Неспособне државе 2013. године

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Истраживање показује да, без обзира на мањи број међудржавних конфликата, последњих година у свету расте политичка нестабилност, а бројне државе се налазе у фази деградације институција власти

Два водећа америчка политиколошка института, друштвена организација „Амерички фонд мира“ (The Fund for Peace) и утицајни амерички часопис „Foreign Policy“, објавили су осму рејтинг листу „(не)способних“ држава света, „Failed States Index 2013“, чији се параметри крећу од чињенице да ли државна власт контролише територију на којој се држава простире до демографске, политичке и економске ситуације. Међу изразито неспособним државама налази се 35 држава, на челу са Сомалијом. Међу најбољим, тј. најспособнијим државама налази се њих 14, на челу са Финском и Шведском (зона благостања и стабилности државних институција).
У односу на прошлу, 2012. годину, Србија (92. позиција) је пала за четири места, али је и међу најнеспособнијим државама у региону (само је БиХ пласирана лошије, на 83. позицији). Од Србије су у државотворном смислу и по ефикасности државних институција боље Албанија, Македонија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Грчка, Мађарска и Словенија. Но, ако је за утеху, и Македонија је „пала“ за три места, Румунија за четири, Бугарска за два, нова чланица ЕУ Хрватска за чак пет места, Црна Гора за једно, Словенија за два. Србији се замера много тога; од недефинисане државне територије, неефикасности владе у многим питањима, од економије до просвете, висок ниво корупције, висока задуженост…

БОДОВАЊЕ Култура рангирања држава започета је у Великој Британији од стране Института Легатум (The Legatum Prosperity Index), који је мерио напредак држава. Од Британаца идеју преузимају Американци, те је то сад једно од најугледнијих рангирања држава, свакако јер политичари мањих држава у овом рејтингу виде и „скривене“ политичке поруке Вашингтона.
Амерички индекс (не)способности држава објављује се од 2005. године, а саставља се на основу истраживања и анализе уз помоћ инструмента оцена конфликта (Conflict Assessment System Tool). Анализа се, дакле, сачињава на основу 12 критерија – такозваних индикатора (не)способности државе, које се обједињују у три групе – социјални, економски и војнополитички критеријуми – и укључују питања као што су демографска ситуација, ниво емиграције, ниво сиромаштва, економска ситуација, криминализација државе, подељеност и сукобљеност војске и полиције и елите, квалитет држаних услуга, приврженост поштовању закона и људских права, спољно мешање…
Поред тога, приликом израде рејтинга (не)способности држава уважавају се и мишљења стручњака који анализирају способност пет кључних државних институција: политичко руководство (владу), војску, полицију, судски систем и грађанске службе које би требало да осигурају безбедност државе и грађана.
Током године анализирају се многобројне информације и материјали који се могу добити у јавним изворима, тако што се бележе позитивне и негативне оцене по свим индикаторима. Потом експерти анализирају целокупне информације за сваку државу појединачно и стварају рејтинг на скали од 0 (нула) – што је највећи степен стабилности (максимално низак степен опасности) до 10 (најмањи степен стабилности, тј. максималан степен ризика и угрожавања грађана). На тај начин, крајње нестабилна држава може да добије максимално 120 (негативних) бодова.
Ове, 2013. године, на врху нестабилности је Сомалија са 113,9 бодова, што се понавља већ седам година. Стручњаци сматрају да ова држава постоји „само на папиру“, што према критеријумима Уједињених нација значи да је то „држава без владе“, која се дуже време налази у стању хуманитарне катастрофе. После збацивања председника Саида Баре 1991. године, Сомалија је утонула у хаос и као држава је практично престала да постоји. Све време се на територији Сомалије изводе борбена дејства, нема централне владе, као ни јединствене валуте и других атрибута (централних) власти, док се реална власт налази у рукама различитих племенских кланова, команданата милиција и неколико непризнатих држава од којих су највеће Сомалиленд и Пунтлед. Међународне организације све чешће указују на то да Сомалија представља опасност не само за своје становништво, него и за регион. Већина новости о овој држави односи се на активност оружаних групација и сукоба повезаних са пиратеријом у Аденском заливу, која угрожава међународни морски транспорт. Сличан статус имају и Демократска Република Конго, Јужни Судан и Чад. Државе блиске овима су у стању грађанског рата: Афганистан, Ирак, Хаити, Пакистан и Нигерија.
У оквиру публикације „Failed States Index“, часопис „Foreign Policy“ традиционално објављује и специјалну фото-репортажу која носи назив „Разгледнице из пакла“, а које су посвећене становништву неспособних држава.
Своје позиције у 2013. години изгубиле су државе које су страдале од последица „арапског пролећа“: Египат (34. место), Јемен (6. место), Сирија (21. место). Конфликт у Малију је ову државу сместио на 38. место, док је економска криза оборила рејтинг Кипра (115. место), Грчке (138. место), Италије (147. место) и Шпаније (149. место).
Стабилне држава налазе се на позицијама од 127. до 164. места (списак почиње са Кувајтом, а завршава Белгијом). У тој групи се налазе и САД, на 159. месту. Државе које се налазе на местима од 165. до 178. сматрају се најстабилнијим и најпогоднијим за живот, и има их свега 14. Лидери су Финска, Шведска, Норвешка и Швајцарска. Ове државе имају јаке социјално-економске показатеље, развијене друштвене институције, висок ниво државних услуга, уважавају људска права, и закони, а не моћ појединаца имају првенство и потпуну примену.
Истраживање указује да, без обзира на умањење међудржавних конфликата последњих година у свету расте политичка нестабилност, а бројне државе се налазе у фази деградације институција власти. Према проценама експерата који су радили на рејтингу, тренутно више од две милијарде људи живи у нестабилним државама, које обитавају на ивици економске и политичке кризе. Аутори истраживања о (не)способности држава истичу да оно може бити од велике користи владама у анализи проблема и да може помоћи у проналажењу стратегије за умањивање конфликтности, односно повећање ефикасности државних институција, иако значајан део кривице за „неспособност“ неких држава сносе САД и Запад, јер су иницирали „арапско пролеће“, „побуну“ у Сирији…

Државе са нивоом способности мањим од средње

Конго 90.0
Иран 89.7
Мали 89.3
Руанда 89.3
Малави 89.2
Камбоџа 88.0
Того 87.8
Ангола 87.1
Узбекистан 86.9
Замбија 86.6
Либан 86.3
Екваторијална Гвинеја 86.1
Киргистан 85.7
Свазиленд 85.6
Џибути 85.5
Таџикистан 85.2
Соломонова Острва 85.2
Папуа — Нова Гвинеја 84.9
Либија 84.5
Грузија 84.2
Коморска острва 84.0
Колумбија 83.8
Лаос 83.7
Мозамбик 82.8
Филипини 82.8
Мадагаскар 82.7
Гамбија 81.8
Бутан 81.8
Сенегал 81.4
Танзанија 81.1
Кина 80.9
Израел 80.8
Фиџи 80.8
Боливија 80.8
Гватемала 80.7
Лесото 79.4
Никарагва 79.2
Алжир 78.7
Еквадор 78.6
Хондурас 78.3
Азербајџан 78.2
Индонезија 78.2
Бенин 77.9
Индија 77.5
Русија 77.1
Туркменистан 76.7
Белорусија 76.7
Босна и Херцеговина 76.5
Молдавија 76.5
Тунис 76.5
Турска 75.9
Јордан 75.7
Малдиви 75.4
Венецуела 75.3
Тајланд 75.1
Сао-Томе и Принципи 74.6
Србија 74.4
Мароко 74.3
Кабо-Верде 73.7
Доминикана 73.2
Салвадор 73.2
Мексико 73.1
Вијетнам 73.1
Микронезија 72.9
Габон 72.9
Куба 72.8
Саудијска Арабија 72.7
Перу 72.3
Парагвај 71.8
Јерменија 71.3
Суринам 71.2
Гајана 70.8
Намибија 70.4
Казахстан 69.8
Гана 69.1
Самоа 68.7
Македонија 68.0
Јужна Африка 67.6
Белиз 67.2
Кипар 67.0
Малезија 66.1
Украјина 65.9
Јамајка 65.6
Албанија 65.2
Гренада 64.6
Сејшелска острва 64.0
Ботцвана 64.0
Брунеј 63.2
Бахреин 62.9
Тринидад и Тобаго 62.6
Бразил 62.1

Државе са високим нивоом способности 

Немачка 29.7
Аустрија 26.9
Холандија 26.9
Канада 26.0
Аустралија 25.4
Ирска 24.8
Исланд 24.7
Луксембург 23.3
Нови Зеланд 22.7
Данска 21.9
Швајцарска 21.5
Норвешка21.5
Шведска 19.7
Финска 18.0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *