno entuzijazma, jednostavno ukloni, bez obzira na to što su izabrani na demokratski način.

Navodno pravo nametnutog stranog guvernera u BiH da svrgava  izabrane političke zvaničnike zato što ne slede liniju samozvane „međunarodne zajednice“ koju on predstavlja jedna je od osobenosti post-dejtonske stvarnosti u toj zemlji. Diktatorska moć Visokog predstavnika treba da se koreni u često spominjanim, ali već duže vremena nekorišćenim „Bonskim ovlašćenjima.“ Začudo – ili je u Tamnom vilajetu to možda prirodna stvar – ta ovlašćenja niko do sada nije video mada, kad god Visoki predstavnik želi da interveniše u javnom životu i da nekog lokalnog političara disciplinuje ili zastraši, Bonska ovlašćenja figuriraju na centralnom mestu. Međutim, ona prebivaju u kompletnoj tekstualnoj anonimnosti.

To je lako ustanoviti pretragom na internet prezentaciji OHR-a, Kancelarije Visokog predstavnika u Sarajevu. Kada ukucamo „bonska ovlašćenja“, dobijamo niz mera i odluka koje se na njih pozivaju i oslanjaju. Međutim teksta tog enigmatičnog, ali istovremeno i vrlo uticajnog, dokumenta – nigde nema. Fantomska ovlašćenja Visokog predstavnika su ključna komponenta u sistemu kontrole i političkog inženjeringa u tobož nezavisnoj državi Bosni i Hercegovini.

Ipak, misterija „Bonskih ovlašćenja“ najzad je na sasvim zadovoljavajući način razjašnjena, i za tu kapitalnu uslugu imamo da zahvalimo britanskom politikologu i stručnjaku za Istočnu Evropu, dr Džonu Loklandu. Rezultat njegove analize neke će frapirati, neke će razbesneti, ali sigurno je da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. „Bonska ovlašćenja“ zapravo ne postoje, ona su jedan drski, bezobrazni blef. Žrtve njegove bezobzirne primene taj su blef po inerciji prihvatile i svojim propustom da ga blagovremeno istraže i na odgovarajući način problematizuju, one nesvesno i obezglavljeno doprinose sopstvenom slabljenju i konačnom uništenju. Analiza Džona Loklanda napisana je 2009. godine kada se tadašnji Visoki predstavnik pozvao na „Bonska ovlašćenja“ da poništi Zaključak Narodne Skupštine Republike Srpske gde se prenos nadležnosti sa entitetskog nivoa na Sarajevo odbacuje kao protivustavni čin kojim se krše odredbe dejtonskog mirovnog sporazuma. Loklandova razmatranja od tada nisu izgubila od svoje aktuelnosti ni jednu zapetu i još uvek predstavljaju dostojan  pravni odgovor na Inckove kabadahijske pretnje.

Dr. Lokland je svojim prilježnim istraživačkim trudom bio prvi da uzvikne: „Car je go!“ Svi srpski politički faktori i najšira javnost sada treba da mu se u tome pridruže, i da svojim neumoljivim skandiranjem razgolićenog imperatora skinu sa prestola i da ga postave na mesto koje mu pripada, a to je stub srama.