Bundestag: Beograd i Priština da se obavežu pred kamerama

BEOGRAD – Nemačka parlamentarna delegacija, koju u poseti Srbiji predvodi Andreas Šokenhof iz vladajuće koalicije CDU/CSU, prenela je danas da je “nezaobilazni preduslov” za početak pregovora Beograda sa EU da i Beograd i Priština pokažu “jasnu volju” za “pravno obavezujuću normalizaciju odnosa”.

Šokenhof je, na brojna pitanja novinara, rekao da se zahteva “jasna, vidljiva volja”, a da se primena takvog sporazuma ne očekuje do zaključenja pregovora Srbije sa EU.
“Vidljiva volja mogla bi biti pokazana tako što bi se dva predsednika ili dva premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno, pred kamerama, da obe vlade za vreme pregovora o pridruživanju Srbije na pravno obavezujući način regulišu normalizaciju odnosa”, poručio je.

Po njegovim rečima, Bundestag je spoznao napredak postignut u Srbiji, a odluku o početku pregovora za pristupanje Srbije EU daće na osnovu izveštaja Evropske komisije.

Nemački parlamentarci iz redova stranke kancelarke Angele Merkel sastali su se juče s premijerom Srbije Ivicom Dačićem i potpredsednicom Vlade za evropske integracije Suzanom Grubješić, a danas su – na konferenciji za novinare u medija centru – pozdravili napore Vlade i reforme u Srbiji.
“Pozdravljamo činjenicu da nova Vlada pod vođstvom premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika (Aleksandra) Vučića ne samo da preduzima velike napore u rešavanju teških putanja, već i da je ostvarila značajan napredak u njihovom sprovođenju”, kazao je.

Šokenhof, koji je prethodni put posetio Beograd na početku mandata te vlade – obelodanjujući sedam uslova Berlina za evrointegraciju Srbije, konstatovao je da se od tada “mnogo toga promenilo na bolje”.
“Posebno pozdravljamo činjenicu da je sa novom vladom Srbije dijalog sa Prištinom dobio značajan podstrek. Redovni sastanci premijera Dačića i Tačija predstavljaju značajne korake u pravom smeru za normalizaciju odnosa, sastanak predsednika Nikolića i Jahjage još je jedan ohrabrujući singal, baš kao i poslednje mišljenje premijera Dačiha objevljeno u Ninu”, kazao je i istakao da je “Nemačka spoznala izuzetan, istorijski značaj tih događaja”. “I prilikom današnjih razgovora stekli smo utisak da možemo da se oslonimo na ono što najavljuje Vlada Srbije. U prošlosti nije uvek bilo tako”, dodao je.

Po njegovim rečima, nemački zahtevi koji su predati septembra prošle godine nisu se promenili, a delegacija je procenila njihovo ispunjenje. Kada je reč o zahtevu za ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova, nemački poslanici su istakli da su neophodni konkretni dogovori o uklanjanju srpskih paralelnih struktura, koje bi prihvatilo i srpsko stanovništvo na severu Kosova, kao i početak njihovog sprovođenja, posebno u sektoru bezbednosti, u pravosuđu i administraciji, kao i transparetnost finansijskih davanja iz Srbije.

Po pitanju uticaja Beograda na Srbe na severu Kosova, nemački poslanici su konstatovali da su potrebni dalji napori Beograda da utiče na Srbe na severu kako bi prihvatili misiju EU, da bi trajno bila uspostavljena sloboda kretanja Euleksa i da bi sarađivali sa istom u istragama bombaških napada.

Kad je reč o ispunjenju i sprovođenju akcionog plana, po pitanju reforme pravosuđa, Šokenhof je kazao da je “oblast poštovanja principa pravne države od izuzetnog značaja za pridruživanje EU”.
“Nedostatak napretka u toj oblasti može imati uticaj ne samo na proces integracije EU već i na demokratizaciju i ekonomski oporavak zemlje”, podvukao je.

Po drugom zahtevu – koji se tiče otkrivanja i gonjenja počinilaca paljenja Ambasade Nemačke 2008 – delegacija je konstatovala da više od pet godina značajni uslovi nisu ispunjeni, ni sa stanovišta obaveze Srbije po međunarodnom pravu, niti sa stanovišta poštovanja prncipa pravne države, u skladu sa standardima EU. Još nije otkriveno ko stoji iza napada, niti je podignuta optužnica, dodao je.

Po pitanju trećeg zahteva, koji se tiče pomirenja u regionu, nemački poslanici su istakli da se od kada je došlo do promene vlasti aktivno radi na ostvarenju kontakata sa susedima i nastavljeno je ulaganje napora u negovanje dobrosusedskih odnosa, za šta se zalagala prethodna vlada.

Posebno su u tom kontekstu naglasili susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjaga.
“Znamo da za ocenu napora u dijalogu sa Kosovom centralnu ulogu igra i ponašanje Prištine i stoga vršimo uticaj i na Prištinu i imamo određena očekivanja i od Prištine. To smo pokazali i u ovoj poseti i tražili smo i od kosovskih sagovornika da pokažu spremnsot na kompromis. To znači da ne možemo zameriti Srbiji ako ona bude spremna na komprimis, a Kosovo ne”, poručio je Šokenhof dodajući da, ako se nastavi pozitivan trend očekivanja iz ove oblasti bi bila ispunjena.

“Frakcija CDU/CSU u Bundestagu može da opravda svoju pozitivnu odluku o započinjanju pregovora o pridruživanu samo ukoliko dogovori i reforme ne budu samo mrtvo slovo na papiru, već ako budu i sprovedeni”, poručio je.

Šokenhof je rekao da će nemački Bundestag biti u stanju da da svoju ocenu samo na osnovu onoga što Komisija EU i visoka predstavnica Ketrin Ešton navedu 16. aprila u Izveštaju, kao i na osnovu onoga što je dogovoreno i sprovedeno. Šokenhof je istakao da ne može predskazati izveštaj EK 16. aprila, ali da je delegacija stekla utisak da postoje iskreni napori da se dođe do suštinskih dogovora. “Uvereni smo da će izveštaj od 16.aprila u odnosu na onaj od oktobra sadržati i dokumentovati jasan napredak”, naglasio je.

Upitani da li postoje zahtevi prema Prištini, nemački poslanici su podvukli da se u doglendo vreme ne postavlja pitanje otpočinjanja pregovora sa Prištinom, te da su zbog toga zahtevi predati samo Beogradu – za koji se ne postavlja pitanje da li će biti otpočeti pregovori, već samo kada. Osim Šokenhofa, u delegaciji Bundestaga su i poslanici Peter Bejer i Roderih Kizeveter, poslanik i izvestilac za Srbiju u Komitetu za evropske poslove Bundestaga Johan Vadepul, kao i spoljnopolitički savetnik frakcije CDU/CSU u nemačkom parlamentu Hans-Joahim Falenski.