Codex Alimentarius – Bez prava na repliku

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Broj obolelih od MRSA u Americi se povećava, a mnogim mladim ljudima  amputirani su udovi zahvaćeni bolešću. Lekari smatraju da je bolest prouzrokovana ishranom

Svečani finale potpisivanja sporazuma sa Svetskom trgovinskom organizacijom, praćen podrškom kontrolisanih medija, odvija se u slavljeničkoj atmosferi koja unosi vidno olakšanje: o našoj bezbednosti će ubuduće brinuti belosvetski trgovci, proizvođači GM hrane i lekova, a na nama je da im se prepustimo i verujemo na reč. U STO paketu dobijamo i Bibliju Novog svetskog poretka – Codex Alimentarius, koji predstavlja krvotok narastajućeg korporativnog organizma, nezadrživo metastazirajući širom planete.

„NEŠKODLJIVO“ ZRAČENJE Sem dr Rime Lajbou, koja je među prvima upozoravala na ekocidni karakter Codexa, namenjenog kontroli svetske populacije putem hrane i lekova, Brendon Turbervil se u knjizi „Codex Alimentarius, ugroženo pravo na zdravlje“ („Codex Alimentarius – The end of Health Freedom”), priključio kritici zakona zamki, prikrivenih eufemizmima „zaštita zdravlja potrošača“, „harmonizacija standarda sa STO“, „regulacija fer trgovine“… Oni koji nas ubeđuju da ćemo posle potpisivanja STO sporazuma imati pravo na repliku, ne žele da nam kažu kako to u praksi izgleda.
Krenimo od industrije mesa – legla zaraze i poligona za iživljavanje nad životinjama, koja ima bezuslovnu podršku FDA. S obzirom na sve veći javašluk u proizvodnim pogonima i porast bakterijskih infekcija posle konzumiranja ove „hrane“, naučni timovi na platnom spisku kompanija osmišljavaju metode da odlože smrtonosno dejstvo ovih proizvoda, a jedna od metoda je jonizujuće zračenje mesa. Budući da dozvoljena količina zračenja nije mogla da uništi bakterije, FDA je na zahtev mesne industrije odobrila podizanje nivoa dozvoljene „neškodljive“ količine jonizujućeg zračenja radi „bezbednosti potrošača“.
Na brojne primedbe zabrinute naučne javnosti i javne proteste protiv ove trovačke politike, FDA se obratila javnosti, braneći svoj stav argumentima koji se kose s naukom i zdravim razumom: „Vaše primedbe se ne mogu uzeti u obzir zato što su opšte prirode (of general nature) i ne sadrže nikakvu suštinsku informaciju koja bi mogla biti iskorišćena za procenu bezbednosti ozračene živine.“ Agencija još tvrdi da „nije utvrđeno da ozračivanje nezamrznutog mesa povećava toksičnost, menja nutricionističke vrednosti ili povećava verovatnoću naglog razmnožavanja određenih bakterija…“ Utvrđivanje je, kao i u slučaju GMO, prepušteno potrošačima, ukoliko mogu da finansiraju višegodišnja istraživanja, a u međuvremenu će FDA i dalje stajati iza ovog postupka kao „neškodljivog“, svesno učestvujući u prikrivanju nehigijenske proizvodne prakse „Big farme“. Onima koji veruju da će, zahvaljujući propisu o obavezi označavanja ozračene hrane, moći da je izbegnu nije rečeno da se obaveza obeležavanja u praksi sprovodi samo prema „prvom konzumentu“ (veletrgovcu visokog ranga) koji nema obavezu da ovu informaciju prosleđuje dalje. FDA, odnedavno, nastoji da omogući „rebrendiranje“ proizvoda, dozvoljavajući mogućnost da se etiketa za ozračenu hranu zameni nekom drugom, kao što je „pasterizovano“, kako bi se prikrila prava priroda tretmana. Alternativna oznaka za ozračivanje čak i ne mora da sadrži bliža objašnjenja o čemu se radi.
Tokom procesa Harmonizacije (omiljen termin u novogovoru Codexa), granice prihvatljivog stepena zračenja su, zahvaljujući rupama u pravilniku tako uspostavljene da praktično omogućavaju neograničen nivo ozračivanja.

[restrictedarea]

 

BAKTERIJA KOJA JEDE MESO Naučnim inovacijama nikad kraja. FDA je legalizovala još jedan postupak „zaštite bezbednosti hrane“ dozvolivši primenu „aditiva“ u vidu „virusa koji jede bakterije“, kako bi zaštitila meso megakorporacija od truljenja. Ovaj aditiv će se koristiti u proizvodnim pogonima mesne industrije u vidu spreja, radi zaštite potrošača od listerije. Na pitanje da li će ovaj virus posle unošenja u ljudski organizam pozobati i korisne bakterije – FDA nema odgovor, ali je postupak proglasila „bezbednim“ sve dok se njegova štetnost ne dokaže. Zahvaljujući frankenvirusu vlasnici proizvodnih pogona više ne bi morali da brinu o higijeni, a zaposleni više ne bi morali ni da peru ruke posle upotrebe toaleta.
Neumorni u zadovoljavanju apetita svojih sponzora naučnici ne miruju: došli su na ideju da piliće direktno hrane ovim virusom, što bi bilo opšteprihvaćeno na živinarskim farmama. Virus se inače izoluje iz životinjskih leševa, a „naučnici“ tvrde da upotreba ovih virusa za uništavanje kolonija bakterija u živom organizmu neće uvesti novi biološki entitet u lanac ishrane. Verujmo im na reč.
U poslednje vreme u Americi se povećava broj prijavljenih bolesnika sa simptomima „flesh eating disease“ prouzrokovane Methicillin-Resistant Staphyloccus Aureus (MRSA). Radi se o infekciji izazvanoj staf bakterijama rezistentnim na antibiotike. Lekari iz klinike Mejo smatraju da je uzročnik širenja ove infekcije prevelika upotreba antibiotika prisutnih u hrani, unesenih prevashodno preko mesa i mlečnih proizvoda krava tretiranih antibioticima. Usled neprirodne ishrane (GM kukuruz) njihov sistem za varenje ne funkcioniše, pa su krave neprestano podvrgnute tretmanu antibioticima.
Mnogim mladim ljudima obolelim od MRSA amputirani su bolešću zahvaćeni udovi, a lekari smatraju da je bolest prouzrokovana ishranom i preporučuju krajnju opreznost i okretanje biološki gajenoj hrani. Istraživač Stjuart Levi je posle eksperimenata sa živinom utvrdio da životinje vrlo brzo postaju rezistentne na antibiotike. Njegovi rezultati su podstakli FDA da 1970. pokrene pitanje zabrane nekih antibiotika, korišćenih u mesnoj industriji, ali su lobisti farmaceutskih kuća u Kongresu osujetili ovu nameru. Oni danas imaju odrešene ruke da koriste antibiotike u neograničenim količinama, o čemu ne postoji nikakva evidencija.
Zvanična, korporativna medicina nema suvisli odgovor na ovu bolest, pa diže glas protiv zastrašujućeg naziva „bakterija koja jede meso“, apelujući na ublažavanje termina. Činjenica da uništeno tkivo ne „jede“ bakterija, već ga razaraju toksini koje bakterija oslobađa, ne pruža nikakvo olakšanje pacijentima, ali ublažava paniku i daje mogućnost industriji mesa da kupuje vreme. I dok se prehrambena industrija plaši panike, farmaceutskoj industriji ona dobro dođe da pred sezonu gripa pripremi teren za prisilnu vakcinaciju.

GEN KOJI SE KRIJE Turbervil upozorava da Novi svetski poredak ne želi da nas nasilno eliminiše: „To bi bilo rasipanje. Oni prvo žele da isisaju i poslednji novčić pre nego što nas pobiju. Kao što je urađeno s Jevrejima: prvo su im oduzeli zvanja, zatim zabranili poslovanje, oduzeli kuće, zlato, odeću, da bi im odsekli kosu, povadili zlatne zube i na kraju ih podavili.“ Danas se otišlo dalje, pa sa leševa skidaju masnoću i kožu (za kozmetičke preparate), a ostatke izlažu na putujućim izložbama izvlačeći dodatnu zaradu iz smrti.
Novinar Antoni Gućardi skreće pažnju na studiju European Food Safety Authority (EFSA), zahvaljujući kojoj je otkrivena još jedna „prljava tajna“ „Monsanta“ i agencija angažovanih u njenom prikrivanju. EFSA je otkrila postojanje do tada nepoznatog viralnog gena pod nazivom gene VI, koji može da ugrozi određene biološke funkcije živih organizama. Ovo je pronađeno u Raundap-Redi soji, NK603, i MON810 kukuruzu. Uprkos zabrinjavajućem otkriću, STO nameće bezrezervnu podršku toksičnoj hrani, prepuštajući rešenje problema generacijama koje dolaze.
FDA je nedavno proglasila „bezbednim“ mesne otpatke proglašene nepodobnim za ishranu životinja, pošto su naučnici osmislili „spasonosnu“ proceduru potapanja mesa u amonijak kako bi „bezbedno“ stiglo na trpeze. Amonijak doduše ubija bakterije, ali se to ne odnosi na nove rezistentne vrste, pogotovo što se odbačeni delovi tela nalaze na mestima izloženim fekalijama. Namera USDA da velikodušno ponudi školama ovaj „lanč program“ osujećena je samo zahvaljujući peticiji zgroženih roditelja.
Nauka se već uveliko poigrava i nanotehnologijom, koristeći nanočestice u proizvodnji hrane i odeće. Iako ove čestice mogu preći zaštitnu barijeru i dospeti u krv, prouzrokujući brojna oštećenja organizma, kompanije tvrde da je korišćenje ove tehnologije bezbedno. S obzirom na to da je nanotehnologija bazirana na biotehnologiji, te čestice su svojevrsni nepoznati organizmi, a studija objavljena u časopisu „Nature“ dokazuje da je usled oralnog unošenja nanočestica stiropora kod pokusnih životinja došlo do oštećenja mozga. FDA je veoma oprezna u zaustavljanju ove tehnologije, a potpisnici Codexa će biti dovedeni pred svršen čin, s obzirom na to da ne postoje mehanizmi za selektivno prihvatanje normi koje će nam u budućnosti nametati.
Pionir organske poljoprivrede, pisac i aktivista Džulijan Rose neumorno se bori protiv korporativne nauke, Codexa Alimentariusa i STO, optužujući ih da ne vode računa o posledicama nekontrolisanog poigravanja sa ljudskim organizmom: „Godinama usmeravani na samozadovoljnu državnu kontrolu i obrazovni sistem, nismo u stanju da pretpostavimo da ključ za nešto mnogo bogatije i dublje možda leži u rukama prostog, neukaljanog seljaka ili u nevinom pogledu novorođenog deteta.“

[/restrictedarea]