KAKO SU MILENIĆ I NATO OSLOBODILI SRBIJU

Piše ALEKSANDAR ĐAJA

Kanadski general Luis Mekenzi je 1999. godine,  po obilasku ruševina u bombama razorenom centru Aleksinca, izjavio: „Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta“

Saša Milenić, visoki funkcioner URS-a i predsednik Skupštine grada Kragujevca, u postovima na svojim profilima na „Fejsbuku“ i „Tviteru“, a na dan obeležavanja početka NATO agresije na Srbiju, 24. marta, naveo je da je Srbija vršila genocid nad svim narodima bivše Jugoslavije, da je NATO zapravo oslobađao Srbiju i zapitao se da li je tačna ideja ideologa ustaškog pokreta Ante Starčevića da je sam naziv Srbi, izveden od latinske reči „servus“ što znači rob? Takođe, Milenić tvrdi kako je današnja omladina „uronila“ u pravoslavno/arapski fundamentalizam „u mržnji prema kapitalizmu i SAD-u“. Nadalje, Milenić smatra da je Srbija izvršila genocid nad albanskim stanovništvom i da je Srbija s namerom ušla u rat sa NATO-om da bi imala današnju omladinu „koja misli da je Milošević branio zemlju od agresora, a ne sebe od suočavanja sa odgovornošću za genocid“. Pri kraju i biser: Milenić dokazuje kako srpska vojska (prilikom povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu) nije mogla da bude zaštićena i da je albanski kralj Zogu bio nemoćan da obuzda mučke napade od strane Albanaca, a razlog za to nalazi u navodnim zločinima, koje je srpska vojska nanela albanskom stanovništvu u Balkanskim ratovima… Šta bi na ovo rekao moj pokojni deda Negoslav, neka mu je laka zemlja, koji je prošao sve te golgote, te za sobom ostavio deset svezaka dnevnika u kojima je detaljno opisao svoje „zločine“ nad nedužnim albanskim koljačima?!

[restrictedarea]

 

ČEKAJUĆI ISTERIVAČA ĐAVOLA „Ja sam bio mobilisan u PVO“, nastavlja Milenić. „Da branim mafijašku imperiju ludaka (valjda, Miloševića?) koji je sprovodio genocid po čitavoj Jugoslaviji i pljačkao sve njene narode, a naročito srpski. Kap mržnje nisam mogao da iscedim za Amere!“ Nažalost, takva impresivna manifestacija hrišćanskog milosrđa g. Milenića nije sprečila NATO da zabranjenim bombama sa kasetnom municijom i osiromašenim uranijumom „iscedi“ hiljade litara krvi nedužnih građana Srbije, kao ni šiptarske teroriste sa kojima danas, na nesreću, pregovaramo (mada, ne znam o čemu?) – da „in vivo“ vade organe zarobljenim Srbima i prodaju ih na crnom tržištu!
Donekle mogu da razumem ogorčenost pozivom na mobilizaciju, koja je Milenića zatekla u delikatnom porodičnom trenutku. Ali, to nije krivica ni Srbije, ni predsednika Miloševića, nego samo i jedino krivica NATO agresora!… Ali, kako je Srbija demokratsko društvo u kojem svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, pa i Saša Milenić, visoki funkcioner URS-a i predsednik Skupštine grada Kragujevca – dozvolite, onda, da na ovom mestu citiram i druge učesnike u tom „četu“ na Internetu, čiji komentari na prethodne tvrdnje, doslovce glase:
„Jadna Srbijo šta si sve izrodila“…. „Pobogu čoveče, ko je tebe učio pravdi i nepravdi, dobrom i lošem?“… „Jadni su roditelji takvog potomka – ako te ne izbace iz URS-a, ja ga napuštam!“… „Na kakvim je on drogama? Pa valjda je otišao da brani svoju ženu i decu, kao što je i svaki drugi Srbin koji je mobilisan“… „Naći će se valjda neki pošten isterivač đavola u Kragujevcu da posveti zasluženu pažnju ovom pajacu. Bolje tako nego da ga ja lečim!“
Iako sam protiv ovako radikalnih „izliva emocija“ na „Fejsbuku“ i „Tviteru“, moram da razumem i njihove autore, isprovocirane Milenićevim „originalnim“ pogledima na našu noviju istoriju. Zašto?…Pa, kako naš narod ima običaj da kaže: „Ako laže koza, ne laže rog“ – hajde da pogledamo, kako je, na primer, baš na današnji dan, kada je izašao ovaj broj „Pečata“ – ali, pre 14 godina, 5. aprila 1999. godine – NATO „oslobađao Srbiju“:
NATO avijacija je 5. aprila gađala Aleksinac, gradić sa 17.000 stanovnika u dolini Južne Morave, sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar mesta, i u tom napadu poginulo je 11, a ranjeno 50 građana. Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, dom zdravlja i autobuska stanica. Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića. Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: „Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta.“

OSLOBAĐANJE SE NASTAVLJA Ali, otkud ideja ovom kanadskom generalu da spavaće sobe rudara, njihove kuhinje i kupatila nisu vojni objekti iz kojih svakog trenutka neki rudar može svojom lovačkom puškom da zapuca na NATO bombardere na visini od 10. 000 metara i „sigurno“ obori jednog od njih – kada je Saša Milenić u to definitivno ubeđen. Zato, valjda i oprašta „NATO oslobodiocima“ takve „kolateralne sitnice“ i potpuno razume da je NATO, 5. aprila 1999. godine, zapravo, morao da „oslobodi“ građane Aleksinca od njihovog života, kako bi živeli srećnije, bez bolova i patnji koje donosi ovozemaljsko bitisanje.
„Oslobođenje Srbije“ započeto 1999. godine, nastavlja se i danas. Ono što nije ubio svojim bombama, NATO sada hoće da ubije svojim ucenama i pretnjama za tzv. pregovaračkim stolom sa Prištinom. Da li je i za ovo danas još uvek kriv Milošević? Ili, možda, Đinđić, Tadić ili sada Nikolić, Vučić, Dačić…? Jedino ni za šta nisu krivi samo „oslobodioci“, Milenić i NATO.
Bože me sačuvaj i sakloni.

[/restrictedarea]