Kako je Srbija postala izvoznik rogova?

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Skandalozna strategija razvoja poljoprivrede, za koju su strane agencije u vreme ministarke Dulić-Marković dale preko milion evra, danas daje prve vidljive rezultate 

Revolucija novog doba dobila je heroje kojima nije strana poruka Sokratovog učenika i filozofa Ksenofonta, da je poljoprivreda „majka svih umetnosti, nauke i civilizacije“. Ako je zapadna javnost kao heroja nove revolucije prepoznala Evangelosa Valijanatosa, jednog od heroja antikorporativne revolucije, koji je svoj revolucionarni korak učinio knjigom „Ova zemlja je njihova zemlja“ skinuvši masku sa EPA organizacije, u kojoj je radio 25 godina, kod nas to mesto svakako pripada profesoru Miladinu Ševarliću. Upravo se on našao na lošem glasu zbog razotkrivanja korporativnih mitova u Srbiji. Ispostavilo se da je njegov predmet „zadrugarstvo“ (poslednji relikt vremena koje nezadrživo „jedu skakavci“) u stvari revolucionarni projekat za Srbiju u 21. veku. Povod za ovaj razgovor s uglednim stručnjakom za ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, predstavlja jedan značajan intervju iz 2005. tek nedavno postavljen na „Ju tjubu“.

Pre osam godina pred kamerama ste izneli frapantne podatke o nedopustivim potezima koje je vukla tadašnja ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković. Kao značajan detalj pomenuli ste i naučni u rad promovisan na skupu u Čačku.
Bio je to skup posvećen proizvodnji malina, kojim je predsedavala I. M. Dulić. Prilikom ulaska u hol primetio sam na zidu „naučni rad“ u vidu postera, sa provokativnim naslovom „Jačanje voćarske proizvodnje u cilju ekonomske revitalizacije Centralne Srbije i Sandžaka“. Odmah sam intervenisao sa zahtevom da se ovaj poster eliminiše iz ambijenta, zato što insinuira da Sandžak nije deo Centralne Srbije. Njena saradnica iz organizacionog odbora je odbila moj zahtev, s obrazloženjem da je „to stav naše vlade“, a Dulićeva je moj zahtev pred učesnicima skupa odbila s obrazloženjem da „ne dozvoljava političko istupanje“! Pitam se da li bi Francuska dozvolila da se javno istakne natpis „Francuska i Korzika“ ili „Italija i Sicilija“. Pri tom je bilo simptomatično i to što na posteru nije navedeno ime autora, što je u naučnoj praksi nezamislivo… Napominjem da na ovu promociju separatističkih tendencija niko od kolega nije reagovao, niti se solidarisao sa mnom.

Da li se zna ko je finansirao taj fantomski „naučni rad“?
Kasnije sam primetio na plakatu logotip FAO. Oni su dali sredstva od preko milion dolara za taj projekat, a zvanični nosilac je asistent sa Banjalučkog fakulteta, na kojem je dr Dulić, u to vreme, bila docent. Njen pomoćnik Goran Živkov bio je zaposlen u kancelariji FAO u Beogradu.
Da li iz toga možemo da zaključimo da su strane agencije dale novac i za „prepisivanje“ Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, promovisane u „Delta sitiju“.
Ni ova Strategija nije imala potpisnika, a predstavlja u najvećoj meri master plan koji je pre toga izradila strana agencija pod patronatom EU, u vidu donacije od nekoliko miliona tadašnjih nemačkih maraka – nikad nismo imali skuplju studiju. Primetio sam da je oko 80 odsto teksta master plana prepisano u Strategiju Srbije, čak i fusnote. Napominjem da ovaj dokument predstavlja svojevrstan zbir metodoloških i faktografskih nebuloza, naročito separat pod nazivom „Konkurentnost poljoprivrede Srbije“. U njemu se (str.73) nalazi lista od 25 poljoprivrednih proizvoda na kojima bi naša poljoprivreda trebalo da razvija izvoznu strategiju… Zamislite, na osmom mestu se nalaze kornjačevina i dlake kitove kosti?! Zatim slede „izvozno značajni“ proizvodi: rogovi, parošci, kopita, kljunovi…

[restrictedarea]

Ako ove sirovine obuhvataju tek desetohiljaditi deo izvoznih proizvoda, gde se našlo povrće i voće?
Povrće se našlo na 10. mestu, ptičje perje na 11, a malina na 12! Izvoz mesa se sveo na 16 mesto, a na 26. mestu se nalazi sve ostalo voće (sem svežih kajsija, malina i višanja koje se nalaze oko 20 mesta). Tvrdeći da je ovaj dokument politički projekat, insistirao sam na javnoj raspravi, u čemu su me podržali Poljoprivredni fakultet i Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, kao i Društvo agrarnih ekonomista Srbije. Oni su pismenim putem zatražili od aktuelne ministarke da na Poljoprivrednom fakultetu otvori raspravu o Strategiji koja predstavlja šamar srpskoj poljoprivrednoj nauci. Odbijeni su uz argument da „Ministarstvo ima svoj plan prezentacije“, u koji se potpisnici peticije ne uklapaju.

Da li je ovaj dokumenat bio početak zatiranja zadrugarstva u Srbiji?
Zadrugarstvo je izgnano iz teorije i prakse, taj predmet je opstao samo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a odskora i na Ekonomskom fakultetu u Subotici, kao deo predmeta sa Savetodavstvom. Podsetio bih vas da je Srbija 1895. u Londonu bila jedna od 12 zemalja osnivača Međunarodnog zadružnog saveza.Uprkos anomalijama i nepravdama u politici sprovođenja agrarne reforme posle Drugog svetskog rata, mi smo izgradili i velike uspešne kombinate na državnoj zemlji, sa kompletnom infrastrukturom i stručnim kadrom, kao i razvijenim tržištem. Napominjem da je naš Poljoprivredni kombinat Beograd nastao isušivanjem Pančevačkog rita, sa svakodnevnim ispumpavanjem dve milijarde litara vode. Strategijom je predviđeno da se uništi svih 20.000 hektara uređenog zemljišta, sa kanalskom mrežom za navodnjavanje, kako bi se rasparčalo i uništilo sve u šta je ova zemlja ulagala. Ističem da ono što je NASA za američku privredu to su kombinati za poljoprivredu Srbije, a Strategijom je zacrtano rasparčavanje i usitnjavanje ovih celina, bez ekonomskog i bilo kojeg suvislog razloga. Očigledno je da prepisivači Strategije uopšte nisu vodili računa o prednostima zatečenog stanja. Pri tom su krupnije komercijalne farme stavljene u fokus strategije razvoja, dok privatna seljačka gazdinstva ostaju po strani.

Pod kakvim uslovima su sklapani ugovori o otuđenju zemljišta?
Kad sam od dr Mirka Cvetkovića, tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, zatražio na uvid bar jedan ugovor o prodaji navedenih firmi, rečeno mi je da nijedan ugovor ne može da se stavi na uvid javnosti, pa čak ni meni u naučnoistraživačke svrhe. A ja sam želeo da utvrdim da li je – prema njihovim tvrdnjama – prodat društveni kapital ili resursi. Da pojasnim: da li se kupovinom cementare daje pravo na izgradnju još jedne cementare radi intenzivnijeg korišćenja nalazišta ili, kad je u pitanju voda: da li se kupovinom pogona za flaširanje mineralne vode dobija i pravo na izgradnju dopunskih kapaciteta za eksploataciju izvorišta? Pri tom je propisano da se prodaja zemljišta obavlja tenderom, zato što se tender sprovodi tajnim putem u sprezi sa političarima. I to je predviđeno Strategijom.
O klimi koja je vladala za mandata ministarke Dulić, govori incident povodom međunarodnog skupa na Zlatiboru, koji ste organizovali u svojstvu predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Na skup sam pozvao dugogodišnje saradnike iz zemalja u okruženju, kao i kolege i predstavnika farmera iz Pensilvanije, s kojima sam godinama sarađivao. Vodeći računa o ugledu zemlje, poslao sam kurtoazan poziv ministarki Dulić s predlogom da otvori skup. Posle izvesnog vremena smo dobili informaciju da je dopis još uvek „na razmatranju“, da bi mi kolega iz Pensilvanije naknadno rekao da im je američka vlada pravila probleme u vezi sa dolaskom, zato što je mene naše Ministarstvo denunciralo, optuživši me da sam bio „pripadnik Miloševićevog establišmenta“ i da bi sa mnom trebalo prekinuti svaku saradnju.

I tako je ministarka preuzela organizaciju skupa, koji ste vi inicirali i napravili izbor učesnika. Kako ste reagovali?
Meni je u ovakvim situacijama na prvom mestu ugled Srbije, pa sam se jednostavno povukao. Posle seminara su mi se obratile kolege iz Pensilvanije s molbom da njima i uglednom farmeru iz Amerike pokažem bar jedno seosko imanje, s obzirom na to da su ih organizatori tri dana držali zatvorene u hotelu na Zlatiboru. Došao sam po njih svojim kolima i vozio ih po Mačvi… Ne bih se vraćao toliko godina unazad, da me niste pozvali povodom pojavljivanja tog snimka u javnosti.U svakom slučaju je aktuelniji nego ikad – strategija koja je tada osmišljena danas se uveliko sprovodi. Ali mi se ne predajemo: na Vidovdan će naš pokret SPAS u prostorijama Društva srpskih domaćina izložiti projekat za spas poljoprivrednika, agronoma, poljoprivrede, zadrugarstva i sela Srbije. Nemam ništa protiv ukoliko smatrate da bi ovaj pokret trebalo svrstati među revolucionarne.

[/restrictedarea]