POLITIKA : Crkva ne može da menja politiku o Kosovu

Crkvenom vrhu najviše smeta deo u platformi koji predviđa ugovorni odnos između SPC i vlasti u Prištini po ugledu na status Vatikana

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se juče sa srpskim patrijarhom Irinejem. Kako je saopšteno iz pres službe predsednika dvojica sagovornika „izrazili su zabrinutost u vezi sa bezbednošću građana i srpske Crkve na Kosovu i Metohiji, pogotovo nakon nedavnih događaja vezanih za manastir Visoki Dečani”. Predsednik i patrijarh su se, kako se kaže, saglasili da su međunarodne organizacije, koje su prisutne u južnoj srpskoj pokrajini, obavezne da štite prava i bezbednost građana kao i verske objekte na KiM. Razgovaralo se i o Nikolićevom susretu u Istanbulu sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem i o obeležavanju 1700 godina Milanskog edikta.

Ako je u saopštenju pomenuto sve ono što je bilo predmet razgovora prvog čoveka države i prvojerarha srpske crkve, onda ovoga puta nije bilo reči o primedbama koje SPC ima na rešenja iz Rezolucije o KiM, posebno ona koja se odnosi na njen budući položaj i odnos prema prištinskoj vlasti. To je pomalo čudno budući da je prošlog četvrtka u Prizrenu održano zasedanje Sinoda SPC na kome je, prema nekim nezvaničnim informacijama, bilo reči i o predlogu za promenu dela rezolucije koja je usvojena u srpskom parlamentu. U petak se patrijarh sastao i sa sa predsednicima opština sa severa Kosova i načelnikom Kosovskomitrovičkog okruga Radenkom Nedeljkovićem, ali juče nismo uspeli ni od njih ni iz vladine Kancelarije za KiM, da dobijemo više informacija kako je taj sastanak protekao i da li je bilo reči o stavovima crkve u vezi sa rezolucijom.

Kako je od ranije poznato, načelan stav Sinoda je da dijalog treba podržati, ali u crkvenom vrhu smatraju da mora da se promeni onaj deo platforme u kome se predviđa ugovorni odnos između SPC i vlasti u Prištini po ugledu na status Vatikana. Kako je to na sajtu SPC napisao protojerej dr Velimir Džomić, iz Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, uspostavljanje ugovornog odnosa između Crkve i privremenih institucija u Prištini značilo bi praktično priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine i njene vlade.

Prvobitna verzija platforme koju je napisao predsednik Nikolić bila je  prihvatljiva za SPC. Kako je krajem decembra rekao Nikolić, njega su obavestili da je patrijarh srpski Irinej zadovoljan platformom „posebno onim što je predviđeno za SPC”. Kasnije, kada je rezolucija promenjena, promenio se i stav crkve.

Da li i koliko stavovi Crkve mogu da utiču na državnu politiku, odnosno na eventualnu promenu Rezolucije o KiM?

Odgovarajući na to pitanje, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u emisiji „Stav Srbije”na TV Prva rekao da „da poštuje SPC i njene stavove”, ali je i poručio da „ovu zemlju i državu vode Narodna skupština, predsednik republike i Vlada Srbije”.

Odgovarajući na patrijarhove reči:„Poštujemo Evropu, divimo se svemu što je dala, želimo da i dalje budemo sa Evropom, ali ne po cenu da se odričemo naše tradicije… naše svete zemlje”, premijer Ivica Dačić je uzvratio: „Mi možemo da kažemo nećemo u EU, a da li će onda neko da nam vrati Kosovo… Neće… Kosovo nam je oteto”.

Verski analitičar Živica Tucić je uveren da se rezolucija neće menjati bez obzira na stavove SPC.

„Rezolucija i platforma su doneti većinom u skupštini, ne verujem da ima šanse da se to naknadno menja, to nikada do sada nije rađeno. Kao što kaže gospodin Vučić, svako ima pravo da razmišlja, SPC ima pravo da iznosi svoj stav jer je u pitanju jedna institucija, ona to gleda iz svog ugla, ali odluke uvek donosi zakonodavni organ, skupština”, kaže Tucić dodajući da se pitanje Kosova direktno tiče Crkve i da zato ima pravo da zauzme stav o tome, ali da političke odluke u parlamentarnim državama donosi parlament.

Tradicionalno u Srbiji crkva nije imala veliki politički uticaj za razliku od nekih drugih država gde se crkva politički angažovala, posebno tamo gde je jaka katolička crkva, objašnjava politički analitičar Branko Radun. U Srbiji, kako ističe, nemamo pojavu klerikalizma, odnosno stranaka koje su spremne da svoje odluke donose pod uticajem crkve.

„Crkva kod nas ima neku savetodavnu, korektivnu ulogu, ona je kao neki glas savesti. Ali Crkva nije nikada mogla da nešto nametne, pre se država nametala crkvi. Iz nekog kruga koji je ’alergičan’ na crkvu često su stizale optužbe da se Crkva previše meša. Međutim, odnos vlade i Crkve pokazuje koji su dometi SPC. Političarima nije prijatno da se njihov stav razlikuje od stava Crkve jer ona ima veliki autoritet, ali ipak ne može da izgura neku odluku”, kategoričan je Radun.

Na pitanje da li su stavovi predsednika države bliži Crkvi nego stavovi vlade, Radun odgovara odrično.

„Predsednik je napravio kompromis sa vladom oko rezolucije i ne vidim neko veliko razmimoilaženje između njih. Možda i postoji, ali predsednik se nije oglasio u tom smislu. Postoji, doduše, različit ton, predsednik možda ima malo više razumevanja za stavove Crkve. Ali to dolazi iz različitosti funkcija. Predsednik ima širu nacionalnu poziciju koja više daje ton i pravac politici nego što donosi konkretne odluke. Vlada, pak, donosi neke operativne odluke, ona prirodno ima jasnije definisane stavove od predsednika”, objašnjava Radun.