Obraćanje predsednika DSS Vojislava Koštunice Glavnom odboru

Kragujevac, 2. marta 2013. godine

Poštovani prijatelji,

Srbija je danas ozbiljno ugrožena država. Za koji dan biće nastavljeni pregovori u Briselu, koji mogu da budu od sudbinskog značaja za našu zemlju. Ako treba da odredimo odakle preti glavna opasnost zemlji za njenu stabilnost i njenu budućnost, to je onda svakako Evropska unija i njena čvrsta namera i plan da po svaku cenu Srbiji nametne nezavisnost Kosova. Evropska unija sprovodi pravo nasilje nad Srbijom zahtevajući na sve načine od Srbije da se odrekne Kosova, da preda Kosovo, a da zauzvrat dobije datum za početak  pregovora sa EU.

Drugim rečima, Evropska unija danas neposredno ugrožava teritoriju Srbije. Ali ako hoćemo pravo da govorimo Evropska unija istovremeno ugrožava i naše ukupne nacionalne, državne i ekonomske interese. Jer, danas Evropska unija ugrožava naš nacionalni identitet, ugrožava nacionalnu kulturu, ugrožava nacionalno samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo. Uveren sam da ćemo se svi lako složiti da bi bilo potpuno nezamislivo da je neko svojevremeno od bilo koje članice EU, velike ili male, zatražio ono što se traži od Srbije, da zarad datuma preda deo svoje teritorije, odnosno ultimatum da se odrekne dela svoje teritorije.

Za nas je pravo pitanje, nad kojim moramo dobro da se zamislimo, kako je u Srbiji uopšte postalo normalno da se govori o predaji vlastite teritorije. Gotovo svakodnevno mogu se čuti javne rasprave o tome koji je najbolji način da predamo Kosovo za dobijanje datuma. A i sa moralnog i sa političkog stanovišta ideja o predaji vlastite teritorije je razorna i samoubilačka. Danas se neprestano ponavlja ideja da se mora odmah pronaći rešenje, trajno rešenje za Kosovo, jer je nemoralno da ovo pitanje ostavimo da rešavaju buduće generacije. A pod ovim rešenjem se podrazumeva neka vrsta priznavanja nezavisnosti Kosova.

Međutim, šta će se zaista desiti sa mladim naraštajima u Srbiji ako nam Evropska unija otme Kosovo, a vlasti Srbije budu saučesnici u ovom besramnom nasilju nad Srbijom. Onog trenutka kada se od Srbije otimanjem njene teritorije napravi pravi bogalj ne treba ni najmanje sumnjati da će se trajno u mladim generacijama stvoriti osećaj gneva nad otvorenim nasiljem i očiglednom nepravdom. Taj opravdani osećaj gneva u budućnosti će nastaviti da podriva stabilnost države. Zato upravo misleći na buduće naraštaje i na trajni mir mi ne smemo pristati na sakaćenje zemlje i uništavanje naše državnosti na Kosovu.

Postavljamo danas pitanje šta će se desiti sa našim narodom na Kosovu i Metohiji ukoliko bi bile uništene srpske državne institucije u Pokrajini? Da li će moći srpski narod da opstane na Kosovu ako se ukinu sve institucije i potpuno potre srpska državnost? Strašne slike srpskog egzodusa iz prošlosti, koje su nam još uvek pred očima, više nikada ne smeju da se ponove. Zbog toga srpska državnost na Kosovu mora da opstane.

Svako ko misli da će posle predaje jednog dela teritorije naići na milost neprijatelja Srbije, taj se ljuto vara. Ako se odreknemo Kosova, sa još većom silinom će biti otvoreno pitanje Vojvodine i Raške, biće otvoren sijaset manjinskih pitanja i biće doveden u pitanje i sam opstanak Srbije. Narod i država koji se ne bore za očuvanje i opstanak svoje teritorije i države ne mogu opstati i nestaju sa političke mape Evrope. Ovog pravila svi se čvrsto drže i niko ne da svoju teritoriju, pa je nemoguće da samo za Srbiju važe neka drugačija pravila.

Ovo je prilika da pomenemo i ulogu Ustavnog suda u odbrani ustavnog poretka i celovitosti zemlje. Javnosti je poznato da je DSS uputio predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti uredbi koje se odnose na tzv. briselske sporazume. Isto tako, javnosti je dobro poznato i da se DSS javno obraćala Ustavnom sudu sa zahtevom da u ovom odlučujućem trenutku za odbranu zemlje radi svoj posao i pravovremeno zaštiti ustavni poredak zemlje. Videli smo, međutim, kako se Ustavni sud upleo u jedno pogrešno i providno obrazloženje da mu je Ministarstvo pravde uputilo zahtev da zastane sa postupkom ocene ustavnosti uredbi koje omogućavaju stvaranje nezavisnosti Kosova. Kada smo javno upozorili Ustavni sud da Ministarstvo pravde nije nadležno da upućuje takav zahtev, onda je iz Ustavnog suda stiglo novo objašnjenje, zapravo izgovor da će do kraja marta doneti ocenu o ustavnosti vladinih uredbi. Iako za ovu ocenu ustavnosti nije potreban ni završeni pravni fakultet, jer je na osnovu zdrave pameti svima jasno da su ove uredbe i u formalnom i u materijalnom smislu protivzakonite, Ustavni sud odugovlači sa donošenjem svoje ocene, čekajući očigledno da se okončaju pogubni bliselski pregovori, a time i sama njegova odluka postane nepotrebna ili bespredmetna. Tako Ustavni sud Srbije umesto na odbrani radi na rušenju Ustava Srbije.

Dužnost je Demokratske stranke Srbije, u skladu sa njenim državotvornim programom i politikom, da danas javno upozori vlast šta bi značilo ukidanje srpske državnosti i srpskih institucija na Kosovu. Ako bi sadašnja vlast donela odluku da na pregovorima u Briselu ukine srpsku državu na Kosovu i Metohiji, odnosno ukine institucije države Srbije na Kosovu, to bi bio prvi slučaj u istoriji da je jedna država posegnula za takvim činom samouništenja, kao što je ukidanje svoje državnosti na delu vlastite teritorije. Do sada je bilo mnogo, nebrojeno slučajeva da strane vojske na silu ruše i ukidaju delom i potpuno državnost pojedinih država, ali se nikada nije desilo da sama država uništava svoju državnost. Kojim bi onda imenom mogla da se nazove vlast koja uništava svoju državnost na Kosovu i Metohiji? Pošto do sada nikada nijednoj vlasti u istoriji srpske države nije padala na pamet takva pomisao, mi nemamo uopšte sličan primer koji bi nam pomogao da pronađemo pravo ime za takvu vlast.

U svakom slučaju, mi upozoravamo vlast da ne radi ono što nikada niko pre nje nije uradio. Upozoravamo je da ne dira u srpsku državnost na Kosovu i da ne ukida srpske državne institucije na Kosovu. Nagrada u vidu datuma koju nudi Evropska unija za ubijanje države Srbije na Kosovu, besmislena je, beznačajna je i sramna za državu koja vekovima postoji i nosi svoje slavno srpsko ime. Ako se vlast opredeli da uništi državnost Srbije na Kosovu za obećani datum, onda će ova vlast ostati zabeležena kao surovi rušilac i samouništitelj Srbije.

Nema sumnje da bi svaka vlast u Srbiji koja bi pristala da uništi srpsku državnost na Kosovu dobila velike pohvale od zapadnih sila koje stoje iza projekta stvaranja nezavisnog Kosova. Ali treba imati na umu da bi te pohvale brzo prošao, a da bi trajno ostala duboka rana ako bi Srbija pristala na uništavanje svojih državnih institucija na Kosovu. Vlast je sada na istorijskom ispitu. Jer vlast ima priliku da se odupre silnim pritiscima koji dolaze i spolja i iznutra, i da brani legitimno i moralno pravo Srbije da sačuva svoju državnost na Kosovu. Dobro znam koliko je teško biti i opstati na ovim pozicijama odbrane srpskih državnih i nacionalnih interesa, ali i svi moramo znati da je ulog budućnost i opstanak zemlje. Ako bi vlast krenula lakšim ali po Srbiju poražavajućim putem, i odrekla se svoje državnosti na Kosovu, onda zaista slede teški i neizvesni dani za opstanak same Srbiju.

Zbog toga vlast treba dobro da se zamisli i razmisli da li treba žrtvovati državnost Srbije na Kosovu zarad dobijanja datuma. Vlast mora dobro da se zamisli nad sudbinom srpskog naroda na Kosovu. Moje je uverenje da bi rušenjem srpskih državnih institucija na Kosovu došli do teškog i razornog nacionalnog poraza od kojeg Srbija ne bi mogla da se oporavi. Zapravo, Srbija bi bila poražena, ponižena i osramoćena. Bili bi ruglo i poruga pred svim narodima, pošto bi Srbija bila jedina država koja se odrekla i uništila svoju državnost u jednom svom delu, u svojoj pokrajini. I sve to da se radi zarad datuma. Otvoreno bi nam se stranci rugali i upirali prstom na nas da smo jedina država koja je pogazila svoju državnost.

Pogledajmo i drugu stranu medelje. Pogledajmo kakva je situacija u samoj Evropskoj uniji koja treba da nam udeli datum. Svojim očima smo videli da Velika Britanija kao ključna država Evropske unije namerava da raspiše referendum o opstanku u EU. Kakvo je stanje u toj zajednici kada jedna od njenih ključnih država želi da izađe iz te zajednice? Turska dugo i predugo ima taj  datum i nije se sa mesta pomerila. Znamo kakva je već godinama situacija u Grčkoj, da ne pominjemo Španiju i Italiju. Vidimo razmere socijalnog nezadovoljstva i masovnih protesta u Sloveniji i Bugarskoj, državama koje su među poslednjima zakoračile u navodno svetlu evropsku budućnost.

Juče je evropska agencija za statistiku Eurostat saopštila da je u evrozoni zabeležena rekordna nezaposlenost. Tako je u ovoj svetloj evropskoj perspektivi nezaposlenost u Grčkoj narasla na 27 posto a u Španija preko 26 posto. Istina je, dakle, kada kažemo da je Evropska unija izigrala poverenje građana Srbije. Ali, je zapravo prava istina da je Evropska unija izigrala i prevarila samu sebe i svoje države članice.

Da li je moguće da sve ovo gledamo a da kao narod i država ne postavimo pitanje da li je u našem interesu da uđemo u Evropsku uniju sve i da nam i ne otimaju bezočno Kosovo? I da li je moguće da ignorišemo pitanje šta će se desiti sa srpskom poljoprivredom kada za manje od godinu dana bude liberalizovan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. O kakvoj to ekonomskoj koristi od Evropske unije govorimo kada će EU potpuno uništiti srpsku privredu preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Moramo postaviti pitanje kakvo je pravo stanje danas u srpskoj privredi, pet godina posle sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom. Koliki je pad industrijske proizvodnje? Koliki je pad bruto društvenog proizvoda? Nivo duga od 2008. godine povećan je sa 8 na preko 18 milijardi evra. Tako je 2008. godine svaki zaposleni bio dužan preko 4.000 evra, a u februaru ove godine javni dug po zaposlenom povećan je na blizu 11.000 evra. Od kraja jula 2012. do sredine februara 2013. javni dug je povećan sa 15 milijardi na 18 milijardi evra. Svakog meseca je, dakle, dug rastao za više od pola milijarde evra. Sve ovo otvara ključna pitanja: Kako će građani preživeti ovu sve veću nemaštinu. A osnovno je i pravilo da mi ne možemo braniti naše nacionalne i državne interese kada nam je privreda u gotovo katastrofalnom položaju i kada nismo obezbedili stabilan i siguran razvoj Srbije.

Vreme je da trezveno i razumno sagledamo teške i duboke probleme sa kojima se suočava Srbija. I da potražimo izlaz iz ovog propadanja. Nama je danas kao narodu i državi pre svega potrebno nacionalno samopoštovanje. Potrebna nam je snaga za odbranu Srbije. Kako da se trgnemo, da otvorimo oči i potražimo pravi put. Kao država i narod smo zalutali i zabasali na bezizlaznu evropsku stranputicu i lažnu evropsku perspektivu. Tu se vrtimo u krug i gubimo svoju državnu i nacionalnu snagu na pogrešne ciljeve koji su vezani za evropske integracije

Šta nam onda valja činiti dok još nije kasno? Prvo i iznad svega upozoravamo vlast da ni po koju cenu ne ukida srpsku državnost na Kosovu. Ako kao Srbija odbranimo srpske institucije i srpsku državnost na Kosovu, to će biti onaj ugaoni kamen od kojeg krećemo prema pravom putu. To bi bila prekretnica i ponovo uspostavljanje državotvorne politike vlasti u Srbiji. Drugo, jasno treba saopštiti Evropskoj uniji da Srbija nije marionetska tvorevina koja ustupa svoju teritoriju zarad dobijanja datuma. Treće, najodlučnije se mora sprečiti da Vojvodina izađe iz ustavnog okvira, i iskoristiti sva pravovremena legalna sredstva da se spreči internacionalizacija pitanja položaja Vojvodine. I četvrto, mirno i argumentovano treba preispitati štetu koju SSP nanosi srpskoj privredi i ne dozvoliti da stupi na snagu liberalizacija poljoprivrednih proizvoda, koja bi potpuno uništila srpsku privredu.

Ako se krene ovim dobrim putem, Srbija bi mogla u dogledno vreme da proglasi političku neutralnost koja bi joj garantovala sigurnu i mirnu budućnost. Kao što i od vojne neutralnosti nemamo nikakvu štetu nego samo korist za Srbiju. Ukoliko bi vlast nastavila putem evropskih integracija i zarad datuma ukinula srpsku državnost na Kosovu, onda bi to bila nacionalna katastrofa sa nesagledivim posledicama. Srbija se nalazi pred važnim raskršćem i još može da bira kojim će putem poći. Demokratska stranka Srbije je održala ovu sednicu Glavnog odbora kako bi na vreme pozvala da se krene pravim putem. Vlast je na istorijskom ispitu i od vlasti zavisi kojim će putem Srbija nastaviti dalje. Mi smo izneli plan za spasavanje zemlje i šta kao narod i država moramo u ovom trenutku pre svega da uradimo. Ovo za nas nije pitanje biti ili ne biti na vlasti, već je mnogo dublje i sudbonosnije pitanje. To je pitanje biti ili ne biti za Srbiju, za njen opstanak i njenu budućnost.

Živela Srbija!