Dečani: vrata zatvorena posle 13 godina

Tekst i foto Zoran Vlašković

Albanski ekstremisti demonstrirali su 8. februara ispred manastira Visoki Dečani. I prvi put, posle 1999. kapije su bile zaključane

Visoke Dečane posetili smo dan posle albanskih protesta. Nismo mogli da uđemo u manastir. Na kapiji nas je sačekao monah Avakum. „Juče, 8. februara, bilo je veoma loše i napeto. Ali, ne plašimo se mi nikoga. Ova zemlja na kojoj stojimo, manastirska je i srpska vekovima unazad. Sada je tu italijanski KFOR koji nas štiti. Verujemo da će se sve završiti kako treba.“

ETNIČKO ČIŠĆENJE KAO REALNOST NA KOSMETU Da podsetimo, stotina albanskih ekstremista demonstriralo je 8. februara pred manastirom Visoki Dečani, suprotstavljajući se nedavnoj presudi EULEKS- ovog sudije u Prištini kojom su odbačeni zahtevi dvojice Albanaca da se deo manastirske zemlje vrati njima. Odluku EULEKS-ovog sudije, kako je najavljeno, potvrdiće i Vrhovni sud Kosova. Upravo zbog ove odluke, Albanci su od početka februara, u većim grupama, demonstrirali ulicama Dečana, da bi 8. februara krenuli prema manastiru gde su ih dočekale jake snage italijanskog KFOR-a, karabinjeri, EULEKS policija i kosovska policija. Prvi put od dolaska KFOR-a 1999. godine, kapije manastira su tog dana bile zatvorene. Protesti Albanaca su se završili posle 13 sati, a KFOR i kosovska policija ostali su u istom broju, razmešteni izvan porte manastira.
Arhimandrit Sava Janjić obavestio je strana predstavništva u Prištini, OEBS i EULEKS, da je manastiru onemogućen normalan život i da Opština Dečani ne samo da ne poštuje zakone već otvoreno radi na etničkom čišćenju ove teritorije.
EULEKS-ov sudija iz Prištine, krajem decembra 2012, odbio je zahteve protiv manastira Visoki Dečani koje su još 2000. podnela dva Albanca, vlasnici društvenih preduzeća iz Dečana. Naime, ova preduzeća su podnela zahtev tvrdeći da imaju vlasničko pravo na 23.45 hektara zemlje unutar specijalne zone manastira Visoki Dečani. U obrazloženju odbijanja zahteva EULEKS-ov sudija je konstatovao da se zahtevi, predmeti Albanaca odnose na ugovor o poklonu koji su 1997. godine sklopljeni između Republike Srbije i manastira Visoki Dečani. Na dve pomenute parcele svojevremeno su podignuti motel „Visoki Dečani“ i mali pogon za pakovanje meda „Apiko“, koji od početka 1990. godine nisu aktivno radili i koje je manastir dobio zajedno sa vraćenom zemljom 1997. godine.

[restrictedarea]

NA ZIDOVIMA ISPISANO – UČK Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen je početkom 2005. godine doneo izvršnu odluku kojom se manastir Visoki Dečani i kanjon Dečanske Bistrice stavljaju pod posebnu brigu UNMIK–a, i proglašavaju Područjem specijalne zone (Special Zoning area). Specijalna zona se, prema ovoj odluci, proteže od pravoslavnog groblja ispred manastira do mosta na reci Bistrici, kao i od obronaka brda sa jedne i druge strane kanjona… Na području Specijalne zone nisu dozvoljeni gradnja, rekonstrukcije, industrijska i komercijalna aktivnost, uključujući i eksploataciju šuma, vode i mineralnih resursa.
Proglašenje Dečanske doline zonom pod specijalnom zaštitom je nastojanje da se čitavo područje oko manastira dovede u sklad sa standardima UNESKO-a i evropskim standardima zaštite prirodnih i kulturnih dobara. „Manastir Visoki Dečani je aprila 2004. godine ušao na listu Svetske kulturne baštine kao prvi objekat sa Kosova i Metohije, i to je veliki razlog da se ovo područje mora zaštititi u interesu svih“, rekao je arhimandrit Sava (Janjić) krajem januara prilikom našeg boravka u manastiru Visoki Dečani.
Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 2006. godine Zakon o restituciji imovine oduzete crkvama i manastirima i osnovala Direkciju za restituciju u čijoj je nadležnosti sprovođenje ovog zakona. Inače, u vlasništvu manastira Visoki Dečani nalazi se ravno 743 hektara njiva, livada, pašnjaka i šuma, od kojih je veći deo i danas nezakonito uzurpiran od strane Albanaca. Prema zvaničnim podacima Srpske pravoslavne crkve, na Kosovu i Metohiji crkvama i manastirima je posle Drugog svetskog rata, na osnovu agrarne reforme, nacionalizacije i uzurpacije, oduzeto 5.255 hektara.
Od juna 1999. godine do sada manastir Visoki Dečani napadnut je od strane ekstremnih Albanaca četiri puta. U ovim oružanim napadima ispaljene su čak 23 granate. Srećom, samo je jedna granata pogodila zid oko manastira sa južne strane. U zadnjem granatiranju, kada je i zid pogođen, 30. marta 2007. godine uhapšen je počinilac Jeton Muljaj iz Dečana i osuđen na 3,5 godina zatvora. Na suđenju Muljaj se branio rečima da je on zapravo štitio monahe od medveda koji je preskakao manastirski zid. Početkom aprila 2012. na zidu oko manastira ispisano je nekoliko parola sa potpisom terorističke „UČK“.

[/restrictedarea]