ГОЛИ ЦАР ИНЦКО ПРЕТИ ФАНТОМСКИМ ОВЛАШЋЕЊИМА

Пише Стефан Каргановић

Кад год Високи представник у Босни и Херцеговини жели да интервенише у јавном животу и да неког политичара дисциплинује или застраши, Бонска овлашћења фигурирају на централном месту. Међутим, она пребивају у комплетној текстуалној анонимности

Високи представник у Босни и Херцеговини, Валентин Инцко, пре неколико дана је у интервјуу бечком листу „Стандард“ изразио забринутост што, наводно, „сви у региону напредују, а једино БиХ стагнира.“ Из контекста јасно произлази да Инцкова дефиниција „напретка“ није бољи живот (све привреде и државе у региону, без изузетка, пропадају и БиХ се у томе суштински не разликује) него је то – приближавање чланству у Европској унији. Уз непоткрепљену тврдњу да чак 80 одсто становника БиХ жели да „напредује ка ЕУ“ али да њени политичари коче тај процес, Инцко је упозорио да „постоје идеје да се Босна казни и санкционише због ненапретка на европском путу.“ Те идеје, прецизирао је, своде се на претњу коришћења такозваних „Бонских овлашћења“ Високог представника да се драстично умеша у политички живот земље и да политички непоћудне званичнике, који не напредују са довољно ентузијазма, једноставно уклони, без обзира на то што су изабрани на демократски начин.

Наводно право наметнутог страног гувернера у БиХ да свргава  изабране политичке званичнике зато што не следе линију самозване „међународне заједнице“ коју он представља једна је од особености пост-дејтонске стварности у тој земљи. Диктаторска моћ Високог представника треба да се корени у често спомињаним, али већ дуже времена некоришћеним „Бонским овлашћењима.“ Зачудо – или је у Тамном вилајету то можда природна ствар – та овлашћења нико до сада није видео мада, кад год Високи представник жели да интервенише у јавном животу и да неког локалног политичара дисциплинује или застраши, Бонска овлашћења фигурирају на централном месту. Међутим, она пребивају у комплетној текстуалној анонимности.

То је лако установити претрагом на интернет презентацији OHR-а, Канцеларије Високог представника у Сарајеву. Када укуцамо „бонска овлашћења“, добијамо низ мера и одлука које се на њих позивају и ослањају. Међутим текста тог енигматичног, али истовремено и врло утицајног, документа – нигде нема. Фантомска овлашћења Високог представника су кључна компонента у систему контроле и политичког инжењеринга у тобож независној држави Босни и Херцеговини.

Ипак, мистерија „Бонских овлашћења“ најзад је на сасвим задовољавајући начин разјашњена, и за ту капиталну услугу имамо да захвалимо британском политикологу и стручњаку за Источну Европу, др Џону Локланду. Резултат његове анализе неке ће фрапирати, неке ће разбеснети, али сигурно је да никога неће оставити равнодушним. „Бонска овлашћења“ заправо не постоје, она су један дрски, безобразни блеф. Жртве његове безобзирне примене тај су блеф по инерцији прихватиле и својим пропустом да га благовремено истраже и на одговарајући начин проблематизују, оне несвесно и обезглављено доприносе сопственом слабљењу и коначном уништењу. Анализа Џона Локланда написана је 2009. године када се тадашњи Високи представник позвао на „Бонска овлашћења“ да поништи Закључак Народне Скупштине Републике Српске где се пренос надлежности са ентитетског нивоа на Сарајево одбацује као противуставни чин којим се крше одредбе дејтонског мировног споразума. Локландова разматрања од тада нису изгубила од своје актуелности ни једну запету и још увек представљају достојан  правни одговор на Инцкове кабадахијске претње.

Др. Локланд је својим приљежним истраживачким трудом био први да узвикне: „Цар је го!“ Сви српски политички фактори и најшира јавност сада треба да му се у томе придруже, и да својим неумољивим скандирањем разголићеног императора скину са престола и да га поставе на место које му припада, а то је стуб срама.

2 коментара

  1. ladari iz senke bezobrazno prete, al mogun i oni da postanu mete.

  2. Da li se istorija ponavlja /što nije novo/, da li je u pitanju OPET aneksija Bosne i da li Incko /pretenciozno/ sebe vidi u “ulozi” Ferdinanda? Što je mnogo, mnogo je! Gospodine /ako se osećate tako/, Republika Srpska je REALNOST, kao i Dejtonski sporazum. Sve ostalo je bezumlje i po medjunarodnom pravu, koje vi konstantno ignorišete! Kabadahijsko ponašanje ima svoj ROK trajanja! Valjda ste NEŠTO naučili kroz sopstvenu istoriju! Ako niste…???

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *