Srbija i Evroazijska unija

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Poslednju generaciju ruskih „migova“ i modernizovanu varijantu S-300 Srbija može da dobije pod povoljnim uslovima i u tom smislu trebalo bi tumačiti i najave o pristupanju ODKB-u – za sada u svojstvu posmatrača

Rusija izražava krajnje nezadovoljstvo radom Haškog tribunala i oslobađajućim presudama za zločince koji su ostavili hiljade srpskih žrtava iza sebe. Počev od Nasera Orića, preko Ante Gotovine i Mladena Markača, pa do Ramuša Haradinaja i njegovih saučesnika Baljaja i Brahimaja. Kako konstatuju ruski komentatori, Haški tribunal uputio je poruku da je Srbe dozvoljeno ubijati nekažnjeno. Zvanična Moskva, preko svog Ministarstva inostranih poslova, zatražila je da rad Tribunala bude obustavljen. Sa druge strane, sve otvorenije se govori i o ponudama Moskve Beogradu. Osim najveće investicije, gasovoda „Južni tok“, kojim bi već od 2015. trebalo da poteku milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje, Rusija nudi saradnju i u drugim energetskim projektima. Moskva je Srbiji odobrila kredit od 800 miliona dolara za razvoj infrastrukture, a zajednički poduhvati u vojnoj industriji mogu biti krunisani isporukama moćnog ruskog naoružanja, kao što su avioni MIG-29 M2 i modernizovani sistemi zemlja-vazduh S-300. Sve je to ruski predsednik Vladimir Putin stavio na pregovarački sto prilikom nedavne posete Beogradu potpredsednika Vlade RF Dmitrija Rogozina…

MOSKVA PROTIV HAGA Povodom oslobađanja Haradinaja, ruski MIP oglasio se zvaničnim saopštenjem: „Tribunal je ocenio kao nedokazane brojne činjenice ubistava, nasilne deportacije, prebijanja, mučenja i surovog tretmana, koji su izvršeni protiv srpskog i ostalog stanovništva, nelojalnog ‚novim vlastima‘ pokrajine. Ovaj proces praćen je skandaloznim okolnostima. Prvi put u istoriji međunarodnog pravosuđa svedoci u ovom procesu podvrgavani su neprikrivenim ucenama i zastrašivanju. Ovakvo ponašanje odvijalo se u atmosferi potpune nekažnjenosti i tolerancije međunarodnih snaga na Kosovu. Ruska Federacija je u više navrata skretala pažnju Savetu bezbednosti na ovu nedopustivu situaciju i zahtevala njegovu odlučnu reakciju u istrazi pogibije ljudi i stvaranje efikasnijeg sistema zaštite svedoka na Kosovu. Nažalost, naši pozivi bili su blokirani pod raznim izgovorima o nesvrsishodnosti mešanja u navodno nezavisan rad tužilaštva i sudija. Doneta presuda, pored nedavnog puštanja na slobodu hrvatskih generala Gotovine i Markača, još jedan je dokaz dvostrukih standarda u pravosuđu, kada ostaju nekažnjena lica optužena za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Smatramo nedopustivim stanje u Haškom tribunalu. Vremenski rok dat ovom organu ističe, i Rusija je odlučna u zahtevu za završetkom njegovog rada u roku određenom Rezolucijom 1966 iz 2010. godine“.
Ovakav stav zvanične Moskve prema Haškom tribunalu, osnovanom 1993. uz pristanak tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, jasno je definisan još od 2006. godine, posle nerazjašnjene smrti bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića u pritvorskoj jedinici. Ruski mediji u svakoj prilici ističu da Miloševiću, koji uživa velike simpatije ruskog naroda, nije dokazana krivica u Hagu. Prema prvobitnoj odluci, Tribunal je trebalo da završi svoj rad još 2008, da bi ovaj rok bio nekoliko puta produžavan. Prema Rezoluciji 1966, na koju se poziva ruski MIP, rad Tribunala trebalo bi da bude okončan do kraja 2014, uz postepen prestanak aktivnosti već od juna sledeće godine.

[restrictedarea] Vodeći ruski mediji detaljno su opisali zverstva koje su počinile jedinice pod kontrolom Haradinaja, i pitaju se kako je moguće da tužilaštvo Haškog tribunala nije moglo da dokaže da su ovaj lider OVK i njegovi ljudi, u najmanju ruku, znali za masovne zločine. I kako je moglo da se desi da oni budu oslobođeni krivice za svih 37 tačaka optužnice – usled „nedostatka dokaza“? Podsećajući i na nedavno oslobađanje Gotovine i Markača, ruski mediji konstatuju da je Haški tribunal „dozvolio ubijanje Srba ako je to od koristi“!
Kao i u slučajevima Nasera Orića, za koga ruski novinari kažu da je 1992, zajedno sa plaćenicima iz islamskih zemalja, spalio desetine srpskih sela u okolini Srebrenice, i prištinskog premijera Hašima Tačija, koji je osumnjičen za ubistva Srba i trgovinu njihovim organima, ali i bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i njegovog načelnika Generalštaba Janka Bobetka; svi su oni izbegli sudske presude za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom koje u Moskvi otvoreno nazivaju genocidom. Dok su sa druge strane, podsećaju ruski mediji, Srbi u Haškom tribunalu „osuđeni po punom programu“, dobivši ukupno više od milenijuma zatvorskih kazni. Zato ruski novinari suđenje Haškog tribunala nazivaju „naličjem Nirnberškog procesa“, u kojem su žrtve i zločinci zamenili mesta na optuženičkoj klupi.

ROGOZINOVA PORUKA Da je Moskva spremna da preduzme konkretne korake i podrži Srbiju, ovih dana je u Beogradu potvrdio i potpredsednik Vlade RF Dmitrij Rogozin, čije reči „Rusija je uz vas, Putin je uz vas“, najbolje odslikavaju stavove Kremlja. Podsetimo, ruske vlasti su ove namere pokazale još aprila 2010, kada je u javnost „procurila“ nova spoljnopolitička doktrina Moskve, u kojoj se izražava spremnost da se pomogne Srbiji u izlasku iz međunarodne izolacije, uz intenziviranje vojne saradnje („Pečat“, br. 115). Ako je tadašnja vlast u Beogradu izbegavala da prihvati pruženu ruku, posle majskih izbora u Srbiji stvari su pokrenute sa mrtve tačke. Takođe, naglašavaju u Moskvi, Srbija će u saradnji sa Rusijom proizvoditi više verzija borbenih oklopnih vozila u fabrici koja će biti otvorena u Velikoj Plani do kraja godine, i uposliti najpre 130, a zatim još 60 ljudi.
Rogozin je preneo i poruku ruskog državnog vrha, povodom sve jačih zahteva Zapada da Srbija mora da se odrekne borbe za Kosovo i Metohiju ako želi da nastavi „evropski put“. „Ako je uslov za ulazak u EU priznanje one sramote iz 2008, onda bi trebalo ozbiljno da razmislite koliko taj uslov odgovara vašim interesima“, saopštio je Rogozin i dodao da ruski stav o teritorijalnoj celovitosti Srbije ostaje nepromenjen. Rogozinove beogradske poruke mogu se protumačiti na sledeći način: Rusija će podržavati Srbiju u neprihvatanju priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i ekonomskom oporavku zemlje, ali ima svoje zahteve, koji se prvenstveno odnose na stratešku orijentaciju.
Najbolji primer za to je Ukrajina pod vođstvom pronatovskog bivšeg predsednika Viktora Juščenka. Njemu Rusija nije htela da da ni jedan jedini cent, što je na kraju dovelo do ekonomskog kolapsa i Juščenkovog sramnog poraza na predsedničkim izborima. Isto važi i za novog predsednika Viktora Janukoviča, na čijem radnom stolu već mesecima stoje povoljne finansijske ponude Rusije koje bi u kratkom roku stabilizovale posrnulu ukrajinsku privredu. Ipak, on okleva pod pritiskom Vašingtona i Brisela, a najveću cenu njegovog političkog kursa plaća ukrajinski narod koji i novom predsedniku već počinje da okreće leđa. Putin je postavio jasne diplomatske standarde: države koje čvrsto stanu uz Rusiju mogu da računaju na veliku pomoć u razvoju ekonomije, direktne investicije i povoljne kredite koji u budućnosti mogu biti i otpisani, kao i podršku u očuvanju bezbednosti. U suprotnom, ruska slavina ostaje suva…
Uoči Rogozinove posete Beogradu, ruska vlada odobrila je Srbiji kreditnu liniju za razvoj železničke infrastrukture u iznosu od 800 miliona dolara. Jer, upravo obnova zapuštene železničke mreže je važan preduslov ekonomskog napretka, gde se uloženi dinar vraća desetostruko. To je tek mali nagoveštaj potencijala ekonomske saradnje i ruske podrške, koja se na duži rok može meriti desetinama milijardi dolara ulaganja u energetiku, infrastrukturu, poljoprivredu i industriju. Prema procenama eksperata, taj novac bio bi dovoljan za neutralisanje svih posledica ekonomske krize od 2008. naovamo i obezbeđenje visokih stopa privrednog rasta.
Rogozin je naglasio da se konkretniji koraci u odbrambenoj saradnji mogu očekivati tek posle potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu dve zemlje. U tom smislu, jasno je da je i ponuda za nabavku savremenog ruskog naoružanja svojevrsan test za Beograd. Poslednju generaciju „migova“ i modernizovanu varijantu S-300 (po svojim karakteristikama bliska je sistemima S-400 koji će još nekoliko godina biti pod embargom za isporuke van Rusije) Srbija može da dobije pod veoma povoljnim uslovima, ali će to izazvati nezadovoljstvo i otpor Zapada. U tom smislu trebalo bi tumačiti i sve češće najave o pristupanju Srbije Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – za sada u svojstvu posmatrača. Međutim, pitanja isporuke najsavremenijeg naoružanja i saradnje sa ODKB, kao i ekonomske investicije, najtešnje su povezana. Svaki korak koji Srbija napravi u ovom pravcu udaljavaće je od EU i približavati novoj narastajućoj sili na Istoku – Evroazijskoj uniji.

[/restrictedarea]