„Vojvodina republjik“?

Piše Branko Radun

Partija koja je izlepila Novi Sad plakatima „Vojvodina Republika – Sloboda za Vojvodinu“, i koju predvodi bivši funkcioner Čankove Lige Aleksandar Odžić, poznata je samo onima koji se bave autonomaškom marginalnom scenom

Medije u Srbiji obigrala je vest da je fantomska Vojvođanska partija izlepila Novi Sad plakatima „Vojvodina Republika – Sloboda za Vojvodinu“. Uz tu vest je išla i informacija da je razbijen bilbord „Treće Srbije“ kojim se traži ukidanje AP Vojvodine. U ovoj vesti je bizarno gotovo sve, od parole, pa do toga da se nova stranka – Treća Srbija zalaže za ukidanje Vojvodine, što je naime još jedan medijski spin koji ima malo veze sa činjenicama.

Mržnja protiv jogurta Ta Vojvođanska partija koju predvodi bivši funkcioner Čankove Lige Aleksandar Odžić je poznata do sada samo onima koji se bave autonomaškom marginalnom scenom. Ovim je jednoj minornoj partiji i njenim ekstremnim i opasnim stavovima dat nenormalno velik medijski prostor.
Čak i u njihovom pomenutom opskurnom saopštenju možemo da čitamo da „oni neće dozvoliti“ da se ponovi 1988. godina, kada je u Novom Sadu organizovana takozvana jogurt revolucija i kada je praktično ukinuta široka autonomija Pokrajine. „Vojvodinu niko ne treba da uči šta su joj jezik i pismo, koji joj je glavni grad, kada je doživela procvat, a kad sunovrat. Vojvođanska zemlja nije na prodaju! Borićemo se za svoj identitet i prava svim raspoloživim demokratskim sredstvima, jer je to obaveza naše generacije“, poručila je odlučno Srbiji autonomna Vojvođanska partija.
Ova partija ponavlja lajtmotiv autonomaške priče u kojoj je sve zlo počelo od jogurt revolucije, kada su narodni protesti doveli do pada titoističke komunističke oligarhije u Vojvodini. Taj momenat kada je Srbija počela da funkcioniše kao jedna celovita politička struktura za njih je „vojvođanska tragedija“. U saopštenju se izražava i protest što se u neke institucije uvodi ponovo službeno pismo – ćirilica. Previđa se, naravno, da je to i ustavna obaveza svakog državnog organa i javnog preduzeća.

[restrictedarea] Da li će država reagovati na provokacije separatista?
Ta stranka je navela da se zalaže za „ravnopravan“ odnos Srbije i Vojvodine u složenoj zajedničkoj državi, i za donošenje novog Ustava u kojem će Vojvodina biti definisana kao republika u sastavu složene države Srbije. Pored toga što je antiustavan, ovo je i daleko najnebulozniji predlog u kojem je suština da se Srbija nalazi unutar Srbije i da je Srbija ravnopravna sama sa sobom, to jest delom svoje zemlje. Bilo bi zanimljivo videti i da li će državni i sudski organi oko zabrane ove autonomaške partije, čiji zahtevi ugrožavaju ustavni poredak zemlje, biti agilni kao što su to pokazali kada su skočili da ukinu SNP „Naši“.
Da jeste reč o separatizmu govori stav da bi „takva Vojvodina imala zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pravo na raspolaganje sopstvenim resursima, imovinom i prihodima, kao osnovom za ekonomski oporavak i ulazak u EU“, kako piše u saopštenju koje se završava parolom „Vojvodina Republika – Sloboda za Vojvodinu“. Dakle, zaključak je: Vojvodina je okupirana od Srbije i jedini izlaz je oslobođenje kroz uređenje u kojem će Srbija imati unutar sebe još jednu Srbiju i njoj ili obema ravnopravnu republiku Vojvodinu! Ova minorna partija je inače članica vojvođanske konvencije koja je donela prošle godine Deklaraciju „Vojvodina Republika“, kojom se promoviše ideja formiranja „Savezne Republike Srbije“.

Čanak posle Čanka Da li je sve pomenuto, tek „ još jedna politička provokacija minorne političke organizacije na koju ne bi trebalo obraćati previše pažnje“? Može li se zaključiti budući da je Nenad Čanak u političkom ćorsokaku, a njegova partija u osipanju da se „otvorio konkurs“ za njegovo mesto na političkoj sceni. Nažalost ovo nije tek samo ekstremni ispad jedne šačice političkih ekstrema, već je reč o prilično ozbiljnoj političkoj kampanji koja podrazumeva i saopštenja, javne nastupe, plakatiranje i sl. Tako se recimo ne moramo složiti sa stavom da bi trebalo redefinisati položaj Vojvodine ili da bi pak trebalo ukinuti APV (jer nam to na primer ne izgleda realno danas), ipak moramo razlikovati te stavove od jasne političke akcije i kampanje koja ima za cilj podrivanje ustavnog poretka i države. Jasno je da ne bi trebalo potceniti ovakve provokativne kampanje, jer su one po pravilu podržane iz nekih stranih centara moći koje forsiranjem suprotstavljenih ekstrema pritiskaju i destabilizuju Srbiju u momentu tragičnog kosovskog epiloga.
Često se zaboravlja da ovakvi destruktivno autonomaški i separatistički zahtevi za Vojvodinom Republikom, kojim se priziva kosovski ili crnogorski scenario, brutalno negira srpsku vekovnu borbu za autonomiju u Vojvodini. Ta borba je imala za cilj autonomiju srpskog naroda u ovom delu Habzburške imperije, sa neverovatno snažnom nadom Srba da će se nekada spojiti sa slobodnom Srbijom. Sada se u grobovima prevrću kosti svih onih koji su se poput Svetozara Miletića ili Jaše Tomića borili za srpsku autonomiju Vojvodine. Danas se to naime „vidi“ u pervertiranom obliku: kao udaljavanje i odvajanje od Srbije. To je i otvoreno pljuvanje na sve ljudske i materijalne žrtve u Prvom svetskom ratu i pre njega koje su dovele do oslobađanja Vojvodine od zapadne dominacije, i uvođenja na ove prostore slobode i demokratije od strane srpske vojske i države.

[/restrictedarea]