Odgovor Dime Jakovljeva

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Novim zakonima Državne dume Rusije biće neutralisane strategije obojenih revolucija, nenasilnih protesta i građanskog otpora, koje su mnoge zemlje lišile slobode i nezavisnosti bez primene vojne sile

Na dan navodnog smaka sveta, u petak 21. decembra, ruski državni organi na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom završili su proceduru usvajanja „Zakona Dime Jakovljeva“. To je odgovor američkim vlastima na „Zakon Magnitskog“, kojim se zabranjuje ulazak na teritoriju SAD-a i nalaže konfiskacija imovine za 60 neimenovanih ruskih funkcionera, navodno umešanih u smrt advokata Sergeja Magnitskog, preminulog od srčanog udara u moskovskom zatvoru 2009. godine zbog neadekvatnog lečenja. Oba zakona, i američki i ruski, neskriveno odišu hladnoratovskim nabojem, ali trebalo bi istaći da je Moskva samo odgovorila na provokaciju iz SAD-a. Istovremeno, zaklanjajući se iza priče o ljudskim pravima i demokratiji, dve supersile uz pomoć ovih zakona pozicioniraju se za neke buduće obračune, koji će, po svemu sudeći, tek da uslede. Jedno je izvesno – zakoni Magnitskog i Dime Jakovljeva, u zavisnosti od toga na koji način budu primenjivani, mogu žestoko da udare po interesima obe države i izazovu pravi „smak sveta“ u njihovim odnosima.

ŠAMARANJE ZAKONIMA Na velikoj, četvoroipočasovnoj, godišnjoj konferenciji za novinare prošlog četvrtka, Putin se slikovito izrazio da zbog toga možda nije dobar hrišćanin, ali da ne želi da „posle dobijenog šamara okrene i drugi obraz“. „Ako dobiješ šamar, moraš da uzvratiš, inače ćeš stalno biti tučen“, objasnio je Putin svoju (spoljno)političku filozofiju. Na ovaj način, razumljiv za svih 1.200 novinara u sali i za desetine miliona gledalaca u direktnom prenosu, Putin je odgovorio na pitanje o „Zakonu Magnitskog“ i „Zakonu Dime Jakovljeva“, koji je usledio samo dve nedelje posle američkog. Jer 6. decembra je Gornji dom Kongresa, istovremeno sa ukidanjem trgovinskog embarga prema Rusiji (amandman Džekson-Venik iz 1974. godine), uveo Moskvi nove sankcije – „Zakon Magnitskog“!
Ruski zakonodavni organi – najpre Državna duma, zatim Savet Federacije, a onda i predsednik – po hitnom postupku usvojili su odgovor na akt Vašingtona. I nazvali ga imenom 21-mesečnog ruskog mališana, usvojenog u Americi, koji je 2008. preminuo u najgorim mukama krivicom svojih novih roditelja. Naime, njegov očuh Majls Harison ga je ujutru, umesto u jaslama, ostavio na parkingu, u kolima sa zatvorenim prozorima, u kojima je bilo oko 50 stepeni Celzijusa i otišao na posao. Mali Dima, koji je inače bio slabog zdravlja, doživeo je toplotni udar i druge smrtonosne komplikacije, a njegovo beživotno i izmučeno telo pronađeno je tek u 17 časova. Američki sud, međutim, iako je za ovakvo krivično delo zaprećena kazna do 10 godina zatvora, smatrao je da Harison nije kriv i oslobodio ga svih optužbi, što je izazvalo gnevne reakcije u Rusiji.
Za usvajanje „Zakona Dime Jakovljeva“, od ukupno 450 deputata, glasalo je 420, dok je protiv bilo sedam. Zakon se sastoji od nekoliko celina. Njime se uvodi zabrana američkim državljanima da usvajaju decu u Rusiji, i taj aspekt je najviše komentarisan u sredstvima informisanja. Predviđa se zabrana delatnosti na tlu Rusije, kao i zaplena imovine svim nevladinim organizacijama koje dobijaju novac od američkih građana i organizacija, a koje učestvuju u unutarruskim političkim procesima. Takođe, ruskim građanima koji istovremeno imaju i državljanstvo SAD-a, nije više dopušteno članstvo i rukovođenje ovakvim organizacijama. Isto tako, zabranjuje se ulaz na teritoriju RF i nalaže zaplena imovine Amerikancima koji su umešani u kršenje ljudskih prava.
Praktično istovremeno, američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol i njegov ruski saborac, vođa „narandžaste opozicije“ i revolucionarni bloger Aleksej Navaljni stali su u „zaštitu ruske dece“, koja će sada, navodno, doživeti teške patnje bez američkih usrećitelja. „SAD su krajnje zabrinute zbog zakona koji je usvojila Državna duma, čije odredbe stavljaju sudbinu dece siročića u zavisnost od političkih odluka“, saopštio je Mekfol, dodajući da je sada „zatvoren put u porodice stotinama dece, koliko ih se usvaja svake godine“. Naravno, ova igra na emocije ruskih građana, iskreno saučestvujućih sa mukama mališana bez roditelja, delom je postigla svoj efekat. Dok su deputati raspravljali o „Zakonu Dime Jakovljeva“, ispred Dume su opozicionari organizovali protestni skup…
Usvojeni zakon zvanično nosi naziv „O sankcijama prema licima umešanim u kršenje osnovnih prava i sloboda građana Ruske Federacije“, i zaslužuje detaljniju analizu. Zakonom se uvodi zabrana ulaska u RF građanima SAD-a umešanim u kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, počiniocima i saučesnicima u krivičnim delima prema građanima RF, kao i državnim činovnicima SAD-a koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli oslobađanju od odgovornosti (ili su direktno o tome odlučivali) onih koji su činili zločine, i njihovim saučesnicima, prema ruskim državljanima. Zatim, umešanima u kidnapovanje i nezakonito lišavanje slobode državljana RF, i onima koji su ih neosnovano i nepravedno osudili ili pravno gonili, kao i sankcije za američke građane koji su donosili neosnovane odluke kojima se krše prava i zakoniti interesi građana i organizacija RF. Svim ovim američkim državljanima određuje se i mera oduzimanja finansijskih i drugih aktiva, zabrana poslovanja i obavljanja bilo kakvih funkcija na teritoriji RF.

[restrictedarea]

„GVANTANAMO“ I „GAZPROM“ Za sastavljanje spiska ovih lica zadužuje se MIP RF, a svoje predloge mogu davati i drugi organi izvršne vlasti, po potrebi. Način na koji je napisan ovaj deo zakona, jasno ukazuje na mogućnost da se spisak proširi na bilo kog američkog funkcionera, pa čak i na druge građane koji „krše prava i zakonite interese građana i organizacija RF“, jer je to veoma rastegljiva formulacija. Zanimljivo je da su odredbe ovog zakona, i pre nego što je stupio na snagu, već primenjene pre desetak dana, i to prema bivšem direktoru logora „Gvantanamo“, kontraadmiralu Džefriju Harbisonu, koji je sprečen da uđe u Rusiju. Harbison, koji je uložio nekoliko miliona dolara u poslove u Rusiji, sada može da očekuje da će mu sredstva biti zaplenjena, čim zakon zvanično stupi na snagu 1. januara 2013. godine.
Isto može da zadesi i neuspešnog predsedničkog kandidata, republikanca Mita Romnija, za koga je otkriveno da poseduje veću količinu akcija „Gazproma“, iako je u nedavnoj kampanji Rusiju nazivao „glavnim geopolitičkim neprijateljem“. A takođe i sve one koji su protivpravno uhapsili i osudili ruskog biznismena Viktora Buta, pod optužbom za međunarodnu trgovinu oružjem. Kao i, recimo, organizatore „obojenih revolucija“ ili pak funkcionere koji su naredili nasilno razbijanje demonstracija „Okupiraj Volstrit“, pa i njihove nadređene koji su to odobrili ili nisu sprečili. Pa onda, po komandnoj odgovornosti, sve do samog vrha i predsednika Baraka Obame, koji nije sankcionisao upotrebu sile prema demonstrantima u američkim gradovima, koji je tolerisao kidnapovanja i mučenja u „Gvantanamu“, hapšenje Buta i tako redom. Kao što se vidi, mogućnosti „Zakona Dime Jakovljeva“ su gotovo neograničene. To, naravno, nije nimalo slučajno.
„Zakon Dime Jakovljeva“ nalaže i potpunu zabranu rada nevladinih organizacija koje dobijaju finansijska sredstva i drugu imovinu iz SAD-a (od američkih državljana i organizacija), a koje učestvuju u političkim aktivnostima na teritoriji RF ili se bave delatnošću, realizuju projekte i programe, koji predstavljaju pretnju interesima RF. S tim u vezi je i zabrana građanima RF koji imaju i državljanstvo SAD-a, da budu ne samo rukovodioci nevladine organizacije ili bilo kojeg njenog strukturnog dela, već i članovi! Ovo se odnosi kako na „ruske“ NVO, tako i na međunarodne, ako učestvuju u unutrašnjim političkim aktivnostima na teritoriji RF. U slučaju kršenja ove odredbe, sledi prekid rada NVO. I, tek na kraju, „Zakonom Dime Jakovljeva“ zabranjuje se američkim državljanima usvajanje ruske dece, i istovremeno anulira međudržavni sporazum Rusije i SAD-a kojim se reguliše ovo pitanje, a koji je stupio na snagu pre nepuna dva meseca.
Zakonom se predviđaju i buduće situacije – u slučaju da i neka druga zemlja zabrani ulaz ruskim građanima zbog kršenja ljudskih prava, dejstvo „Zakona Dime Jakovljeva“ biće prošireno i na njih. To se, pre svega, odnosi na države članice EU, da dobro razmisle pre nego što prema Rusiji primene sankcije kakve svakih nekoliko meseci uvode zemljama poput Belorusije, Irana, Sirije, Irana… Kao što je upozorio premijer Dmitrij Medvedev, sa Rusijom ne mogu nekažnjeno da se igraju takve igre. A model po kojem EU, po prekookeanskoj direktivi, usvaja zakone o sankcijama, Medvedev je uporedio sa totalitarnom praksom bivšeg socijalističkog lagera.

FILANTROPSKA ŠPIJUNAŽA Glavna poenta novog zakona, dakle, nije u sprečavanju usvajanja ruske dece, uprkos činjenici da je, samo za poslednju deceniju, 19 usvojenih ruskih mališana poginulo od ruke ili krivicom svojih novih američkih roditelja, dok se to nije desilo ni u jednom slučaju kada je reč o porodicama iz Nemačke, Italije i drugih evropskih zemalja. „Zakon Magnitskog“, mada Rusija nije priželjkivala njegovo usvajanje, poslužio je Moskvi da do kraja „zategne šrafove“ kada je reč o mešanju u njene unutrašnje stvari. Na ovaj način, posle letošnjeg usvajanja Zakona o inostranim agentima, po kojem sve organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, to moraju javno da istaknu i prolaze posebnu poresku proceduru – nastavlja se čišćenje ruske političke i društvene scene od elemenata koji nastoje da izazovu nemire i obojene revolucije. U ovom paketu je i izmena Zakona o masovnim okupljanjima, gde su znatno pooštrene kazne za izgrednike i uvedena stroža pravila u organizaciji mitinga. Tako će, posle nedavnog proterivanja Ju-Es-Ejda iz Rusije, pod nezvaničnom optužbom da je reč o filijali Centralne obaveštajne agencije SAD-a, od 1. januara biti stopiran rad svih drugih američkih ili domaćih organizacija iza kojih stoji novac Vašingtona. Nezavisno od toga da li se radi o državnom novcu ili o „privatnim“ sredstvima američkih „filantropa“.
Na ovaj način dovodi se u red i još jedan segment. Brojni ruski opozicionari poseduju i američko državljanstvo. Najbolji primer je bivši šahovski šampion Gari Kasparov, koji je još 2007. pominjan kao član Saveta vašingtonskog Centra za bezbednosnu politiku, „nevladine“ organizacije u čijem su sastavu bivši i aktuelni kongresmeni, visoki funkcioneri Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost, Pentagona, NASA, kao i veterani CIA. Sada će Kasparov, kao kopredsednik neregistovane političke organizacije „Solidarnost“, potpasti pod udar novog zakona. Isto važi i za 85-godišnju Ljudmilu Aleksejevu, koja je pre više od tri i po decenije bila među osnivačima Moskovske helsinške grupe, a od 1996. i predsednica ove međunarodne NVO. Kao vatreni učesnik protesta i demonstracija, „baba Ljuda“ ima razloga da bude zabrinuta.
Kao što se vidi, Putin nije ništa prepustio slučaju. One organizacije i pojedinci koje ne potpadnu pod dejstvo jednog zakona, naći će se na udaru drugog ili trećeg. Čišćenje političke scene od inostranih elemenata, započeto letos, sada će biti dramatično ubrzano. A dvojica najzagriženijih, lideri narandžastih protesta Sergej Udaljcov i Aleksej Navaljni, mogli bi da završe i u zatvoru. Prvi zbog dokumentarnog filma Televizije NTV „Anatomija protesta 2“, u kojem su objavljeni tajni video snimci u kojima on od predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Gruzije Givija Targamazdea prima naređenja i traži 200 miliona dolara za organizaciju nasilnog preuzimanja vlasti u Kalinjingradu i Vladivostoku. Ukoliko mu se dokaže krivica, može dobiti do 10 godina zatvora, a ako bude osuđen za pripremu terorističkih akata, čak i doživotnu robiju. Trenutno se brani sa slobode, uz zabranu napuštanja mesta boravka. A drugi junak, Navaljni, koji je u jeku prošlogodišnjih antiputinskih demonstracija „uhvaćen“ kako izlazi iz rezidencije američkog ambasadora Mekfola, istovremeno je pod istragom za više krivičnih dela, uglavnom krupnih finansijskih mahinacija.
Kada se sve ovo ima uvidu, ne čudi „spontana peticija“ koju je na sajtu Bele kuće za dva dana potpisalo više od 26 hiljada američkih građana, kojom se traži da na „spisak Magnitskog“ bude stavljeno i svih 420 ruskih deputata koji su glasali za „Zakon Dime Jakovljeva“! Ukoliko tako bude, nije nemoguće da sankcije „zakače“ i samog Putina, jer je on kao predsednik RF podržao i potpisao ovaj akt. Čak i ako samo poslanici Dume budu stavljeni na spisak, to bi znatno zakomplikovalo ionako mučne rusko-američke odnose. I bio bi opasan, preteći signal sa nesagledivim posledicama.
Bes Amerikanaca je razumljiv. Od sada, biće stopirani ne samo pojedinci i organizacije koji dobijaju sredstva od američkih građana i institucija, već će biti ugašene nevladine organizacije koje „realizuju projekte i programe“ koji predstavljaju pretnju interesima RF u najširem smislu. Iza cele halabuke oko akta „Dime Jakovljeva“, krije se upravo ovaj član zakona kojim će biti potpuno neutralisane dosadašnje strategije „obojenih revolucija“, „nenasilnih protesta“ i „građanskog otpora“, koje su mnoge zemlje lišile slobode i nezavisnosti bez primene vojne sile i objave rata. Istovremeno sprovodeći najveći program naoružanja u poslednjih nekoliko decenija, podižući plate vojnicima i do tri puta, i gradeći samo u ovoj godini 45.000 stanova za vojnike i oficire – Putin svojim protivnicima blokira sve puteve za rušenje ruske države.

[/restrictedarea]