Toma i Vučić

Milorad Vučelić, glavni urednik

Već dugo kod nas vlada novi realizam. Nije reč o nekom umetničkom pravcu, već o vođenju državne politike po kojoj je realno samo ono što odgovara i što je prihvatljivo Šiptarima i njihovim pokroviteljima i zaštitnicima sa Zapada, a to je nezavisno Kosovo. Isključivo u tu svrhu je služio tehnički dijalog Borka Stefanovića i Edite Tahiri juče, a Ivice Dačića i Hašima Tačija danas. Pregovori, i jedni i drugi, imaju kontinuitet i izvođeni su na osnovu Platforme prethodnog režima, koja je za Srbe bila i do sada ostala državna tajna, a za Prištinu, Brisel i Vašington samo prazan list hartije na kojem su ispisivali šta im je volja. Ostvarljiva je bila samo nezavisna šiptarska država, a sve ostalo je bilo označeno kao spisak nerealnih lepih srpskih želja. Već se moglo čuti kako Srbija deklarativno nikada neće priznati Kosovo, ali će mu se dati stolica u Ujedinjenim nacijama.
Nedićevska politika pod okupacijom imala je dosledne nastavljače pod prividnom slobodom, ali je to i Prištini i Briselu bilo malo, pa su počeli da tragaju za nekom imitacijom, nekim lažnim srpskim De Golom koji bi im, sa reputacijom nacionaliste, predao Kosovo, baš kao da je ono, poput nekadašnje francuske kolonije Alžira, na nekom drugom kontinentu. Obilata pomoć vladinih, nevladinih, analitičarskih i medijskih krugova nije izostala, pa se tako svaki potez novih vlasti izlagao kritici kojom je sve objašnjavano kao alibi za nešto drugo što će se tek dogoditi i što se zaista sprema, a što su oni, zahvaljujući svojoj promućurnosti, prozreli.
Nova vlast je iznenadila Srbiju. Naravno, pod novom vlašću razumem Tomu Nikolića i Aleksandra Vučića. Najpre je Vučić žestoko udario, koliko je mogao, po kriminalu i korupciji. A da je korupcija od 2008. godine pod evrofanaticima zajahala sve što makar i jedan dinar donosi, to je jasno kao beli dan. Samo u javnim nabavkama je po izveštaju državnog revizora pronevereno oko pola milijarde evra. U ime EU puta bez alternative bezočno je falsifikovano da je javni dug na dan 31.12 2011. za čitavih šest odsto premašio dozvoljenu granicu od 45 odsto, određenu Zakonom o državnom budžetu. Sigurno je da do jula ove godine prethodna vlada nije mirovala. Tu je i stotinu drugih bezočnih falsifikata.
Ima li veće simbolike od vesti da je uhapšen bivši gradonačelnik Prokuplja i direktor firme „Proevrobiznis“? Jednostavno, ljudi su bili uvereni da ako okače tablu „Proevrobiznis“ mogu da kradu koliko zakuče.

Zatim je Toma obelodanio Platformu za Kosovo. Nju su listom podržali Srbi sa Kosova, i severnog i južnog, i sa ove i one strane Ibra. I DSS sa nekoliko važnih i prihvaćenih dopuna. Staro pravilo važi: reci mi ko su neprijatelji tvoji, pa ću sve znati o tebi. Dragan Đilas je u ime žutog kartela koji neki još zovu DS saopštio da je cilj Platforme prekid evrointegracija. Može nestati Srbije, ali ne smeju se prekinuti evrointegracije. Čeda Jovanović je apsolutno odbacio Platformu i isto toliko snažno podržao Ahtisarijev plan. Šta misle Šiptari i njihovi zapadni mentori o Platformi, ne bi trebalo trošiti ni reč.
Dakle, evrofanatici su na zvuk pištaljke zaratili protiv Platforme. Ohrabren ječanjem evropskih truba i Dačić je podigao glas i odbrusio da Platforma nije Sveto pismo i još mnogo toga. Čak se i jedan mali činovnik, kao glosnogovornik i zvaničnik vlade, usudio da javno kaže kako u Platformi predsednika države ima i dobrih mesta!
O Platformi i javnim i parlamentranim priključenijima možete se podrobno i precizno upoznati čitajući tekst Nikole Vrzića „Trenutak istine“ u ovom broju „Pečata“.
Ali sav ovaj lavež protivnika Platforme ne znači ništa ili znači beznačajno malo, ako evrofanatici ne uspeju da zabiju kolac razdora između Tome i Vučića. Toma sa Platformom za Kosovo i Vučić sa borbom protiv kriminala zajedno bi mogli da počiste sve što je od 2008. godine zasejano i nađubreno u Srbiji pod nazivom „EU nema alternativu“. Gotovo sam uveren da su i Toma i Vučić potpuno svesni svoje istorijske odgovornosti. Oni su u ovom trenutku poželjna i dobitna kombinacija za opstanak Srbije. Jeftini analitičari koji su služinčad svih režima pokušavaju da se dodvore evropskom centru moći sa svojom plitkoumnom gimnastikom o očiglednom razdoru između Tome i Vučića. Znaju i Toma i Vučić da su pobedili zajedno i da samo zajedno mogu da urade nešto za dobrobit zemlje. Isto tako morali bi još bolje da znaju da nemaju većeg i boljeg prijatelja nego što su jedan drugome, i da ne može Tomi biti stranac bolji prijatelj od Vučića i obrnuto.
Zato će posle prvog Vučićevog iznenađenja koje je donela borba protiv korupcije, i drugog Tominog iznenađenja koje je donela Platforma, za evrofanatike stići i treće iznenađenje. Toma i Vučić ostaju zajedno. Pri tom, svako će raditi svoj deo posla. Toma će se baviti Kosovom, a Vučić borbom protiv kriminala. A podstaknuti time moraće i drugi da urade nešto valjano. Dovoljno da se Srbija uspravi i da prestane da puzi.
Ako vlada neće da sledi Tomu i Vučića, njih dvojica bi odmah trebalo da raspišu izbore. Na izborima će se Dačić hvaliti dogovorima sa Tačijem i budućom izglednom saradnjom sa Haradinajem, a Đilas da je zgrnuo još koje milionče. Dotle Toma i Vučić imaju svoj skroman kapital u vidu borbe protiv korupcije i Platforme za Kosovo.

Poštovani i dragi čitaoci „Pečata“:
Hristos se rodi! Srećna vam Nova godina!