Dva lica rata za Internet

Piše Vladislav Panov

Na mnogo nivoa trenutno traje zahuktavanje oko onoga što se razmenjuje preko Interneta. Najpre, reč je o intenzivnoj i sve agresivnijoj, na svim frontovima izvedenoj presiji američke administracije oko što skorije konačne zabrane razmenjivanja svih takozvanih nelegalnih sadržaja između privatnih korisnika Interneta. Do sada su sve akcije zabavne industrije i američkih vlasti, koje otvoreno štite interese najvećih korporacija, prepoznavane kao opasni napadi na ustavna prava ljudi i uzurpaciju raznih oblika sloboda koje, inače, Sjedinjene Američke Države principijelno štite „po svaku cenu i svim sredstvima“ i na svom i na tlu ostalog demokratskog „slobodnog sveta“. Od naredne godine, međutim, to više neće biti slučaj. S novim akcijama i planovima američka zaštita interesa zabavne industrije odnela je prevagu nad zaštitom demokratskih principa. Mogu se očekivati drastične akcije, u tu svrhu osnovanih jurišnika pod etiketom organizacija koje su stvorene za uništenje nelegalne razmene sadržaja zaštićenih kopirajtom. Već je izvršen pritisak na najveće internet provajdere širom sveta, ali i na vlasti mnogih država. Povlađivanje Americi je i u ovom slučaju, kao i u mnogim drugim, postalo sve brojnije. Iako oni koji stoje iza tehničke podrške u razmeni fajlova preko svetske mreže ne krše nikakve zakone i tvrde da su sve američke akcije protivustavne i protiv osnovnih ljudskih prava, to više nikoga ne zabrinjava. Profit kompanija čije se kopirajt tantijeme tako štite je dobio prednost. Otuda je izuzetno zanimljivo kada je ovih dana, na Svetskoj konferenciji o međunarodnim komunikacijama (WCIT) u Dubaiju radi pregovora o „osavremenjivanju“ telekomunikacijskih propisa starih skoro dve i po decenije, proces zaštite velikih demokratskih vrednosti, u koliziji sa interesima velikih korporacija, dobio obrnutu argumentaciju.
TAKSA ZA „GUGL“ Sada su, naime, velike internet kompanije, sve odreda američke, sve sa mastodontom „Guglom“ na čelu, te koje su se neizmerno zabrinule za budućnost potpuno slobodnog Interneta! Na pomenutoj Konferenciji o međunarodnim komunikacijama predloženo je da bogate zemlje i njihove internet korporacije ubuduće plaćaju neku vrstu takse manje razvijenim zemljama na ime prenosa podataka, a sve u cilju da se praktično omogući internet demokratija oličena u što poštenijoj dostupnosti širokopojasnog Interneta siromašnim državama. Od tih taksi, naime, trebalo bi da se finansira izgradnja brzih mreža u zemljama koje same nemaju sredstva da to obave. Na pomen da bi, recimo, „Gugl“ po ovom planu ubuduće trebalo da plaća prenos podataka sa svojih servera korisnicima u siromašnijim zemljama, nastao je besni američki odijum u horu, počev od predstavnika njihovih vlasti do glavešina „Gugla“ i svih drugih kompanija koje bi pogodila ovakva odluka Međunarodne telekomunikacijske unije. Naravno, kada im to odgovara, Sjedinjene Države i njihovi korporacijski orlovi odmah započinju tirade o ugrožavanju sloboda, demokratije, ljudskih prava i svih drugih vrednosti njihovog savršenog korporativnog društva stvorenog u korist stabilno rastućeg interesa bogatih. Pa je tako ovaj predlog, izložen na konferenciji u Dubaiju, odmah dobio babaroga etiketu: ideja je to koja prikriva pravi motiv, a to je stavljanje Interneta pod kontrolu nedemokratskih i čak diktatorskih režima! Jednom ustanovljen, ovaj princip plaćanja bogatih siromašnima po Amerikancima bi zapravo bio instrument za cenzuru pristupa, pa i korišćenja raznih sadržaja na „vebu“. Navedoše oni odmah i još jednu uvek validnu babarogu. Iza cele priče su, po njima, domaćini skupa, Ujedinjeni Arapski Emirati, koji nastoje da na svet prošire na svojoj teritoriji nametnuto filterisanje pristupa internet sadržajima, koje primenjuju kako bi svojim građanima onemogućili pristup disidentskim političkim, ali i pornografskim sadržajima.
Za sada je ova priča još u formi medijskog rata. Nažalost, trenutno, taj rat dobija Amerika i njena medijska supermoć. Jer, sudeći po komentarima na „slobodnom Internetu“, pomenuti predlozi na Svetskoj konferenciji o međunarodnim komunikacijama od većine su komentatora na internet forumima shvaćeni upravo kao napad na Internet i njegov slobodoumni integritet. Baš kao što poručuju zaštitnici veb slobode iz američke administracije, i konzumenti sajber slobode su zabrinuti da je pomenuta ideja o „oporezovanju“ velikih veb servisera zapravo samo prikriveno uvođenje filter diktature. Iako je reč upravo o obrnutoj ideji koja bi, ako se sprovede kako je obrazloženo i zamišljeno, trebalo da bar malo niveliše razlike između razvijenih i nerazvijenih internet mreža, pa samim tim i učvrsti demokratske osnove Interneta, većina duša na Zapadu strahuje da je reč o trojanskom konju svakojakih diktatora koji će im uništiti jedinu preostalu slobodu. Kao da nije dosta što njihov jadni „Gugl“ uveliko krvari u svojoj borbi protiv davanja novca svetskim medijima čije sadržaje prosleđuje preko Interneta, a što preko svojih vlada i donošenjem odgovarajuće zakonske regulative u sve većem broju uspevaju da učine velike zapadne medijske i izdavačke kompanije. Uspešno ujedinjene u nastojanju da se „Gugl“ primora na plaćanje provizije izdavačima su za sada Švajcarska, Portugalija, Nemačka, Francuska i Italija. Biće baš zanimljivo videti koju će, u ovom slučaju, vrstu odbrane internet demokratije spinovati američki korporacijski maheri.