Obnoviti narod na Kosovu i Metohiji

BEOGRAD – Devet godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji obeleženo je danas akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, odakle je premijer Ivica Dačić poručio da Vlada neće izdati svoj narod ni srpsku ideju o Kosovu i Metohiji, a patrijarh Irinej da u svim razgovorima o KiM Srbija treba kao najvažniji zahtev da postavi povratak Srba na te prostore.

Premijer i patrijarh su podsetili da za zločine koji su počinjeni nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji i dalje niko nije odgovarao i naglasili da Srbija treba da učini sve kako se tako nešto nikad ne bi ponovilo.
“Vlada Srbije nikada neće izdati svoj narod ni srpsku ideju o Kosovu i Metohiji, ali sa druge strane će se uvek rukovoditi neposrednim životnim problemima građana koji žive na Kosovu i Metohiji”, kazao je premijer Dačić i podvukao da je povratak svakog Srbina na KiM herojsko delo.

Premijer je kazao da “treba da se pripremamo i da pripremamo naš narod da živimo u situaciji kada nam je ta teritorija praktično okupirana”, i dodao da “od toga kako ćemo se organizovati, zavisi i naša budućnost”.

On je rekao da je uveren u postizanje pravednog i poštenog rešenja za Kosovo i Metohiju, jer se samo tako mogu obezbediti uslovi za miran i dostojanstven život u pokrajini.

Prema njegovim rečima, imamo samo jedan put – a to je put dijaloga i mirnog rešavanja problema.
“To je dug i težak put, pun iskušenja i uveren sam da ćemo doći do pravednog i poštenog rešenja, jer samo tako možemo obezbediti uslove za miran i dostojanstven život u južnoj pokrajini u skladu sa evropskim civilizacijskim normama”, rekao je Dačić.

Dačić je naglasio da samo jaka Srbija može da spasi Kosovo i Metohiju, a ne Srbija koja je ponižena, ne samo onime što se dešavalo već i odnosom svojih nekadašnjih saveznika. On je poručio da se samo jedinstvnom i mudrom politikom može očuvati interes našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
“Nemamo prava na improvizaciju”, poručio je premijer, istakavši da je takozvano kosovsko pitanje suštinsko pitanje budućnosti Srbije.

 

Patrijarh srpski Irinej je poručio da u razgovorima koji se vode o Kosovu i Metohiji treba da se postavi naš uslov i zahtev da se vrati veliki broj Srba na te prostore.

Patrijarh je, naveo da je u tom poslednjem progonu Srba – sa Kosova i Metohije proterano više od 240.000 ljudi.

Srpski patrijarh je rekao da je najosnovnije i najbitnije da se obnovi narod na Kosovu i Metohiji, jer nam ne vredi mnogo obnavljanje crkava, manastira, ruševina ako nas tamo ne bude.
“Moramo biti ujedinjeni, da imamo svi jedno mišljenje, stav i ideal i jednako mislimo o Kosovu i Metohiji”, rekao je srpski patrijarh, istakavši da je dužnost države Srbije da se najveći deo prognanih vrati na svoja ognjišta.
“Kosovo jeste naše, biće naše i ostaće naše”, podvukao je patrijarh i, praveći paralelu s Jevrejima, rekao da su oni čekali 2.000 godina kako bi se vratili u Jerusalim.

On je naveo da je u samo dva dana uništeno ono što je stvarano vekovima, uništen narod i njegove svetinje koje su to i za celi svet, i dodao da su stradale crkve i manastiri koji predstavljaju ne samo našu već i svetsku kulturnu baštinu.
“Ima li većeg zločina. Grob nije neprijatelj, grob smeta i želi se da se izbriše svaki trag srpskog naroda”, rekao je patrijarh i podsetio da za te zločine niko nije odgovarao, a “da smo mi slučajno nešto tako učinili, na nas bi se obrušio ceo svet”.

On je dodao da je tragedija iz 2004. godine veća i od stradanja 1690. godine, odnosno seobe Srba, istakavši da se sve to odvijalo pred očima kulturne i napredne Evrope i Amerike.

 

U crkvi Sv. Nikole u Prištini vladika raško-prizrenski Teodosije služio je pomen stradalim u martovskom nasilju pre devet godina na Kosovu i Metohiji.

Službi u crkvi u Prištini prisustvovao je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je od međunarodne zajednice zatražio da prizna grešku zato što devet godina kasnije nije uložila dovoljno napora da otkrije one koji su naredili i izvršili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Vulin je podsetio da je preko 50.000 ljudi učestvovalo u martovskom pogromu, “poslednjem nekažnjenom pogromu u Evropi” za koji niko krivično nije odgovarao devet godina kasnije.
“Tražimo od međunarodne zajednice da se uzdigne iznad predrasuda o Srbiji i srpskom narodu i da nam da odgovor ko je naredio i izvršio martovski pogrom ali i da nam kaže ko je ubio decu u Goraždevcu, ko je digao u vazduh autobus u Livadicama, ko je bacio bombu na našu decu Mitrovici i ko je pobio žeteoce u Starom Gracku”, rekao je Vulin.
“Od nas se traži da oprostimo ali kako da oprostimo kada ne znamo kome, kada ne znamo te ljude, kako da oprostimo ako ne znamo ko je odgovoran za trgovinu ljudskim organima, ako ne znamo ko je vršio sve to što je dovelo da u crkvi Sv Nikole u Prištini danas ima mnogo više Srba nego što ih živi u čitavoj Prištini”, rekao je on.

On je od međunarodne zajednice takođe zatražio da u senci martovskog pogroma i današnjeg dana dobro razmisli da li Srbi ne zaslužuju da odlučuju o svojoj sudbini i da li su Srbi jedini narod u Evropi koji neće moći da bira svoju policiju, svoje pravosuđe i da li su Srbi jedini narod u Evropi nad kojim je izvršen pogrom a da za taj zločin nema kazne.
“Pozivam međunarodnu zajednicu da pre nego što odgovori, dobro razmislio da li je moguće da nakon uspomene i na ovaj pogrom i saznanja da za njega niko ne odgovora, Srbi ne zaslužuju da samostalno odlučuju o sopstvenim životima, da nemaju svoju bezbednost, pravosuđe, školstvo, zdravstvo, vlast koju bi sami birali”, rekao je on.

Vulin je podsetio da su se Srbi na godišnjici martovskog pogroma u Prištini okupili u crkvi koja je spaljena pa obnovljena.
“U crkvi je danas bilo mnogostruko više Srba nego što ih danas živi u Prištini, zato što pogrom nije kažnjen, zato što već devet godina imamo zločin bez kazne zato i nema Srba u Prištini, mnogim selima i gradovima u pokrajini”, rekao je Vulin.

On je podsetio da je pre devet godina u nasilju iseljeno šest gradova i deset sela, da se Srbi nikada u njih ne bi vratili a žele da se vrate.

Vulin je poručio kosovskim Srbima da će se država Srbija boriti za njih i da neće ići ispod onoga što je napisano u Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, što je usvojeno u Skupštini Srbije. On je istakao da Srbija nikada neće prestati da brine i vodi računa o svakodnevnom životu ljudi na Kosovu i Metohiji.
“Ako niko nije u stanju da razume da Srbi moraju i mogu, da su dovoljno zreli i da je potrebno da samostalno odlučuju o sopstvenoj bezbednosti, životima, školama, bolnicama, pravosuđu, sopstvenoj vlasti – onda će Srbija biti tu”, rekao je Vulin.

 

Vladika Teodosije je u besedi istakao da oni koji su pre devet godina na današnji dan ubijali i proterivali, palili svetinje božije, domove Srba koji su bili opredeljeni da žive ovde, mislili da će smrću sve biti završeno.

Ono što se Srbima desilo 1999. godine pa na dalje, to je bio veliki pogrom kada je stotine hiljada ljudi napustilo svoje domove i ove prostore, oko 150 crkava je oskrnavljeno i porušeno, naša groblja su oskrnavljena i sve se to dešavalo pred očima celog sveta, rekao je Teodosije.
“Mislili smo da će ti koji čine zlo prestati jednog dana i najmanje smo se nadali 17. i 18. marta 2004. da se može dogoditi tako nešto i da može ovaj svet koji je bio prisutan u liku međunarodne zajednice dopustiti takav pogrom i zločin nad nedužnim srpskim stanovništvom koji je ostao da živi ovde.
Martovski pogrom nas je sve iznenadio uključujući i vojnike koji su čuvali naše svetinje i bili zaduženi da obezbede mir na ovom prostoru i ceo svet”, rekao je vladika.

Prema njegovim rečima, pogrom iz 2004. bio je veća rana od one “koja nam je naneta 99. godine zato što je srpsko biće bilo ranjeno” a izvršen je zločin nad tim “ranjenikom koji nije mogao da se brani i koji je bio nemoćan”.
“Oni koji je trebalo da ga brane, okrenuli su glavu svoju i dopustili da se ti zločinci iživljavaju nad našim narodom i našim svetinjama”, rekao je vladika raško-prizrenski podsetivši da je tada bila spaljena crkva Svetog Nikole u Prištini i da još postoje tragovi tog vandalizma na zidovima i freskama.

Teodosije je podsetio da su tada stradali i ostali srpski hramovi na Kosovu među kojima i oni koji su svetska kulturna baština.

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.
Kao nestali još se vode dvoje Srba, iz domova je proterano više od 4.000 Srba, napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC.

Na Kosovu i Metohiji je u pogromu uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Na Kosovu su u tri dana pogroma povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.