Nesposobne države 2013. godine

Piše ZORAN MILOŠEVIĆ

Istraživanje pokazuje da, bez obzira na manji broj međudržavnih konflikata, poslednjih godina u svetu raste politička nestabilnost, a brojne države se nalaze u fazi degradacije institucija vlasti

Dva vodeća američka politikološka instituta, društvena organizacija „Američki fond mira“ (The Fund for Peace) i uticajni američki časopis „Foreign Policy“, objavili su osmu rejting listu „(ne)sposobnih“ država sveta, „Failed States Index 2013“, čiji se parametri kreću od činjenice da li državna vlast kontroliše teritoriju na kojoj se država prostire do demografske, političke i ekonomske situacije. Među izrazito nesposobnim državama nalazi se 35 država, na čelu sa Somalijom. Među najboljim, tj. najsposobnijim državama nalazi se njih 14, na čelu sa Finskom i Švedskom (zona blagostanja i stabilnosti državnih institucija).
U odnosu na prošlu, 2012. godinu, Srbija (92. pozicija) je pala za četiri mesta, ali je i među najnesposobnijim državama u regionu (samo je BiH plasirana lošije, na 83. poziciji). Od Srbije su u državotvornom smislu i po efikasnosti državnih institucija bolje Albanija, Makedonija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Grčka, Mađarska i Slovenija. No, ako je za utehu, i Makedonija je „pala“ za tri mesta, Rumunija za četiri, Bugarska za dva, nova članica EU Hrvatska za čak pet mesta, Crna Gora za jedno, Slovenija za dva. Srbiji se zamera mnogo toga; od nedefinisane državne teritorije, neefikasnosti vlade u mnogim pitanjima, od ekonomije do prosvete, visok nivo korupcije, visoka zaduženost…

BODOVANJE Kultura rangiranja država započeta je u Velikoj Britaniji od strane Instituta Legatum (The Legatum Prosperity Index), koji je merio napredak država. Od Britanaca ideju preuzimaju Amerikanci, te je to sad jedno od najuglednijih rangiranja država, svakako jer političari manjih država u ovom rejtingu vide i „skrivene“ političke poruke Vašingtona.
Američki indeks (ne)sposobnosti država objavljuje se od 2005. godine, a sastavlja se na osnovu istraživanja i analize uz pomoć instrumenta ocena konflikta (Conflict Assessment System Tool). Analiza se, dakle, sačinjava na osnovu 12 kriterija – takozvanih indikatora (ne)sposobnosti države, koje se objedinjuju u tri grupe – socijalni, ekonomski i vojnopolitički kriterijumi – i uključuju pitanja kao što su demografska situacija, nivo emigracije, nivo siromaštva, ekonomska situacija, kriminalizacija države, podeljenost i sukobljenost vojske i policije i elite, kvalitet držanih usluga, privrženost poštovanju zakona i ljudskih prava, spoljno mešanje…
Pored toga, prilikom izrade rejtinga (ne)sposobnosti država uvažavaju se i mišljenja stručnjaka koji analiziraju sposobnost pet ključnih državnih institucija: političko rukovodstvo (vladu), vojsku, policiju, sudski sistem i građanske službe koje bi trebalo da osiguraju bezbednost države i građana.
Tokom godine analiziraju se mnogobrojne informacije i materijali koji se mogu dobiti u javnim izvorima, tako što se beleže pozitivne i negativne ocene po svim indikatorima. Potom eksperti analiziraju celokupne informacije za svaku državu pojedinačno i stvaraju rejting na skali od 0 (nula) – što je najveći stepen stabilnosti (maksimalno nizak stepen opasnosti) do 10 (najmanji stepen stabilnosti, tj. maksimalan stepen rizika i ugrožavanja građana). Na taj način, krajnje nestabilna država može da dobije maksimalno 120 (negativnih) bodova.
Ove, 2013. godine, na vrhu nestabilnosti je Somalija sa 113,9 bodova, što se ponavlja već sedam godina. Stručnjaci smatraju da ova država postoji „samo na papiru“, što prema kriterijumima Ujedinjenih nacija znači da je to „država bez vlade“, koja se duže vreme nalazi u stanju humanitarne katastrofe. Posle zbacivanja predsednika Saida Bare 1991. godine, Somalija je utonula u haos i kao država je praktično prestala da postoji. Sve vreme se na teritoriji Somalije izvode borbena dejstva, nema centralne vlade, kao ni jedinstvene valute i drugih atributa (centralnih) vlasti, dok se realna vlast nalazi u rukama različitih plemenskih klanova, komandanata milicija i nekoliko nepriznatih država od kojih su najveće Somalilend i Puntled. Međunarodne organizacije sve češće ukazuju na to da Somalija predstavlja opasnost ne samo za svoje stanovništvo, nego i za region. Većina novosti o ovoj državi odnosi se na aktivnost oružanih grupacija i sukoba povezanih sa piraterijom u Adenskom zalivu, koja ugrožava međunarodni morski transport. Sličan status imaju i Demokratska Republika Kongo, Južni Sudan i Čad. Države bliske ovima su u stanju građanskog rata: Afganistan, Irak, Haiti, Pakistan i Nigerija.
U okviru publikacije „Failed States Index“, časopis „Foreign Policy“ tradicionalno objavljuje i specijalnu foto-reportažu koja nosi naziv „Razglednice iz pakla“, a koje su posvećene stanovništvu nesposobnih država.
Svoje pozicije u 2013. godini izgubile su države koje su stradale od posledica „arapskog proleća“: Egipat (34. mesto), Jemen (6. mesto), Sirija (21. mesto). Konflikt u Maliju je ovu državu smestio na 38. mesto, dok je ekonomska kriza oborila rejting Kipra (115. mesto), Grčke (138. mesto), Italije (147. mesto) i Španije (149. mesto).
Stabilne država nalaze se na pozicijama od 127. do 164. mesta (spisak počinje sa Kuvajtom, a završava Belgijom). U toj grupi se nalaze i SAD, na 159. mestu. Države koje se nalaze na mestima od 165. do 178. smatraju se najstabilnijim i najpogodnijim za život, i ima ih svega 14. Lideri su Finska, Švedska, Norveška i Švajcarska. Ove države imaju jake socijalno-ekonomske pokazatelje, razvijene društvene institucije, visok nivo državnih usluga, uvažavaju ljudska prava, i zakoni, a ne moć pojedinaca imaju prvenstvo i potpunu primenu.
Istraživanje ukazuje da, bez obzira na umanjenje međudržavnih konflikata poslednjih godina u svetu raste politička nestabilnost, a brojne države se nalaze u fazi degradacije institucija vlasti. Prema procenama eksperata koji su radili na rejtingu, trenutno više od dve milijarde ljudi živi u nestabilnim državama, koje obitavaju na ivici ekonomske i političke krize. Autori istraživanja o (ne)sposobnosti država ističu da ono može biti od velike koristi vladama u analizi problema i da može pomoći u pronalaženju strategije za umanjivanje konfliktnosti, odnosno povećanje efikasnosti državnih institucija, iako značajan deo krivice za „nesposobnost“ nekih država snose SAD i Zapad, jer su inicirali „arapsko proleće“, „pobunu“ u Siriji…

Države sa nivoom sposobnosti manjim od srednje

Kongo 90.0
Iran 89.7
Mali 89.3
Ruanda 89.3
Malavi 89.2
Kambodža 88.0
Togo 87.8
Angola 87.1
Uzbekistan 86.9
Zambija 86.6
Liban 86.3
Ekvatorijalna Gvineja 86.1
Kirgistan 85.7
Svazilend 85.6
Džibuti 85.5
Tadžikistan 85.2
Solomonova Ostrva 85.2
Papua — Nova Gvineja 84.9
Libija 84.5
Gruzija 84.2
Komorska ostrva 84.0
Kolumbija 83.8
Laos 83.7
Mozambik 82.8
Filipini 82.8
Madagaskar 82.7
Gambija 81.8
Butan 81.8
Senegal 81.4
Tanzanija 81.1
Kina 80.9
Izrael 80.8
Fidži 80.8
Bolivija 80.8
Gvatemala 80.7
Lesoto 79.4
Nikaragva 79.2
Alžir 78.7
Ekvador 78.6
Honduras 78.3
Azerbajdžan 78.2
Indonezija 78.2
Benin 77.9
Indija 77.5
Rusija 77.1
Turkmenistan 76.7
Belorusija 76.7
Bosna i Hercegovina 76.5
Moldavija 76.5
Tunis 76.5
Turska 75.9
Jordan 75.7
Maldivi 75.4
Venecuela 75.3
Tajland 75.1
Sao-Tome i Principi 74.6
Srbija 74.4
Maroko 74.3
Kabo-Verde 73.7
Dominikana 73.2
Salvador 73.2
Meksiko 73.1
Vijetnam 73.1
Mikronezija 72.9
Gabon 72.9
Kuba 72.8
Saudijska Arabija 72.7
Peru 72.3
Paragvaj 71.8
Jermenija 71.3
Surinam 71.2
Gajana 70.8
Namibija 70.4
Kazahstan 69.8
Gana 69.1
Samoa 68.7
Makedonija 68.0
Južna Afrika 67.6
Beliz 67.2
Kipar 67.0
Malezija 66.1
Ukrajina 65.9
Jamajka 65.6
Albanija 65.2
Grenada 64.6
Sejšelska ostrva 64.0
Botcvana 64.0
Brunej 63.2
Bahrein 62.9
Trinidad i Tobago 62.6
Brazil 62.1

Države sa visokim nivoom sposobnosti 

Nemačka 29.7
Austrija 26.9
Holandija 26.9
Kanada 26.0
Australija 25.4
Irska 24.8
Island 24.7
Luksemburg 23.3
Novi Zeland 22.7
Danska 21.9
Švajcarska 21.5
Norveška21.5
Švedska 19.7
Finska 18.0